Izaberite stranicu

Пише: Батрић Бабовић

Видовданска етика је посебна наука људског рода. Ове године Косовски завјет као наставак Христове Голготе и Новог завјета слави 630 година постојања. Свети Вит по коме Видовдан носи име говори о светом војнику кога су служили анђели и који је светошћу и молитвом исцјељивао болесне. Кнез Лазар је Видовдан начинио посебним моралним даном. Жртва и љубав према роду, молитвеност, светост и храброст били су уписница за Небо. Сви земаљски народи у Видовдану виде дух косовског кнеза са аутентичним распећем. Нотр Дам који је спаљен дисао је звонима Архангела и Грачанице. Вијек сумрака Ловћена носи печат Видовдана. Тајни или видљиви са рецептором у духу охристовљности личности која одолијева располућењу, распамећивању и прекиду ДНК по предачко-потомачком наследном моделу. Осам вјекова аутокефалности, 630 година Видовдана кнеза Лазара и вијек сумрака Ловћена крстоносна су вертикала Црне Горе. Вебер и Нојбахер су наши највећи учитељи и пријатељи. Њихови наследници из нашег рода постају “чудо невиђено “.

Стереотипи су нешто што свијет чини свијетом. Релативизацијом многих појмова онеспокојава се трајање историје као истине и уводи конгломерат замјенљивих и промјенљивих чињеница. Утабани пут ревизионизма учитељице живота иде по новотарским стазама мијењања смисла скривених ријечи Светога писма. Не само једне, него сваке од њих. Како рече један мудри епископ “Један ђаво оде а дође њих десет “. У пометени дом нечастиви покуша да уђе са највише жара. Да је данас у земном животу Петар Лубарда имао би дилему како да крене у сликање капиталног дјела “Сумрак Ловћена”.

Вјерујмо да би сунце имало неко дубоко залеђе а свјетлост би била заробљена мраком у коме би се тражио смисао постојања тамног раздобља. Све митологије и ранохришћанске личности на том платну нашли би своју синтезу и огањ вјечног живота. Постојање и трајање у непролазном и вјечном добили би надљудску димензију вјечне Истине. Сумрак који траје дуже од вијека постао би еталон људског подвига за сваког оног ко му духом и срцем одоли и претрпи до краја. Иза тог обелиска стајао би ранији Ловћен са оном завјетном капелом коју су из Боке 1916. катапултирали и разарали Аустроугари а плод тог атака 1943. године описно у дипломатској ноти потврдио Херман Нојбахер, изасланик Адолфа Хитлера за југоисточну Европу прецизном дефиницијом и вредносним судом стања на терену. Исти ратници и сународници, у два свјетска рата и два повезана историјска времена казали су оно што нама након 1972. године није докучиво. Сликарско платно, техника сликања и разноликости колора били би премали за људски разум са маштом да та слика данас настаје са својим духовним основом који је темељ историјске и вертикалне Црне Горе Косовског завјета. У дубинама, свјетлости, поносу и пркосу те слике стајали би сви наши неспоразуми помирени богољубљем. То би било благодарећи духу генијалног Петра Лубарде.

Замислимо како би данас изгледао литургијски отпуст по калупу пројектаната ловћенског сумрака. Без Симеона, Саве, Максима, Арсенија… Немогућа мисија гашења видовданске етике, чак оне рођене 1989. са звијездом падалицом 2001. године од које данас отклон праве ловћенско-видовдански одступници. Аустроугарску ноту видовданске етике са историјском “ прежваканошћу” Принципове мисије треба поменути а на суд дати трезвоумним главама.

На крају свега Видовдан – 630 по реду. Толико је и Ловћена. Једна душа у два тијела. Покушајмо да ставимо литургијски отпуст на Лубардино платно. Немогућа мисија. Срели бисмо реченицу аве Јустина да земља живи небом. Од почетка до свршетка вијека. Слика говори више од ријечи. Ко умије да чита наћи ће вертикалу ка Вишњем Јерусалиму. Кад се прогледа духовним очима све је близу. Етиком Газиместана преко ловћенских рана крстоносним путем. До судњег дана! За част и разум свете Црне Горе!

Аутор је доктор специјалиста нефролог и пјесник

Pin It on Pinterest

Share This