Izaberite stranicu

Пише: Батрић Бабовић

Овај Његошев рођендан нећемо почети уобичајено и конвенционално, са литерарним садржајима и тумачењем вишеслојности и дубине његовог књижевног дјела. Хронологија догађаја која је претходила овој годишњици, догађаји који су из тога проистекли као и дугорочне импликације које из истих происходе, налажу да овај коментар највећем писцу и мислиоцу упутимо као преглед и хронологију вишедеценијског рата против његовог дјела, са којим он као столпник памћења прошлости и предсказатељ будућности стоји као неразрушива тврђава.

Његошем и памћењем бранимо народ од нестајања, идентитетског завођења у Минотаурске лавиринте новина и нововремености у којој народ и језик постају монета за поткусуривање глобалних планова униформисаног и једноумног свијета. Ловћенски Тајновидац као синоним слободе, језика и вјере највиша је брана од престанка памћења и надирања заборава. Стога му са дубоком оданошћу, у тренутку кад нас је све мање а њега све више посвећујемо ове редове, који нас опомињу како једрити узбурканим океанима свјетске јаве.

За вјечно и непролазно памћење и слобооду златну ево приче о памћењу и забораву.

Памћење и заборављање су јединствен процес са супротним значењима. Психичке функције сврставају се у номенклатуру од 10 елемената:

1. опажање, 2. пажња, 3. памћење, 4. мишљење, 5. интелигенција, 6. емоције, 7. нагони, 8. воља, 9. моралност и 10. свијест. Редослед психичких функција није случајан. Његову полазну основу чине нивои интегрисаности саме функције у централни нервни систем и у саму свијест као средиште духовне сфере човјека. Овај несвакидашњи увод коме је медицинска наука полазна основа има за циљ да покуша приказати недостатке (не) употребе и ( зло) употребе поменутих елемената психе. Нагли развој информатичких технологија, каналисање информација у корито „пожељних токова“, свођење појединачне информације на коначно и непромјенљиво знање обавезују ме да покушам дати кратак преглед неких размишљања и онемогућим апсолутну доминацију привида над сјећањем и памћењем као основама људског битисања. Информатички магови, интернет мајстори и креатори „информатичке реалности“ неадекватном и диспропорционалном статистиком дистрибуције информација и података који се сматрају тачним (појам настао као жеља креатора глобалне слике) имају јасан циљ: памтити дозирано и жељено а заборављати прошлост без које будућност не може постојати. Како прича не би изгубила смисао, циљ и јасну дефиницију фокусираног проблема покушаћу да направим кратак пресјек ствари на којима требају да заједнички раде стручни тимови свих институција ради очувања колективне свијести и идентитета Црне Горе.

Прву мисао бих упутио садржајима свих образовних програма. У књижевности не смије бити селективности и вриједност неког литерарног дјела не смије бити процјењивана „кантаром“ дневних интереса. Дјецу је потребно упознавати са народном епском и лирском поезијом, поезијом Петра II Петровића Његоша, Алексе Шантића, Јована Дучића, Милана Ракића, Момчила Настасијевића, Владислава Петковића Диса, Милутина Бојића, Миодрага Павловића, Матије Бећковића, Рајка Нога, Гојка Ђога, Момира Војводића , Ранка Јововица и многих других. Иво Андрић, Милош Црњански, Меша Селимовић, Милорад Павић, Данило Киш, Миодраг Булатовић, Борислав Пекић и бројни други морају бити као и претходно поменути пјесници дио наставних програма у Црној Гори уз усклађеност писаног дјела са узрастном доби ученика. Насушна је потреба објективно и непристрасно сагледати историју Великог и Другог Свјетског Рата. Сао таквим приступом биће онемогућена дерогација и растакање идентитета државе и народа у којој живимо. Истином и универзалним научним приступима биће онемогућено заборављање прошлости, насилно мијењање свијести, а историјски ревизионизам биће осуђен на пропаст. Таквим приступом извршиће се идеолошко помирење и уништити јабука раздора која траје дуже од 100 година новије историје. За све овдје написано потребни су добра воља свих креатора јавног, духовног и културног живота у Црној Гори, стављање личних анимозитета на страну и истицање моралних, интелектуалних и духовних потенцијала у први план са циљем очувања националне свијести, духовног и културног идентитета.

Десет Божијих Заповјести су десет психичких функција. Њихов збир чини цјелину а њихови дјелови ништавност. Човјек је биће цјелине а не раздора и несаборности. Цијели и јединствени можемо одољети „учитељима заборава“ и редакторима Новог Светског Поретка.

Највећи живи пјесник Матија Бећковић пише: „Да памтимо једино и знамо. Зато нас и уче да заборављамо“.

Да спасимо образ, част и достојанство сачувајмо памћење и прошлост ради сигурне и мирне будућности. Памћењем против заборава!

На потезу су они који могу одлучити у име сигурне будућности свих нас. Потез је код њих. Стрпљиво чекамо одговор!

Написах и спасих душу!

Аутор је доктор специјалиста нефролог и пјесник

 

Pin It on Pinterest

Share This