Izaberite stranicu

Са благослово Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и под покровитељством Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Православни богословски факултет Универзитета у Београду био је од 10. до 14. децембра 2018. године домаћин међународног научног скупа под називом Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе.

Ова научна манифестација, у којој је учешћа узело више од стотину иностраних и домаћих истраживача, међу којима и више десетина истакнутих радника у различитим областима друштвено-хуманистичких наука, одржан је у част великог јубилеја осмовековне самосталности Српске Православне Цркве, а у циљу дубљег разумевања актуалних значења православног хришћанства у српском контексту и шире од тога.

Отварање скупа почело је литургијским сабрањем у параклису Светог апостола и еванђелиста Јована Богослова којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ремезијански и викар Патријарха српског г. Стефан. У наставку су званице, учесници и други уважени гости присуствовали свечаности отварања у амфитеатру факултетског здања. За уводним тоновима државне химне у камерном вишегласју факултетског хора, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј благословио је почетак заседања, осветливши мудру одлуку Светих Симеона и Саве да православно хришћанство у српском окриљу стекне структуре самосталности. Са темељем у светом Јеванђељу, оснивање самосталне архиепископије и друга дела светородних Немањића била су мотивисана дубљом христијанизацијом српског народа, због чега би истргнуће древног Пећког седишта из српске државе имало више него трагичан исход.

Присутнима се затим обратио председник Српске академије наука и уметности академик Владимир Костић, који је потврдио несагледив значај црквене самосталности у српској историји. Подсетивши на нарочито поштовање које САНУ гаји према Српској Цркви, академик Костић је такође пренео израз спремности ове институције да води континуиран дијалог о кључним питањима српске историје, традиције и културе.

У наставку је ректор Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић истакла прироритет научног приступа догађају аутокефелије Српске Цркве и изразила задовољство због одржавања оваквог скупа на Православном богословском факултету, закључивши указивањем на отвореност универзитетских тела за садржајнију сарадњу у сучељавању са оваквим научним изазовима у савременом друштву.

Низ поздравних обраћања завршен је словом декана Богословског факултета, Његовог Преосвештенства Епископа браничевског г. др Игнатија, који је представио богословску важност аутокефалије Српске Цркве. Феномен самосталности израста из природе Цркве која подразумева заједницу са свим помесним Црквама, због чега је труд Светог Саве у вези са постизањем самосталности потпуно складан са древним црквеним поретком.

После поздравних говора и кратког хорског наступа у интермецу, уследило је уводно предавање почасног професора Теолошког факултета Универзитета у Солуну др Јована Тарнанидиса под насловом Ћутање Светога Саве на оптужбе охридског архиепископа Димитрија Хоматијана о злоупотреби архијерејског чина. Професор Тарнанидис темељно је анализирао и садржајно представио аргументацију охридског архиепископа против Савиних поступака и убедљиво показао да је српски архиепископ делао у складу са канонском традицијом и исихастичким етосом Православне Цркве, а у сарадњи са Васељенском Патријаршијом.

После свечаног отварања, учесницима је приређена посета Музеју Српске Православне Цркве, у којем их је кроз сталну поставку провела др Миљана Матић, сарадник музеја. Посетом храму Светог Саве на Врачару у непосредном наставку завршен је први и свечани дан научног сусрета у част осмовековног јубилеја Српске Цркве.

Први радни дан скупа (уторак, 11. децембар) отворила су предавања угледних архијереја Српске Православне Цркве. Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј излагао је на тему Изворна и савремена аутокефалија са посебним освртом на ону коју је издејствовао Свети Сава 1219. године. У излагању је свеобухватно истражен појам аутокефалије и синтетички приказан историјски развитак аутокефалне организације Цркве. Посебно је анализиран карактер аутокефалије коју је издејствовао Свети Сава и у закључку је разматрана будућност аутокефалног поретка у Православној Цркви. Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки др Атанасије Јевтић излагао је на тему Однос Цариградске и Српске Пећске Патријаршије кроз историју. У излагању синтетичког карактера анализиран је целокупан ток српске црквене историје, од времена христијанизације до наших дана, са акцентом на карактер односа Српске и Цариградске Патријаршије. Излагањем на тему Пастирска и мисионарска делатност Светог Саве, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије је истакао најважнији аспект пастирске делатности првог архиепископа, садржан у задатку народног просвећења, и затим указао на вишеслојност његове мисионарске делатности која је утемељила хришћански идентитет српског народа.

У радном делу скупа учествовало је 106 еминентних истраживача из укупно десет земаља, потврђених у областима богословља, историје, филологије, историје уметности, археографије, права и другог. Поред наставникâ и сарадникâ Богословског факултета, у раду су учествовали чланови САНУ, професори универзитетâ у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Приштини, Бањој Луци и Источном Сарајеву, наставници богословијâ у Сремским Карловцима и Цетињу, као и научни сарадници Византолошког института САНУ, Народне библиотеке Србије, Народног музеја Црне Горе, Института за новију историју Србије, Инситута за савремену историју, Института за филозофију и друштвену теорију и Историјског института у Београду. У раду су, такође, учествовали истраживачи са угледних иностраних високошколских и научноистраживачких институција: из Русије (Институт за славистику Руске академије наука, Институт за историју Русије Руске академије наука, Московска духовна академија, Санктпетербуршка духовна академија, Православни Светотихоновски универзитет у Москви), Грчке (Теолошки факултет Универзитета у Солуну), Бугарске (Великотрновски универзитет „Свети Кирило и Методије“), Пољске (Хришћанска теолошка академија у Варшави), Велике Британије (Рипон колеџ Универзитета у Оксфорду), Немачке (Институт за источне Цркве у Регензбургу) и Словеније (Теолошки факултет Универзитета у Љубљани).

Излагања су била разврстана у три тематске целине. Прву су чинила излагања посвећена историјском путу Српске Православне Цркве. У оквиру ове целине посебну групу су чинила предавања посвећена различитим аспектима делатности Светог Саве, са посебним акцентом на догађај самосталности. Кроз низ излагања представљене су и остале етапе историјског развоја Српске Православне Цркве. Биле су заступљене теме из средњевековне српске црквене историје, времена турске владавине, из историје српских покрајинских цркава, током XVIII, XIX и почетка XX века, као и из савремене српске црквене историје, укључујући и историју односа са другим помесним црквама и западним хришћанским светом.

Другу целину чинила су излагања посвећена путевима српског богословља. Теме су биле везане за богословље Светог Саве, за идеју светосавља у српској богословској мисли, за историју српског богослужења, потом за прожимања српског богословља са византијском, руском и западном богословском традицијом, као и за путеве појединих богословских дисциплина у српском контексту (црквене историје, библистике).

Трећу целину чинила су излагања посвећена месту Српске Православне Цркве у српској и европској хришћанској култури. Посебна пажња је била посвећена српском рукописном наслеђу као важном сегменту културне и духовне баштине Српске Православне Цркве. Поред тога, излагања су била посвећена темама из српске црквене уметности, као и улози Српске Православне Цркве у развоју српске просвете и књижевности.

У бројним излагањима отворена су нова питања, изнете нове чињенице и пружени нови истраживачки увиди везани за различите аспекте осмовековног пута Српске Цркве. Свака секција била је праћена плодном дискусијом, која је често умела да превазиђе предвиђене временске оквире, што сведочи о плодном научно-истраживачком сусрету под сводовима Богословског факултета. Посебно је помена вредна посећеност свих секција скупа. И поред тога што су заседања трајала пет дана, оба факултетска амфитеатра истовремено су, и последњег дана, била испуњена заинтересованим слушаоцима.

Овом научном манифестацијом, Православни богословски факултет још једанпут је показао умеће гостопримства и утврдио се у значајној позицији домаћина истраживачима из различитих дисциплина из земље и иностранства. Међународним научним скупом Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе достојанствено је почело обележавање великог јубилеја самосталности Српске Православне Цркве. Научни део прославе биће заокружен објављивањем зборника радова планираним за јесен 2019. године, када се очекује и одржавање других црквено-државних манифестација којима ће прослављање јубилеја добити пун облик и садржину.

др Владислав Пузовић и др Владан Таталовић,
председавајући Организационим одбором међународног научног скупа
Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019):
историјско, богословско и културно наслеђе

Pin It on Pinterest

Share This