Izaberite stranicu

Молитвеним сабрањем у манастиру Девич недомак Србице, данас је свечано прослављена ктиторска слава – Свети Јоаникије Девички Чудотворац.

Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г. Теодосија и Преосвећеног Епископа умировљеног захумско-херцеговачког и приморског г. Атанасија, свештенства, монаштва и вјерног народа.

У архипастирској бесједи на овај радостан светојоаникијевски чудотворни, празнични дан, владика Атанасије је казао да у Девичу видимо чудо васкрсења. Манастир је у мартовском погрому, прије осам година, био спаљен и оскрнављен, да би у међувремену поново био обновљен као свједочанство нашег хришћанског крста који води у васкрсење:

„Ми хришћани вјерујемо и носимо крст, али се наш крст завршава Васкрсењем“, казао је владика и подсјетио на многобројна страдања ове, али и других светиња наше Цркве и народа и њихово васкрсење.

„Хвала Богу Пећка патријаршија пјева и служи, а тако ево и Свети Девич. Вјера наша је вјера дуготрпељива, како каже наш народ: Стрпљен – спасен. Истина некада је тешко због нас и људских слабости издржати до краја, али наш је Бог дуготрпељив и многомилостив. Зато наша вјера јесте у Бога распетога и васкрслога“, истакао је владика и подсјетио да је први крстоносац био Христос а онда за Њим и сви Његови ученици, од Св. архиђакона Стефана па до мученика нашег времена.

Истичући да је у Девичу данас Сабор српског народа, Преосвећени се запитао гдје су вође које се подругују српским светињама, Косовском – јеванђељском завјету: Иштите најпре Царства Божијега и правде Његове, а остало ће вам се придодати:

„Наша нада је у дјеци, а хвала Богу, наш народ овдје све више рађа. Цвјета Призренска богословија, и Свети Аргангели, и Свети Девич, и све друге светиње.“

Присјећајући се страдања народа и Цркве у Херцеговини, Епископ Атанасије је казао да је у последњем рату, поред људских великих жртава, порушено и 35 цркава и да се они који су рушили, исти они који су убијали и рушили и 1941, нису усрећили:

„А ми смо, хвала Богу, све то обновили, свих 35 цркава и још толико подигли. Треба само истрајати.“

Подсјетивши на пословицу: „Кадар бити стићи и утећи кад треба, али најважније на страшном мјесту постојати“, владика је казао да су данашњи Срби на КиМ на страшном мјесту и да треба да буду постојани и да вјерују у Богу, и у тој вјери да буду стрпљиви, издрживи и истрајни:

„Божија је последња. Христос је своју Цркву саздао на вјери у Њега. Крст носити нама је суђено, али крст који води у васкрсење, не крст као неку освету или кукумавчење. Не приличи хришћанима да кукају“, бесједио је владика и казао да нам је Бог дао да имамо Светога Патријарха Павла који је издржао и који је сада велика утјеха.

Позвавши вјерне да будемо људи, никад нељуди, како је говорио Патријарх, владика је истакао да се, хвала Богу, народ враћа Цркви и да смо издржали и безбожни комунизам, и да ћемо издржати и овај налет несрећне, нечовјечне и нехумане Европе:

„Молимо вас да издржите молећи се Светом Јоаникују, Светом Лазару, Светом краљу Дечанском и другим свецима. Молите се Богу, и издржите, опстанете на страшном мјесту „, поручио је Епископ Атанасије.

Након што је освештан и пререзан славски колач, присутнима се обратио ријечима поуке и утјехе Високопреосвећени Митрополит Амфилохије. Он је казао да смо се данас силом Духа Светога сабрали  око Хљеба живота – Христа Бога нашега и оних који су се Њиме нахранили и постали свети, као што је и Свети Јоаникије Девички.

Говорећи о овом дивном и чудотворном светитељу, Митрополит је подсјетио да се он скривао у овој пустињи јер је бјежао од људи и земаљске славе, и да, и данас, када нема више дворова царских на Косову и Метохији, ова светиња сабира душе Божје гладне и жедне Хљеба живота:

„Докле буде било Божије службе на КиМ, овај народ Божији неће бити мањина, јер Хљеб живота је онај који храни и који се дарује вјернима. Али, та Светиња Божја не постоји овдје само ради нас, него и свих оних који овдје живе, да би се и они хранили Њиме, освећивали и просвећивали.“

Високопреосвећени је нагласио да се не слаже са онима који кажу да је бројчано мало православних Срба на Косову и Метохији:

„Милиони су оних који су својим костима, тијелима и душама освештали косовску земљу, примивши у себе тај Хљеб живота, поставиши бесмртни, а тиме и неуништиви. И данас, исто тако, ове Божије светиње проповедају и свједоче Хљеб живота – Христа Бога нашега како ради нас који му прилазимо, тако и ради оних који су се отуђили, јер је и њима неопходан и спасоносан.“

Наглашавајући да није случајно да су ћивоту Светог Јоаникија долазили и они који нијесу били хришћани, исто као у Дечанима, Архиепископ цетињски је казао да су свеци Божији овдје ради свих који живе и који ће живети на овим просторима.

„Они су призив свима на светост: Будите свети као што је свет Отац ваш који је на небесима. Зато ће ове светиње бити овдје до краја свијета и вијека, без обзира колико било бројчано ових или оних, али битно је да је светиња Божија ту, заједно са нама, и међу нама. Она се разапиње, али увијек васкрсава. Као што је Господ разапет па васкрсао, тако је и ћивот Светог Јоаникија васкрсао и ову земљу освештао.“

Говорећи о  многобројним светим мученицима који су овдје кроз вјекове мученички посвједочили вјерност том Хљебу живота, владика Амфилохије је подсјетио да су на овогодишњем Сабору у календар светих уписани Свети Василије Пекар, Св. Григорије Пећки и Света Босиљка:

„И Босиљка, и Василије, и Григорије, били су заборављени, њихови гробови оскрнављени и порушени још прије рата. Међутим, не може светиња Божја да се уништи, ишчезне. Она остаје ту непрекидно. Обнавља се, да би обнављала и ближње, и даљње. Зато је канонизација нових светитеља спасоносна и за нас јер показује жртвовање кроз вјекове за Христа Бога, за светињу и свједочи свима који се окупљају око ње.“

Митрополит је нагласио да светиње постоје ради свих, и оних који је је воле и оних који је мрзе. Она презива све људе на просвећење, освећење, на оздрављење душе и тијела, на буђење љубави, прво, према Богу истинском, а онда и љубав једних према другима. Положио је наду у Бога да ће и они који су сад биолошка већина овдје на Косову, поново да се врате овим светињама, а вратиће се ако буде оних који ће бити њихови чувари, свједоци и носиоци Хљеба живота.

„Ево, и ова светиња овдје поново се обнавља и васкрсава, сабира око себе из разних крајева душе жедне и гладне Бога. Ова светиња је Божија љубав која све прихвата, никога не мрзи. Прима и презива све на ту једину, праву истинску љубав која је Отац и Син и Дух Свети. Бог љубави призива људе да буду истинска слика и прилика живога Бога“, казао је владика Амфилохије.

Нагласио је да су сви земаљски народи призвани да буду испуњени љубављу и да приносе себе томе Хљебу живота на дар, и да као што се причешћујемо подједнако и дијелимо Свето тијело Христово, тако нас Господ призива да и овај земаљски хљеб, храну дијелимо братски једни са другима, да не отимамо, не пљачкамо једни од других оно што је Бог дао за све који живе на једном мјесту.

„Нека би нас Господ том светињом Божијом, светим моштима Св. краља Стефана Дечанског, вјечнога владара Косова и Метохије и народа српскога, Светих Архиепископа Пећких, Преподобнога оца нашега Јоаникија, призвао да се њоме освећујемо, као и све друге који овдје живе да се врате истинском Божјем путу“, закључио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у манастиру Девич благосиљајући ову свету обитељ и све пристне. .

Сабрање је настављено уз славску трпезу коју су припремиле мати Анастасија, игуманија манастира Девич са сестринством.

Манастир Девич који се налази под главним вјенцем истоимене планине у Србији, Метохији, саграђен је око 1434. године и налази се у дреничкој шуми, 5 km. јужно од Србице.Саграђен је на мјесту гдје се у једној шупљој букви подвизавао велики подвижник из 15. вијека Свети Јоаникије Девички. Манастир је подигао деспот Ђурађ Бранковић у знак захвалности за оздрављење своје кћери на мјесту гдје је, четири године раније, 1430. године сахрањен пустиножитељ Јоаникије Девички.

Манастир је више пута пљачкан и обнављан у својој историји, а последњи пут 2004. године.

Весна Девић

Фото: Јован Радовић

Pin It on Pinterest

Share This