Izaberite stranicu

Наша Црква данас слави Светог Симеона Мироточивог  – Стефана Немању, родоначелника светородне лозе Немањића, који се на данашњи дан, 26. / 13. фебруара, 1199. године преселио ка Господу.

По свједочанству његових синова Светога Саве и Светога Стефана Првовјенчанога, Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви рођен је на Немањином граду у Подгорици 1114. године, па је и поштовање Светог Симеона Мироточивог управо започето на овим просторима. О томе свједочи и календар у којем су уписана имена Светог Симеона Мироточивог и Светога Саве, штампан 1494. године у Ободској, Цетињској штампарији .

 

Из Рибнице, мјеста које је освештано рођењем Светога Симеона, израсло је свето дрво, попут Јесејеве лозе у првом изабраном Божијем народу, из којег су се родили свети плодови који и данас доносе плода, међу којима посебно мјесто припада нашем оцу Светом Сави.

Свакако да је један од драгоцјених благословених плодова свете Симеоновске лозе, потврда живог светог предања које траје кроз вјекове, и манастир – Лавра са Храмом Светог Симеона Мироточивог, Дом Патријарха Гаврила Дожића и Духовни центар на ушћу Рибнице у Морачу, у Старој вароши, на мјесту некадашњег Немањиног града.

Мехмед II Освајач је, од 1474. године, када је освојио и Цариград и Рибницу, данашњу Подгорицу, од онога што је ту постојало, од другога вијека прије Христа па до Светога Симеона, направио тврђаву Депедоген. Од тада, Турци су, као окупатори, владали све до Берлинског конгреса (1878) када је Црна Гора, поред осталих градова добила и Подгорицу, у коју је црногорска војска ушла на Савин дан, 27. јануара 1879. године.

Немањин град је поново почео да васкрсава у ово наше вријеме, прво светом литијом Светог Симеона а онда и обновом манастира – Лавре са храмом који потиче, највјероватније, из XV вијека.

Освећење катакомбне црквицe Лавре Светог Симеона Мироточивог и Духовнoг центра обављено је у Подгорици 21. фебруара 2015, у оквиру Светосимеоновског сабора којим Митрополија црногорско-приморска сваке године завршава прославу свог небеског заштитника. Освећењу је претходила Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења коју је служио Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије са шесторицом Епископа наше помјесне Цркве: бихаћко-петровачким Атанасијем, будимљанско-никшићким Јоаникијем, полошко-кумановским Јоакимом, брегалничким Марком, нишким Јованом и пакрачко-славонским Јованом, и многобројним свештенством. Након Литургије улицама Подгорице је прошла Светосимеоновска литија, предвођена архијерејима и свештенством. На Немањином граду, на ушћу Рибнице у Морачу, благосиљан је славски колач и одржана духовна академија. Светосимеоновску бесједу одржао је књижевник Будимир Дубак, a у програму су још учествовали Црквени хор „Бранко“ из Ниша и гуслар Стеван Вујачић.

Потом је на Немањином граду, обављено освећење катакомбне црквицe манастира – Лавре Светог Симеона Мироточивог и Духовнoг центра.

У манастирској порти засађена је лоза Светог Симеона Мироточивог, од оне која је раније посађена поред његовог пирга на Саборном храму, као симбол његовог живог и опипљивог присуства.

Митрополит Амфилохије је тада у знак признања, поклонио вриједне иконе мјештанима Горану Пејановићу и Данку Радовићу, чији су преци сачували темеље древне катакомбне цркве, сада једне од цркава манастира Светог Симеона Мироточивог.

Исте године 4. марта, убрзо по освећењу, у манастиру је  по први пут одржан Сабор свештенства Архијерејског протопрезвитеријата цетињског, Архијерејског протопрезвитеријата подгоричко-колашинског и Архијерејског протопрезвитеријата подгоричко-даниловградског.

У манастиру Светог Симеона Мироточивог Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије служили су 2. септембра 2015. са свештенством Свету службу Божију. Тада је, у току Литургије, Митрополит Амфилохије настојатеља ове светиње, јеромонаха Игњатија (Мијовића из Куча), произвео у чин игумана. Том приликом владика Амфилохије је истакао: „Послије толико вјекова овај град на Рибници, звани Стара варош, добио је игумана ове часне и свете, новооткривене и новојављене обитељи Преподобнога оца нашега Симеона Мироточивога, и овдје се, ево, открила лавра Преподобнога Симеона, открио се овај мали храм који личи на древне хришћанске катакомбе. Кроз њега у овом тренутку васкрсавају све оне светиње које су биле посијане на овом простору. И зато смо добили благослов Божји, па се сабира манастирска обитељ и братство добија игумана.“

Након Литургије освештан је манастирски конак, а манастирско братство је за све присутне приредило трпезу хришћанске љубави.

Наредне године, на празник Преподобног Симеона Мироточивог, 26. фебруара, Митрополит Амфилохије је са свештенством освештао манастир – Лавру Преподобног Симеона Мироточивог и у њему служио Свету архијерејску литургију.

У литургијској проповиједи, Митрополит Амфилохије је истакао да је Храм Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду, призив свима који се у њему буду сабирали да се освећују и просвећују и да “кроз овај храм васкрсавају сви они свети храмови који су овдје били вјековима. Васкрсава и онај храм у коме је крштен Свети Симеон Мироточиви. Својим крштењем овдје на Рибници, у латинском храму и на латинском језику, и својим миропомазањем у Храму Светих Петра и Павла у Расу, својом личношћу и свим дјелом, Свети Симеон обједињује, не само наш светосимеоновски народ, него и Исток и Запад”. Казао је да је све што је свето, честито и животворно обједињено у личности овога светитеља и поручио:

“Зато ће ово мјесто, од сада па убудуће, бити мјесто обновљеног памћења вјекова, памћења Истока и Запада, памћења Цркве Божје, једне, свете, саборне и апостолске, каква је она овдје била све до времена Светога Симеона, нарочито до времена Светога Јована Владимира. Тако је овај храм и призив свима који живе овдје у староме граду, свима нама, призив Истоку и Западу да, приме свјетлост богопознања.”

Тада је Митрополит Амфилохије са свештенством освештао и просторије Дома Патријарха Гаврила Дожића, истичући да је Митрополит црногорско-приморски, потоњи Патријарх српски Гаврило Дожић један од највећих архијереја и патријараха двадесетог вијека и да се радује да Патријарх Гаврило, добија дом, при овој светој обитељи.

Данас у оквиру манастира – Лавре Св. Симеона Мироточивог на Немањином граду имамо обновљени Храм Св. Симеона Мироточивог, конак са Духовним центром, Дом Патријарха Гаврила Дожића, као и метох у мјесту Брскут, са Храмом Рођења Пресвете Богородице и конаком чија је обнова у току.  Манастир – Лавра Св. Симеона Мироточивог на Немањином граду у будућности ће служити и као зимска резиденција митрополита црногорско- приморских.

ПОТОМАК ЧУДОТВОРНЕ ЛОЗЕ

Пише: Будимир Дубак, књижевник

Винова лоза, чији коријен изниче из темеља пирга Светог Симеона, на Храму Христовог Васкрсења, потомак је чудотворне лозе, која је изникла из гроба Светог Симеона Мироточивог, у Хиландару.

Хиландарска родитељка ове лозе стара је више од осам вјекова. За њу су везана многа предања. Најчудесније је оно које казују хиландарски монаси.

Када је Свети Сава, на молбу брата Стефана, одлучио да мироточиве мошти њиховог оца, Светог Симеона, пренесе у Србију, како би се брат измирио с братом Вуканом, хиландарско братство је за старчевим мироточивим моштима веома туговало.

Једне ноћи им се јави, у колективном сну, Свети Симеон, и утјеши их, казавши да ће из његовог гроба нићи лоза, која ће с њима бити до краја свијета. Симеонова чудотворна лоза још рађа, и помаже бездјетнима да добију потомке.

Чудом Божијим, Свети Симеон, који је рођен у Рибници (Подгорица) прије равно 9 вјекова, као родоначелник Светородне лозе Немањића, ево, у подгоричком храму Христовог Васкрсења, наставља да живи, и кроз изданак чудотворне хиландарске лозе, која је никла из његовог живоносног гроба.

Подгорички Саборни храм, посвећен  Христовом Васкрсењу, примио је у своје окриље свети виноград, који је пресадио наш богонадахнути Митрополит Амфилохије.

И то је једно од чуда Светог Симеона Мироточивог, и његовог сина, и оца, Светога Саве српскога.

Тропар

Просветивши се Божанском благодаћу и по смрти показујеш светлост свога живота и изливаш благоухано миро онима који прилазе ка твојим моштима. Свој народ си упутио ка светлости Богопознања, свети Симеоне, оче наш, моли Христа Бога да нам дарује велику милост.

Приредио: Јован Маркуш

 

Pin It on Pinterest

Share This