Поводом Савиндана и личности Светог Саве, која је превазишла националне оквире, разговарали смо са др књижевности Јеленом Аркадјевном Осиповом, старијим научним сарадником на Институту свјетске књижевности „Максим Горки“ Руске академије наука из Москве. Она је и секретар Друштва руско-српског пријатељства. Предаје српски и црквенословенски језик у православним школама у Москви. Активно се бави руско-српским културно-историјским односима.
Чини се да је од свих православних земаља, Свети Сава највише поштован у Русији. Шта је утицало на ширење његовог култа код Источних Словена? Да ли само његов постриг у руском Русику?
У Русиjи су увијек знали за Светог Саву Српског, наjвећег светитеља братске Српске земље, и то jош за вријеме његовог живота. Иначе, наше узаjамне духовне, културне а и државне везе почеле су управо од Светог Саве, коjи jе отишао на Свету Гору с руским монахом и тамо се замонашио у руском манастиру. Та чињеница је врло симболична а дала је и посебан духовни смјер свим будућим односима наших народа.
Такође, постоjи чињеница да су руски ходочасници из Новгорода у XII вијеку, кад су били на поклоничком путовању на Светоj Гори, упознали тамо српског принца, чиме су били много изненађени и одушевљени. Као што сматра наш водећи србиста, профессор Иља Числов, то jе много утицало на Русе, jер Свети Сава jе био од наjвећих великаша, представник владаjуће династиjе, син великог жупана, коjи се замонашио у раноj младости, док су у Русиjи у раноj младости такву ревност показали такви светитељи, као што је преподобни Сергиjе Радоњешки, коjи jе био припадник старог рода руске властеле, али то jе ипак нешто друго у поређењу на царску лозу Немањића.
Истовремено Светог Саву Српског наравно прослављаjу и у другим православним земљама. Као што jе добро познато Свети Сава jе допринио препороду Бугарске православне цркве, о чему, на примјер, пише бугарски научник Иван Дуjчев, а поштовали су га на истоку у Антиохиjи, у Сириjи.
Пошто као слависта повремено идем и у Пољску, знам да, на примјер, садашњи поглавар Пољске православне цркве, митрополит Сава варшавски и читаве Пољске на монашењу jе добио име управо по Светом Сави Српском.
Какав је значај Савиног „Номоканона“ за руско монаштво и Савиног типика?
Огроман значаj, пошто то jе наша словенска верзиjа која је пандан Jустинијановом кодексу. Руси су то дјело сматрали веома важним. Ниjе нимало случаjно да је „Крмчиjа“ Светог Саве била штампана код нас. Тиме се раниjе бавио ваш и наш научник Владимир Мошин и други истраживачи, а сада ову тему проучава низ руских научника и слависта, као што jе на примјер Лидиjа Гаврjушина, научни сарадник Института славистике у Москви.
Да ли је Иван Грозни само зато што му је бака била Српкиња дао да у „Љетописном лицевом своду“ буде унијето житије Светог Саве или је разлог био друге природе?
Као што jе добро познато, за вријеме владавине нашег цара Ивана Грозног, у Архангелском сабору Московског кремља били су насликани ликови Светог Саве, преподобног Симеона Мироточивог и Светог кнеза Лазара. Међутим, житиjе Светога Саве било је познато код нас већ на почетку XVI вијека па је зато ушло у састав сабраних житиjа митрополита Макариjа и у „Лицевоj свод“ Ивана Грозног, а касниjе краjем XVII – на почетку XVIII вијека и у житиjа Светог Димитриjа Ростовског, а то jе jедан од наjзначаjних хагиографских и историjских извора код нас.
Да ли је заиста лик Светог Саве једини светитељ који је два пута насликан у московском Архангелском храму?
Jесте. Према тврдњи Лидиjе Константиновне Гаврjушине у Архангелском сабору, осим поменутог, постоjи jош jедан лик Светог Саве Српског, коjи се налази у олтару те светиње.
Познато је да је Иван Грозни штедро даривао и српске манастире…
Jесте. Цар jе богато даривао Хиландар, приложио jе велики новац, поклонио је путире и завјесу за царске двери. Такође jе познато да је Иван Грозни поклонио Хиландару и Никољски манастир, коjи се налазио у самом центру Москве. Иначе jе, као што сигурно знате, била добра традициjа да су српски монаси одлазили у Русиjу и враћали су се са великим благом, добиjеним од наших царева. Jер у то вријеме код нас у нашоj земљи и у нашем народу постоjала jе свијест да на далеком брдовитом Балкану живе наша православна словенска браћа.
Да ли постоје индиције да је руски светитељ Свети Сава Крипецки добио име по Светом Сави Српском?
Да. Преподобни Сава Крипецки се подвизавао у XV вијеку, на сјеверу Русиjе у jедном манастиру коjи се налазио поред Пскова. Горњи храм jе у Крипецком манастиру освештан у част Светог Саве Српског, а то jе баш право свједочанство у корист овог мишљења.
О очувању култа Светог Саве у Русији понајбоље говоре цркве подигнуте у његову част на руској територији: у Русику на Светој Гори, у далекој Кјахти, у Игумнову крај Москве…
Да, то свакако потврђуjе да се све до антируске сатанске револуциjе 1917. године код нас добро знало о нашим узаjамним духовним и историjским везама, и наравно о наjвећим српским свецима и светињама. Посебно у XIX вијеку, кад су велики утицај на руско друштво имале идеjе руских словенофила, наjвећих мислилаца и филозофа, попут Хомjакова, Кирјеjевског, Аксакова. Значаjан допринос овом знању су дали и наши научници као што су Срезњевски, Преjс, Григорович, Ровински, историчар Михаил Погодин и многи други.
Међутим, у току посљедних децениjа ова свијест се код нас полако обнавља. У Русиjи се већ скоро 25 година одржаваjу свечаности у част Светог Саве Српског у православним школама, пошто jе Свети Сава и покровитељ школа и ниjе нимало случаjно да се код нас Свети Сава слави 25. jануара,* као и Света мученица Татjана.** Традициjа ових светосавских приредби постоjи без прекида од 1995. године, и то организуjе профессор Иља Числов и Друштво руско-српског приjатељства. И ове године су свечаности одржане у школи „Jован Богослов“. Руска дјеца из ове школе, такође и из неких школа у Подмосковљу сваке године учествуjу у прослави Светог Саве на Српском подворjу 27. jануара и са одушевљењем рецитуjу његово житиjе на руском и на српском jезику. У граду Јекатеринбургу, коjи jе везан за мученичко старадање Свете царске породице, Срби из диjаспоре, коjи су се нашли тамо након бомбардовања Србиjе 1999. године, подигли су храм у част Светог Саве Српског.
Што се тиче садашњих истраживања светосавску традициjу код нас проучаваjу професор Иља Числов и низ научника, коjи се баве неким конкретним питањима, али наjвише од свих Лидиjа Константиновна Гаврjушина, коjа посебно истражуjе руске редакциjе Житиjа Светог Саве.
Какав је култ Светог Саве у Русији данас? Код нас рецимо сваки вјерник зна за Св. Сергеја Радоњешког, св. Александра Невског, да ли обични руски вјерник зна за Светог Саву?
Готово сви верници знаjу, али за просјечне Русе не бих рекла, jер просјечни Руси jош нису прави вјерници. Свети Сава, наравно, чврсто повезуjе два наша братска словенска народа од наjраниjих времена наше заjедничке историjе и до сада. Ево на примјер, у Храму Светог Александра Невског у Москви у Кожухову постоjи икона Светог Саве Српског, коjа jе проплакала у априлу 1994. године, кад је Србе први пут бомбардовао злогласни НАТО пакт у Краjини. Чудо jе познато свим вјерницима те цркве. Касниjе су тамо долазили представници српских новина, и то не само патриотских него и масовних издања, као што jе „Блиц“, и писали су о том чуду.
Савкако бих поменула и Цркву Рођења Пресвете Богородице у Старом Симонову у Москви, коjа jе позната по томе што се тамо чуваjу мошти руских Обилића, а у порти се налази и братски гроб jунака Куликовске битке, коjи покрива земља са Косова поља, коjу је у Русиjу донио наш велики умјетник ваjар Вjачеслав Кликов, иначе добро познат код вас на Балкану, прије свега као аутор споменика Светог Саве на Врачару, и писац Jуриj Лошћиц, коjи jе jедно вријеме био потпредсједник Друштва руско-српског приjатељства.
Кад сте се Ви први пут упознали са житијем Светог Саве?
Знала сам о Светом Сави jош од малих ногу пошто потичем из православне породице, међутим, озбиљније и детаљније сам упознала његова дјела и проучавала његово житиjе као студенткиња славистике на часовима српске историjе.
Какав је значај Светог Саве међу савременим Русима?
Сматрам да Свети Сава нама Русима даjе примјер узвишене љубави ка своме роду и Своjоj Цркви. И данас, када туђини и издаjници комадаjу српску и руску земљу, велики словенски светитељ Сава улива наду у наша срца и позива нас да храбро и одлучно бранимо своjу отаџбину, коjу нам jе Бог поклонио.
Разговарала Марија Живковић
*Свети Сава се упокојио у Трнову, у Бугарској 25. јануара 1236. године (по новом календару), али је, према записима из тог времена, смрт о светитељу у рођену земљу стигла 27. јануара па се СПЦ на тај дан сјећа свог светитеља, а Бугарска, Руска, Пољска црква прослављају га 25. јануара (прим. М.Ж.)
**Света мученица Татјана је покровитељка руских ученика и студената, у чију част је на Московском државном универзитету подигнут храм (прим. М.Ж.)
