Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је, на дан молитвеног спомена Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља, у суботу 9. марта Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Пантелејмона у Самограду код Бијелог Поља, поводом преноса ктиторских моштију и завршетка радова на проширењу и обнови манастирског конака.
Владици је саслуживало бројно свештенство и монаштво Епархије.
Током Светог богослужења у монашки чин је пострижен искушеник Михаило Ћеранић. Он је добио монашко име Пантелејмон и биће настојатељ манастира Самограда.
Бесједећи сабранима владика Јоаникије је казао да је данас велики дан за ово свето мјесто и за древну светињу Самоград, у којој се вјерни народ сабира неколико пута годишње. Бог је устројио да смо се сабрали овдје, на Прво и друго Обретење главе Светога Јована Крститеља, који, по његовим ријечима, бдије заједно са Светим Пантелејмоном, великомучеником над овом светињом:
„Данас се, нарочито, подсјећамо неколико детаља из његовог живота на које мање обраћамо пажњу, а у животу таквог светитеља све је важно. Наравно, највише обраћамо пажњу на његово главно дјело – крштење нашег Господа Исуса Христа у Јордану, које је он извршио, али треба да обратимо пажњу и на његову проповијед, на његове ријечи и живот. За њега су многи говорили, мислили и питали се да ли је он Христос. Многи су били склони да повјерују да је он Христос о којем су древни пророци говорили. А он, знајући за такве помисли људи, није хтио да прими ту ријеч ни издалека, него је говорио да он иде пред Оним који ће доћи, коме он није достојан одријешити свеза на обући Његовој.“
Преосвећени владика је појаснио да нијесу говорили за њега и мислили да је он Христос само у вријеме његовог живота, него и када је Христос васкрсао:
„Неки су говорили, а међу њима и Ирод који је предао Христа на смрт, то устаде Свети Јован Крститељ кога ја погубих. Гризла га је савјест што је дозволио да се посјече његове глава у тамници као Божјем праведнику. И он је био склон да повјерује да је Свети Јован васкрсао и да се јавља апостолима Господњим. И данас када прослављамо Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља, видимо да се његова глава појављивала, израњала из дубине земље и тиме заправо свједочила Васркрсење Христово“
Глава Светог Јована је била сахрањена на друго мјесто, даље од његовог тијела, јер су се и тада злочинци бојали ако сахране главу заједно са тијелом да ће се глава спојити са тијелом и да ће Свети Јован опет оживјети. Склањали су његову главу на недолична мјеста, али било је оних и тада који су знали да је то гријех, па је једна побожна жена склонила његову главу на друго мјесто, чесно сахранила, те се задуго није знало гдје.
„Прво обретење је онај догађај када је неки подвижник, из првих хришћанских времена, копао да себи направи склониште и ту нашао главу Светог Јована Крститеља. Тамо је данас велики храм и светиња. Он је ту живио и молио се пред главом његовом, а уочи своје кончине, опет, је сакрио главу на исто мјесто, јер још није била дошла слобода хришћанству. А следећи пут, то јесте Друго обретење, такође, се помиње када је, опет, нађена његова глава. И сваки пут је било Божанско откривење да је то, заиста, глава Светог Јована Претече. Ношена је до Цариграда и по цијелој Малој Азији.
Говори се да се данас глава скрива у једној џамији у Дамаску. Не зна се да ли је то тачно, и ако јесте, то сигурно није без неког нарочитог Божијег промисла, јер као што је Свети Јован Крститељ био Претеча Христов и за свог живота, он остаје и даље Његов Претеча. То што се његова глава данас налази у Сирији може значити много“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Владика је испричао да му је један свештеник из Антиохијске патријаршије, гдје је данас највеће страдање, рекао да хришћани са традиционалним муслиманима у Сирији немају проблема, те да нико од њих није отишао у терористе.
“Него су отишли они који су васпитавани на Западу, изманипулисани од стране запада, фанатизовани, иструментализовани и злоупотребљени да би радили за велику империју. То народ у Сирији осјећа и зна. То лицемјерство данашњег свијета је превршило сваку мјеру“, казао је владика.
Славећи истовремено и празник Преподобних и богоносних отаца и матера који су у монаштву Богу угодили у древној светињи манастиру Самоград, Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је навео да је данас био и монашки постриг:
„Наш досадашњи брат Михаило постао је отац Пантелејмон, примио је име по Светом великомученику и исцјелитељу Пантелејмону, а то име значи свемилостив. Милосрђе је, на то нас Господ увијек подсјећа, најпречи начин да се спасавамо, да будемо незлобиви и милосрдни. Ко има те двије врлине и ко их је стекао он је врло близу Христа Господа, увијек, својом чистотом, добротом, незлобивошћу, а посебно милосрђем.“
Пожелио је оцу Пантелејмону, који је истовремено и настојатељ ове свете обитељи славног и древног Самограда, да Свети великомученик Пантелејмон буде помоћник и исцјелитељ:
„Да исцијели његове душевне немоћи и слабости, да се његовом службом овдје зацијеле старе ране ових светиња, јер су давно разрушене. Ко зна колико је људи овдје страдало за ове светиње. Ево, полако васкрсава овај манастир, израња из дубине земље као и глава Светог Јована Крститеља. Овдје имамо двије светиње као два Обретења главе Светог Јована Крститеља. Старе, древне и давно порушене светиње, али, које ништа нијесу изгубиле од своје светости иако су порушене. Јер, тамо гдје је сишла Божја благодат и Божја милост то је мјесто свето за свагда.“
Његово преосвештенство Епископ Јоаникије је пожелио да ова служба и Велики часни спасоносни пост прије Васкрсења Христовог, буде на здравље и спасење .
Ктиторске мошти похрањене у манастир
Владика је истакао да је данас важан дан када су обретене ктиторске мошти које су нађене у доњој Цркви Усековања главе Јована Крститеља, док је у горњем манастиру откривен ктиторски гроб и у њему само дио костију.
„Археолози су, недавно, радили на откривању темеља ове древне светиње и нашли су неповријеђен гроб, један златни крст у гробу и ове свете мошти, које су велика утјеха нама који се овдје сабирамо. Иако они још нису прибројани лику светих, ми их поштујемо као ктиторе. Вјерујемо да су они угодили Богу и да их је Он обдарио својом милошћу и посветио“, казао је владика Јоаникије. Додао је да никада не идемо испред да свједочимо о светости прије него се саме пројаве, али оне заслужују наше поштовање јер су то ктиторске кости и нађене су послије толико вијекова неповријеђене, доносећи нам велику утјеху.
Владика је казао да су мошти положене у храм и да више неће бити изложене понижењу, већ на мјесту гдје се непрестано врши богослужење. Нажалост, то није случај са костима из горње цркве, гдје је, такође, био ктиторски гроб.
„У њему смо нашли само неколико костију, ко зна шта је вријеме учинило или разни пљачкаши. Не можемо о томе ништа знати. Али и те мошти ћемо чесно опрати, окадити и почаствовати да буду у храму гдје се врши богослужење“, бесједио је владика Јоаникије, пожеливши вјернима да им ове мошти буду на здравље и спасење.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
