Izaberite stranicu

Пише: Батрић Бабовић

Родословно стабло између медија и система не би могло да има свог примуса и јасан став ко је кога изњедрио, ставио у службу и дао му употребну вриједност. Анализа овог проблема поставља вјековно питање: Ко је старији? Кокошка или јаје?

Тема медији и систем може у своју анализу ставити милијарде књига, анализа и синтетисати бројне ставове о функционисању најсложенијих спона овог интегралног кола које у разним облицима постоји од времена првих људских заједница. Жижу интересовања покушаћу да ставим у период који обухвата последњу деценију дведесетог вијека, распад СФРЈ и СССР са свим крупним догађајима у европској и свјетској политици до данашњег дана. Медији у свакој држави Европе и свијета, са доминацијом медијске мреже у САД.

Зашто је ово важно питање? Зашто се управо сада поставља? Да ли је питање медија и система увијек постојало као повезани појам?

Ратови на подручју СФРЈ и распад СССР најбољи су примјер супермоћи медијске мреже и машинерије у формирању свијести и расположења јавног мњења у државама гдје исти дјелују.

Готово да нико деведесетих година на Западу није објавио писма блаженопочившег Патријарха Павла Папи Јовану Павлу II и лорду Карингтону о дешавањима на просторима Словеније и Хрватске и улози Ватикана и међународне заједнице у тим догађајима. Рат у Босни и Херцеговини по готово свим западним медијима имао је само једног кривца. Слична прича је била у доба „Милосрдног анђела“, окупације завјетне српске земље Косова и Метохије и референдумског растакања државне заједнице Србија и Црна Гора. Последњи догађај плод је договора свих политичких субјеката и квазиелита у обје државе чланице са упливима ставова свих кључних геополитичких субјеката.

Данас смо свједоци да медији довршавају оно што акције силе и отворене репресије нијесу успјеле у последњих 30 година. Медијски простор постаје отворена зона за рат идејама и ставовима супротстављених интересних зона и политика. Овдје мислим на укупан медијски простор у државама бивше Југославије и већински проценат медија на Западу.

Када би се направила анализа писања о истим темама прије двије деценије и данас (мислим на све медије) питање је гдје би се открила истина и коме или чему су служиле пласиране информације у форми исте. Морамо запазити да се о фундаменталним питањима за опстанак једног народа, политичким споразумима и ономе што из истих произилази мало говори, пише и зна. Посебан осврт дајем питању Косова и Метохије од Кумановског Споразума и Резолуције СБ УН 1244 преко Бриселског споразума до данашњег дана, повратку имовине и исплаћивање одштета у Словенији и Хрватској након минулих ратова и примјена Дејтонског Споразума од дана потписивања до данас.

Медији континуирано раде да пригуше или смање глас СПЦ као моралног стуба, путевође и савјести народа коме је духовни темељ и вертикала. На пољу ратова из деведесетих година усавршене су нове технике медијског ратовања. Крајње је вријеме да као народ порадимо на одбрани од таквог рата нератним контраударима кроз медијски простор. Медији и систем су једна цјелина. Будимо систем који ће трајати и опстати. Вријеме је да размислимо о написаном и замислимо се о временима која јесу и долазе.

МИСЛИМО О ТОМЕ!

Аутор је доктор специјалиста нефролог и пјесник

Pin It on Pinterest

Share This