Izaberite stranicu

У наставку дводневне Међународне научне конференције ”Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“ која је јутрос почела у Подгорици, одржана је прва сесија под називом „Слобода вјероисповјести или увјерења у међународном праву и праву ЕУ“, на којој је модератор била др Елизабета Китановић, извршни секретар за људска права у Конференцији европских цркава.

Током ове сесије своја излагања су изнијели проф. др Силвио Ферари, Универзитет у Милану (емеритус), проф. Кол Дарам, Међународни центар за правне и религијске студије, Бригам јанг универзитет, Прово, проф. др Богољуб Шијаковић, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. др Јован (Вранишковски), Скопље.

Проф. др Силвио Ферари се захвалио на позиву да дође и говори на овој конференцији.

,,Бавимо се законом о слободи вјероисповјести и почео би тиме што би овај закон ставио у оквир постојећег закона о слободи вјероисповјести онаквим какви они постоје у Европи“, рекао је Ферари показујући мапу на екрану гдје су приказане државе чланице Савјета Европе.

Др Ферари је истакао да постоје три врсте држава: црвене у којима не постоји закон о слободи који је ступио на снагу, зелене у којима постоји закон и жуте гдје је закон о вјерским организацијама донешен, али не садрже одредбе које се тичу индивдуалне слободе вјероисповјести, већ су ограничене само на организоване вјерске заједнице. Професор Ферари је истакао неопходност савременог решавања проблема положаја Цркава и вјерских заједница у савременом црногорском друштву.

Проф. Кол Дарам је казао да је Савјетодавни савјет ОЕБС-а развио сет смјерница за ревизију легислативе 2004. Тада су закључили и схватили да је потребно ажурирати тај документ. Дарам је истакао да се процес тиче више одлука Европског суда. Закључено је да се треба фокусирати на оно што је релативно, не контроверзно и то се тицало права на добијање правног статуса. Важно је напоменути, истиче Дарам,  да је тај документ из 2004.  нагласио и то право религијских заједница на аутономију у свом раду и то право треба да поштује заштиту флексибилности различитих вјерских заједница и: структури

„Католици имају папу, баптисти дефинитивно немају папу, муслимани су организовани на различите начине.., али то је такође нешто што треба поштовати“ истакао је професор Кол Дарам

Проф. др Богољуб Шијаковић је истакао да између садашње власти и оне из епохе комунизма не постоји суштинска разлика, нарочито у односу према црквама и вјерским заједницама. Стога, како је навео, не чуди што се власт труди да нормира све, па чак и шаре на крилима лептира, а нема закон о црквама и вјерским заједницама. Професор Шијаковић је навео разлоге због којих је постојеће стање тешко промијенити, али и изразио наду да ће вријеме пред нама донијети позитвне помаке на том пољу.

Поздрављајући скуп Његово блаженство Архиепископ охридски Митрополит скопски г. Јован је захвалио организаторима на прилици да изложи проблеме који постоје у вези са остваривањем правног субјективитета Грко-православне Охридске архиепископије Пећке патријаршије, након пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру.

Владика Јован је подсјетио да је канонска територија којом данас управља Македонска православна црква, додијељена од стране Константинопољске патријаршије, која је претходно њоме управљала, Српској православној цркви Томосом о њеној аутокефалији 1922. године. МПЦ је добила аутономију од СПЦ 1958, а аутокефалију, коју није признала ниједна православна Црква до данас, је самопрогласила 1967.

„Будући да се МПЦ одвојила од СПЦ на пучистички начин, једина надлежна да успостави канонско јединство са претходном је само СПЦ. Преговори о канонском статусу МПЦ која је у расколу, између СПЦ и МПЦ, о успостављању канонског поретка почели су 1998. и трајали до 2002. године када је у Нишу постигнут споразум о аутономији МПЦ и о промени њеног имена у име Охридска архиепископија.“

Нажалост, под притиском тадашњих власти у Македонији, архијереји из МПЦ су отказали своје потписе и споразум је пропао. На позив Патријарха српског, блаженопочившег Павла да приступе литургијском и канонском јединству са СПЦ, једини архијереј из МПЦ који је позитивно одговориио је био владика Јован, тада Митрополит велески и повардарски МПЦ, са цјелекупним клиром и народом те епархије. Тада су, по ријечима Његовог блаженства  почели проблеми са македонским властима. СПЦ је одлучила официјално да дâ црквену аутономију Цркви у тадашњој Р. Македонији, под именом Православна охридска архиепископија, име које је било прихваћено и „Нишким споразумом”.

Архиепископ охридски Митрополит скопски г. Јован је напоменуо да су га без икаквих доказа судили и да је 5 година и 6 месеци провео по затворима у тадашњој Р. Македонији.

Како држава није додијелила правни статус Православној охридској архиепископији, иако су се још 2003. г. стекли сви правни услови, а када су се исцрпили сви правни љекови, Архиепископија се обратила Европском суду за људска права у Стразбуру 2007. године. Те године , након доношења новог закона „О правном положају цркава, верских заједница и религиозних група”, ова Црква је поднијела захтјев за регистрацију, али нажалост, поново је без икаквих правних аргумената одбијена:

„Обратили смо се Уставном суду тадашње Р. Македоније са захтјевом да испита да ли судским решењима постоји повреда слободе увјерења и вјероисповести по односу чл. 110 т. 3 Устава Р. Македоније и када смо године добили Рјешење Уставног суда да се одбацује захтјев о заштити слободе и права човјека и грађанина који смо поднијели пред тим судом, испунили су се сви услови да и овај предмет доставимо на решавање пред ЕСЉП у Стразбуру.“

Суд у Стразбуру је спојио оба предмета у један предмет и новембра 2017.  донио је пресуду којом је Р. Македонија проглашеном кривим што није регистровала Грко – православну Охридску архиепископију Пећке патријаршије. Иако је и након пресуде поднијет захтјев за регистрацију под тим именом, до данас то није учињено.

По ријечима владике Јована испуњавање пресуде ЕСЉП надгледа Савјет министра ЕУ, али из непознатих разлога он још увек толерише данашњу Р. Северну Македонију у којој не влада право.

„Држава је толико корумпирана да су становници изгубили сваку наду да ће та држава једног дана бити правна држава. Али, ако смем да изразим своје мишљење, такво је стање зато што ЕУ, ради само њој познатих разлога, толерише такво бесправно стање. То наравно не иде у прилог ЕУ јер људи и на Балкану све више схватају да је ЕУ компромисна са системом вриједности по којима је право на челу“, закључио је Његово блаженство Архиепископ охридски Митрополит скопски г. Јован.

Међународна научна конференција ”Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“ коју организују Митрополија црногорско-приморска и Конференција европских цркава из Брисела наставља са радом данас и сјутра кроз још четири сесије и доношење закључака.

Повод за одржавање Међународне научне конференције ”Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“ је најава Влада Црне Горе да ће у другом кварталу ове године усвојити Предлог закона о слободи вјероисповијести који је од стручне јавности и представника највећих вјерских заједница, оцијењен неправедним, неуставним, дискриминаторним и неусаглашеним са међународним конвенцијама о вјерским слободама.

Намјера организатора је, како су саопштили, да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вјероисповијести, који би, за разлику од постојећег Нацрта из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вјероисповијести или увјерења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и вјерских заједница у Црној Гори.

 

Весна Девић

Фото: Јован Д. Радовић

 

Pin It on Pinterest

Share This