Izaberite stranicu

Пише: Батрић Бабовић

Од свих најчувенијих и најслојевитијих реченица и њених склопова најчудеснија ми је она са садржајем in memorian.

У њу стану цијели човјек и његов живот са могућношћу да се садржај писања промијени, допуни и измијени како би се испунила празнина коју сада чине памћење и сјећања. Врлетни планински станац Милан Радовић понио је себе у Небо носећи небеску енергију у себи. Колико сам га знао припадао је планинским висовима са њиховим најстроже чуваним мистеријама и тајнама.

Ход по равном био му је припрема за планински вис кога су могли такнути Бог и сањари. Ако је Љубиша Самарџић пецао небо истоименом удицом први црногорски планинар Милан Радовић понио је небески пехар док се пео од врха ка дну Хималаја. За уплакане литице, леднике, неосвојене висине и далеке врхове нека му за Вјечност принесе пјесма настала из срца.

Вјечна Слава и хвала Милану Радовићу у царству блаженства и мира!!!!

АЛПИНИСТА

Вјерујем да си се попео на Кров Свијета
Назидан негдје на врховима Хималаја
Кажу да тамо нема ни прољећа, ни сунца, ни цвијета
Само у лед уроњени кључеви од Раја.

Није давно било кад си говорио да ћеш тамо остати
Каза ми пред Храмом наниже ћу се пети
Клизав терен једино ти је могао преостати
Ради Провиђења и припадности Земљи као планети

До тебе ни гвоздене не могу доћи птице
Али јесу анђели и ледоломци и молитвеници
Испод Монт Евереста станују најтање скице
Како успјешно извести ход по танкој усправној жици

Појаво ријетка у добу у ком се пузи
Видим те Свијетла, Усправна и Жива
На крају тунела који ти успон сузи
Плачу сви планински вијенци, Христова војска и Пива

 

Pin It on Pinterest

Share This