Izaberite stranicu

Трећа сесија међународне научне конференције „Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“ протекао је разматрањем односа Цркве и државе у Естонији, Њемачкој и Аустирији

Марилин Кивиорг  са Универзитета у Тартуу рекла је на почетку да је полемика око нацрта Закона подсјетила на ситуацију која је  била донекле слична прије 1993. године у њеној земљи.

„Када је донешен први Закон на ову тему постављена су иста или слична питања. Сличност се нарочито пројављује у чињеници да је постојало неколико препрека у односима између двије православне Цркве. Обије Цркве жељеле су да буду наследнице оне Цркве која је постојала прије 2. свјетског рата“ рекла је др Кивиорг и додала да искуства Естоније могу бити од користи.

Кивиорг је додала да је било и неких проблематичких предлога од стране националиста у парламенту али да је коришћењем права вета од стране предсједника заустављено доношење тих прописа.

„Међу њима је постојала и забрана пријављивања заједница које има сједиште ван Естоније“ нагласила је професорка и додала да и на овом пољу постоје слични предлози у помињаном нацрту закона у Црној Гори.

Њемачки професор Герхард Роберс је истакао да долази из земље која има веома тамну историју односа са неким религијама и да он није дошао да учи било кога како да формулишу законе.

„У Њемачкој имамо прописе о религији и он је дио Устава Њемачке али до тога није дошло одједном  и постојао је развој тумачења норми о слободи вјероистповијести у Њемачкој“, истакао је професор Роберс.

Није много потребно за позитиван развој односа Цркве и државе. Међу њима је нарочито важно да постији принцип пропорционалности, као и спремност за компромис ради превазилажења различитих идеја и ставова и проналажења реалног решења за ово питање.

Професор Роберс је истакао да су Цркве у Њемачкој укључење у политичка питања и да не разумије шта значи члан из нацрта који говори о забрани Црквама да се баве политиком

„Цркве се неријетко и директно питају за мишљење о различитим политичким питањима“, рекао је професор Герхард Роберс. Када се говори у конктексту поменутог црногорског нацрта Закона треба истаћи да је у Њемачкој, поред опште гаранције својине, Црквама нарочитим прописом гарантовано да имају право на сопствену имовину. Тиме је посебно утврђена неповредивост црквене својине, закључио је г. Роберс.

Професор Волфганг Вајшајдер са Универзитета у Бечу такође је компаративно упоређивао законску праксу у двије земље. Он је рекао да када би морао да упореди нацрт закона са аустријским прописом о овој области мора се рећи да Закон у Аустрији не постоји неколико деценија већ је позитивни пропис из ове области донијет још у 19. вијеку.

„Чак и прије деветнаестог вијека постојала је традиција законског уређивања односа Цркве и државе“ рекао је професор Вајшајдер.

Професор са бечког универзитета је указао да вриједности деветнаестог вијека наравно нису у складу са садашњим Конвенцијама о људским правима па је то условило да Аустрија мора мијењати те законе кроз вријеме. „Чак ни фашистичка диктатура није могла да озбиљније поремети те односе који су уређени кроз вјекове.“

До формирања првих прописа у Аустирији дошло је 1870-тих постојао је велики изазов за католичку цркву приликом одржавања Првог ватиканског концила након које јег основана Старокатоличка црква.

„Поставило се питање како би они успоставили своју вјерску групацију. Тада се дошло до закључка да је аутономија нарочита вриједност како би свака заједница могла да се препозна како жели.“ нагласио је професор Вајшадер

Павле Божовић

Фото: Јован Радовић

Pin It on Pinterest

Share This