Izaberite stranicu

На данашњи дан, 6. августа 1657. године умро је Богдан Хмељницки, козачки атаман који је украјинске козаке дигао на устанак против Пољака, ослободио их и ујединио са Русијом. Рођен је вјероватно у селу Суботив близу Чихирина у Украјини. Богдан се сматрао племићем. За вријеме побуне истицао је козачко поријекло своје мајке. Образовао се у кијевској школи православног братства, а наставио је образовање на пољском и језуитском колеџу, могуће у Јарослављу, али вјероватније у Лавову. Када је завршио школовање имао је широко знање свјетске историје, а научио је пољски и латински. Касније је поред тих језика научио турски, татарски и француски. За разлику од већине језуитских студената остао је вјеран православној вјери. Посједовао је преговарачки дар, тако да су га козаци поставили у делегацију, која је отишла код краља Пољске Владислава IV да тражи одређена права.

Пољаци су нанијели много неправди козацима, а Хмељницки је путовао од једне до друге пуковније и сретао се са козачким вођама у цијелој Украјини. Његова активност је постала сумњива пољским властима, које су већ имале проблема са побунама козака. У Пољско-литванској значајан дио православног становништва је био обесправљен. Појава контрареформације додатно је погоршала односе православне и католичке цркве. Католичка црква је створила унију из Бреста са намјером да одвоји православно становништво Украјине од православне цркве. Зато је осмишљена унијатска гркокатоличка црква. Хмељницки је са 300-500 бораца уз помоћ козака разоружао мању пољску јединицу јануара 1648. године и преузео Запорошку Сеч, у естуарију реке Дњепар. Пољаци су покушали да заузму то подручје, али одбијени су, јер се побуни прикључило још козака. Козачка скупштина је 1648. године изабрала Богдана Хмељницког за атамана. Козаци су разаслали атаманова писма по цијелој Украјини. Позивали су козаке и православно становништво да се придружи побуни. Дали су се у набавку и прављење оружја. Послали су изасланство кримском кану. Козаци су захтијевали:

– обнову старих козачких права,

– заустављање гркокатоличке цркве,

– право да се постављају православне вође у пуковнијама,

– да пољско-литванска војска напусти Украјину.

Прва велика битка је била битка код Жуте воде, у којој су козаци уз помоћ Татара нанијели Пољацима тежак пораз. Козаци су побјеђивали захваљујући дипломатској и војној вјештини Хмељницкога. Послије успјеха све већи број козака је прелазио на његову страну. Велики дипломатски успјех је представљала и подршка кримског кана. Велики успјех је представљао улазак у Кијев, гдје је слављен као спасилац и ослободилац народа од пољског ропства. Током преговора са пољском страном постало је јасно да се Хмељницки представља не само као вођа запорошких козака, него и као вођа Украјине. Након периода почетних војних успјеха започео је са изградњом државе. Изграђивала се војска, државна администрација, државне финансије, економија и култура. Козачки пуковници, официри и војни команданти створили су нову елиту козачке државе. Послије серије преговора Украјина је прихватила цара Московске Русије. Козачка скупштина је јануара 1654. године прихватила споразум из Перејаслава. Алексеј I, цар Русије је тиме у саставу Русије имао Украјину, тј бившу Кијевску Русију. У руској историографији се наглашава чињеница да је Хмељницки ушао у унију са руским царем са жељом да поново уједини Украјину и Русију. То се слаже са чињеницом да је Москва наследник Кијевске Русије. Хмељницки је руски национални херој, јер је ујединио Русију и Украјину.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This