Izaberite stranicu

Пише: Батрић Бабовић

Сазријевање са разградњом чини основ сваког животног процеса. Поремећај најситнијег молекуларног механизма доводи до растакања основе ћелијске функције са најсуптилнијим системом радног процеса задатог на нивоу функционисања цјелине. Политички системи матурирају са еволутивним фазама развоја сопствених потенцијала до оне тачке када долази денатурација креираног пројекта политичке моћи. У тренутку нестајања идеолога настаје препознавање човјека или његово одсуство као основа друштва и личности. Заједница на крају последња сазна ко је ко у реалном свијетлу пребрзог земног живота.

Од упокојења генијалног Милована Ђиласа, Црна Гора није имала духовно активнију, политички слојевитију и еманципованију личност од свог првог посткомунистичког предсједника Републике Момира Булатовића. У свом исповједничком таласу Милован Ђилас је казао да би цијелу каријеру, идеолога и политичара лијево оријентисане мисли, дао за једно написано слово свог књижевног дјела.

Ране деведесете доносиле су буре са идеолошко-тектонским поремећајима политички трусне Европе, изазване распадом СССР и праћене наставком растакања СФРЈ. Млади и лијепи, са трансом идеје о идеализму промјена друштвеног система, у својим мислима нијесу носили исту приступну политику којим начинима и путем остварити зацртани циљ. Расцјеп владајуће политичке странке у Црној Гори 1997. године располутио је земљу, од врха до темеља, са последицама које су данас видљиве.

Да није било Момира Булатовића деведесетих година, не би било овакве данашње Црне Горе. Покојни Булатовић одредница је два система политичке вриједности. Већински дио данашњег политичког реализма нашао се у колотечини земних, пролазних вриједности, док је први посткомунистички предсједник изабрао пут есхатолошке непролазне мисије. Поштење, част, дубокоумље, слободарски дух са традиционалном црногорском патриотском нити, коју је носио у себи, дали су му, након политичког слома, ђиласовску нит нарације црногорског политичког безумља. Момирова бесудна земља била је записана у аналима тешког времена на крсту распећа, који је понио са политичким истомишљеницима и некадашњим партијским саборцима. Кованице Истина и Да живимо боље јесу реалност садашње постреферендумске Црне Горе. У том раздобљу, два пута ка истом циљу, данас су одредница духовног начина живљења.

Бриљантно преточена економска аналитика са огољеном животном реалношћу, пером и срцем Момира Булатовића надрасла је вријеме коме задесом рођења припадамо, оног времена чији је он активни политички судионик био. Судбином праведног Јова дао је печат времену коме је по Божијем Промислу припадао. Довољно је чути да у бољи свијет одлази на библијски начин – путем којим иду праведници уснули у Господу.

Момир је над својим одром за тренутак помирио располућену Црну Гору, сабрао заједницу чије је премијер био и на тренутак ставио истину на прво мјесто да би макар за кратко живјели боље. Његов брзи одлазак пробудио је наду у боље сјутра, оне савјести које одавно личе на умрле, угасио пламен духова злобе, подстакао на покајање најтврђе богоборце и богобојажљивце. Ујединитељ и помиритељ супротности и супротстављености за кратко је саградио покидане људске мостове. Ако је Милован Ђилас најхрабрији син кога је дала Црна Гора, Момир Булатовић је његов наследник на функцији Предсједника Републике. Таквих више немамо написао би Михаило Лалић, а да ли ће их бити показаће мајсторско решето.

Нека је вјечна слава чојском и јуначком мученику за људску истину и бољи живот свих људи и народа Црне Горе!

Аутор је доктор специјалиста нефролог и пјесник

Фото: Експрес/ Марко Ђоковић

Pin It on Pinterest

Share This