Izaberite stranicu

Сесијом „Нацрт закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори у контексту европских интеграција: процјене и прелози“ започео је други дан научног скупа у организацији Православне Митрополије црногорско-приморске и Конференције европских цркава.

Петом сесијом научног скупа „Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“ предсједавао је професор философије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду др Богољуб Шијаковић. Након уводних напомена о теми сесије професор Шијаковић је прво дао ријеч доц. др о. Велибору Џомићу, координатору правног савјета Митрополије црногорско-приморске.

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић је цитирајући максиму Валтазара Богишића „што се грбо роди – вријеме не исправи“ изнио став да није могуће извшити поправку садашњег нацрта Закона о слободи вјероисповијести. „Неопходно је у овом случају примијенити једини могући лијек у овом случају – да органи почну да поступају законито“ истакао је отац Велибор. Он је додао да је право на слободу вјероисповијети једно од основних људских права и то питање никада не може бити идеолошко или партијско, како се оно често поставља данас. Протојереј Џомић примијетио да друштвена и стручна јавност и даље не зна шта значе бројни појмови у овом нацрту попут нерелигијских организација. „Црква и вјерске заједнице су специфичне правне категорије и по дубини њихов положај у правном систему није утврђен“ примијетио је о. Џомић и додао став да се мора подједнако и са максималном посвећеношћу јамчити право на слободу вјероисповијести.

Влада Црне Горе и надлежно минисарство, истиче отац Велибор, мора што прије отпочети редован дијалог са вјерским заједницама кроз нарочити савјет који би морао бити формиран. У нормативном смислу Џомић позива да се приступи писању новог нацта Закона који би био у потпуности усклађен са европским стандардима. Поменуо је и неопходност доношења Закона о реституцији и о факултативном повратку вјеронауке у основне и средње школе, као и потписивање темељног уговора између СПЦ и државе.

У раду скупа било је предвиђено да у склопу пете сесије учествују и професори др Снежана Миладиновић и др Владимир Ђукић али из оправданих разлога нису били у прилици да лично присуствују скупу, уз обавезу да свој рад доставе за нарочити зборник који ће бити штампан.

Још један члан правног савјета Митрополије црногорско-приморске др Владимир Лепосавић узео је учешћа у петој сесији научног скупа „Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“ У оквиру свог саопштења г. Лепосавић се фокусаирао на једно конкретно питање везано на наведени нацр – питање имовине. Ради се о питању својинских права која су угрожена чланом 52 овог нацрта који прописује да сви вјерски објекти и земљиште које користе вјерске заједнице на територији Црне Горе, а за које се утврди да су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918. године, као културна баштина Црне Горе, буду државна својина. У нацрту се предвиђа да вјерски објекти за које се утврди да су изграђени на територији Црне Горе заједничким улагањима грађана до 1. децембра 1918. године, такође, биће државна својина. Овим чланом, истиче Лепосавић, угрожено је право својине као основна тековина западне цивилизације.

Право својине је гарантовано појединцима и заједницама бројним међунарним конвенцијама, а на неким мјестима америчке легислативе се изједаначава са правом на опстанак. „Замислите заједницу у којој поједници не би могли да посједују оно што стичу – каква би мотивисаност била за рад?“ упитао је др Лепосавић. Додао је нарочиту апсурдност чињенице да црногорска правна наука слави Општи имовински законик Валтазара Богишића из 1888. које још тада право својине издиже на нарочит пиједестал. „Сјетимо се правне максиме из овог закона – кажеш ли за неку ствар да је твоја то је највише што о њој можеш рећи, и у свијетлу ње чујмо гласно ћутање струке пред угрожавањем права својине овим нацртом Закона“ подвукао је др Владимир Лепосавић

Своје излагање др Лепосавић наставио је изношењем бројних прописа и примјера којим се гарантује право својине изразивши чуђење како је уопште могло пасти на памет предлагачу да изнесе овакав предлог. Сам предлагач приморан да брани овакав закон који суштински представља отимање црквене имовине више пута је покушао европским партнерима оправда своју намјеру. „Ово се не може тумачити ни као екпроприација која једини дозвољени начин оваквог типа поступања“ рекао је Лепосавић истакавши да не постоји да се оваквим поступањем не брани никакав јавни интерес. Чак је и национализација која је реликт претходног друштвеног система и која је данас је забрањена конвенцијама и праксом европских судова, праведнија од начина одузимања имовине која је предвиђена овим законом, рекао је др Лепосавић. „Уколико би жељели да овакав пропис правилно дефинишемо, и поред тога што та ријеч може звучати грубо, рекли би да се ради о класичном насиљу и отимачини“ закључио др Владимир Лепосавић.

У дискусији на крају сесије покренута су бројна питања а своје учешће у коментарисању тема покренутох у оквиру ове сесије узели су највиђенији учесници овог скупа међу којима и Кол Дарам, Герхард Роберс, Сивио Ферари и многи други.

Павле Божовић

Фото: Борис Мусић

 

Pin It on Pinterest

Share This