Izaberite stranicu

Пише: Батрић Бабовић

 

Сви народи на свијету имају  најскупљу ријеч. Оно што је најскупље у пракси је  најсветије и најбоље. Јеврејима и Палестинцима то је град Јерусалим, Србима и Црногорцима Косово и Метохија. Ризнице виших свјетова ове духовне одреднице стављају на пиједестал вјечности и непролазности. Неодвојива небоземна синтакса стварања и очувања идентитета „изабраних народа“ ријеч претвара у мит а мит у безвременост. Категорије вријеме и вјечност најскупљом ријечи постају носиоци одбране од нестајања и брисања са мапе живих историјских народа.

Ако је катедрала Нотр Дам свјетлост Француске и хришћанске Европе, храм Христа Спаса васкрс Русије и православног Истока шта представља појас Европе између ова два духовна одредишта? Након Старог Рима најскупља ријеч из доба Империје чији обриси постоје у уџбеницима историје и археологије нашла је своје мјесто у региону Средње Европе. Име те римске скупоцјености носи име лустрација. Италија је од краја Другог Свјетског Рата до данас промијенила више од 70 влада, СФРЈ и СССР трајали су до последње деценије 20 вијека са једном комунистичком владом, док је Средња Европа била сателит Варшавског пакта са монолитном комунистичком структуром власти и бројним политичким дисидентима у земљама Европе и САД. Нестанком војног савеза под контролом СССР, Пољска, Чешка, Словачка и Мађарска кренуле су у потпуни раскид са историјском прошлошћу из времена бољшевизма. Прочишћавање тајних архива направило је бум у узбурканој Европи и усталасало бројне дилеме и „отворена питања“. Настале су ревизије једне устајале историјске „ тишине“, процесуирани су сарадници тајних служби и измијењене  архитектуре судске, извршне и законодавне власти. Људи блиски тековинама социјализма из времена совјетске догме нијесу могли бити носиоци будућих процеса у земљама Вишеградске групе. Уједињена Њемачка по аутоматизму је значила разбијени Штази. Биполарност Њемачке претворена је у униполарну (гео)политичку „одскочну даску“ према Истоку. Распадом СССР и СФРЈ лустрација је извршена само у прибалтичким републикама бившег СССР. У бившим југословенским републикама лустрације није било. Зашто се тај процес није догодио? Да ли је лустрација немогућа мисија? Да ли је прочишћење Пандорина кутија за нестанак свих посттитоистичких политика које су духом и начином владања голи титоизам?  Да ли је титоизам брана за ревизију историје у бившим земљама СФРЈ и ослобађање покрета поражених политика од хипотеке издаје и колаборације са пораженим снагама у Другом Свјетском Рату? Да ли лустрацијом нестаје истина о Југославији? Да ли је Југославија нестала да не буде лустриран јединствен  геополитички концепт Истока и Запада? Да ли је нереални егалитет између политичких покрета Драгољуба Михајловића и Анте Павелића и даље на снази? Има ли титоизам крај у новој номенклатури  земаља бивше СФРЈ? Средња Европа се „чистила“ од утицаја Русије. СФРЈ и њене наследнице никада неће бити лустриране. Разлог лежи у потреби да постоје „корисне нејасноће“ и рукавци историјских токова који могу имати сврсисходност прошлим и будућим  политичким пројектима Истока и Запада. Замислимо лустрирање архива из Титовог доба у Србији, Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини, Македонији и Црној Гори. Такав лустрирани архивски материјал постављењем у данашње доба био би извор нових ратова и распад постојећих држава са већ постојећим нестабилним политичким системима. Ни у једној земљи бивше СФРЈ не би било могуће формирати власт.Породица као институција би доживјела слом и распад, генерације би везала мржња и зло према неправди која је почињена њиховим сродницима,док нико од идеолога лустрирања не би поставио питање да ли су записи из архивске грађе тачни и да ли је истина њихово једино становиште. Класификације и квалификације  појма систем захтијевале би правно непознат и научно недефинисан    приступ правне науке.Законска норма постала би једина животна могућност. Све ово био би увод у „нестанак“ Вишње Правде и непрекинути идеолошко-политички концепт оба свјетска рата.

Дефиниција лустрирања СФРЈ које није и неће бити обављено након распада државе није правило за бивши СССР. Литванија, Летонија и Естонија обавиле су лустрирање сопственог учешћа у периоду трајања федерације совјетских република. Заправо, вршен је отклон  од совјетске комунистичке власти и утицаја Русије. Сличан пројекат су извеле и државе из Вишеградске групе. Селективна лустрација  базирана на отклону од једне земље и њеног ранијег  политичког система води у изолационизам и хибридни историјски ревизионизам. Посматрање ових процеса изван контекста времена у коме се одвијају , без непристрасног учешћа историјске науке води у дисоцијацију истине као једине могуће коначности сваког  историјског процеса. Остављамо на расуђивање историчарима и правницима резултате прочишћења прошлости бивших чланица Варшавског Пакта.

У ранијим покрајинама старог Рима на Блиском и Средњем истоку катарза се обавља на милион начина али без лустрације као правног одливка староримске традиције. Живот иде даље а дилеме остају.

Једина исправна лустрација је преображење Савла у Павла и свих следбеника светог апостола пописаних у Охридском Прологу владике Николаја Велимировића.

Стари Рим још живи. Лустрација је ствар добре процјене и контроле носилаца власти. Двије ствари о којима не смијемо говорити јесу Божји Промисао и исход болести код тешког болесника.

Данас је тековина савременог свијета лустрација Павла у Савла. Морамо бити  изнад Истока и Запада, изван Средње Европе и лустрације по њеном моделу.

Само тако зивјећемо боље и једноставније.  Једноставно речено као сав нормалан свијет , ако  то заиста јесмо и ако том свијету припадамо.

Аутор је доктор специјалиста нефролог и пјесник

Фото: архива веб сајта порталплус

Pin It on Pinterest

Share This