Izaberite stranicu

Поред Преображењске цркве на Ивановим коритима на Ловћену налази се гумно гдје су се главари црногорски састајали и са народом договарили, ту је засједала и Народна скупштина, а ту се налази и херцеговачко гробље. О томе свједочи Петар Иванишевић у књизи „Доживљаји и успомене“.

Из књиге „Доживљаји и успомене“  Петра Иванишевића, Бана Зетске бановине (1936 -1939),  Београд: Архив САНУ; Нови Сад : Архив Војводине, 2001:

„Ово је гумно некада било наша Народна скупштина, наш Парламенат, а и данас је оно за нас наша светиња. Ниједан догађај у новијој историји Црне Горе није се одиграо, а да се главари црногорски нису овде састајали и са народом споразум правили. На овим, као што се види, у зачељу каменим седиштима са наслоном поседали главари, а доле по поплочаном гумну народ. На трави нису могли седети, јер је овде земљиште стално подводно услед отапања снега са ових планина. Место је склонито и врло згодно за састанке. Далеко од непријатељског ока и неприступачно туђим уходама.

На овоме истом гумну углављен је Херцеговачки устанак 1875. године. Уочи одређеног састанка са херцеговачким главарима, књаз Никола позове све стране посланике и конзуле на Цетињу у свој палат – двор, где им приреди богату вечеру. Око пола ноћи он замоли госте да га извине, нешто га глава боли, па ће мало да прилегне, али ће се убрзо врнути, да они остану и даље пијући и веселећи се. Изађе на споредну капију, где га очекиваху два перјаника са оседланим коњем. У глухо доба ноћи вине се он са два перјаника уз ловћенске стране, где са херцеговачким главарима, по ранијем споразуму, углави устанак. Спусти се низ Ловћен и нити га ко виде, нити га ко чу. Када је ушао међу госте, који бјеху у највећем расположењу, сви су мислили да је књаз Никола за све то време био у својој камари.

Ово гробље што се ту налази то је херцеговачко гробље. Многи главари херцеговачки дођоше са својим породицама и неимајући их где склонити, презиме ту, од којих многи ту и помреше. На овоме гумну, по замисли нашег великог Његоша, одржана је прва скупштина о Тројичину дану под владиком Данилом I, о којој се говори у Горском Вијенцу.“

„Сваке године на Петровдан, сутри дан по Петровдану, по старом, традиционалном обичају, долазе свештеници са крстовима и црвеним барјацима, обучени у одежде и са целим народом из околних села на Иванова Корита. То су крстоноше, када се крстови износе, који се помињу и у Горском Вијенцу. Они ноћу из Његуша и свих околних села рано пођу ујутру и стигну на Иванова Корита око 10 сати пре подне, где их остали сакупљени народ чека.

Док сам био на Цетињу одлазио сам сваки пут да присуствујем тој лепој црквеној свечаности и народном весељу.Тога се дана скупи преко 2.000 душа, што мушких што женских, већином из Старе Црне Горс, а дође и велики број из Боке и суседних приморских села и варошица, нарочито из Грбља. Сваки понесе са собом сувог смока и цео дан се ту проведе у највећем расположењу, певајући и играјући махом Зетско коло

Још уочи тога дана увечер договорио сам се са владиком Николајем Јокановићем, Херцеговцем, пошто тада заступаше митрополита др Дожића, који је постао српски патријарх, да тога дана одржимо један помен помрлим херцеговачким породицама на Ивановим Коритима.“

Приредио: Јован Маркуш

 

Pin It on Pinterest

Share This