Нова најава асимилације српског језика од стране посланика Демократске партије социјалиста Миодрага Вуковића изазвала је осуду међу интелектуалцима и политичарима у Црној Гори.
Вуковић је казао да је, црногорски језик, као службени, темељна идентитетска уставна одредница која се мора даље правно разрадити и уредити посебним законом.
-У пракси имамо доста примјера игнорисања уставне одредбе, као и потцјењивања језика и тамо гдје то не би смјело да се догађа – од јавне администрације и у њиховом комуницирању са јавношћу, у име државе, казао је Вуковић и тиме најавио да ДПС припрема нови закон, којим ће бити санкционисани сви који се не буду говорили црногорским језиком.
Проф. др Јелица Стојановић, са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности Филозофског факултета у Никшићу, казала је да су Вуковић, и њему слични, са државом (оваквом), за себе створили и свој државни језик (овакав).
-И нека им га! (Иако ни по уставу није државни, него је проглашен за службени, а однекуд им ово „државни“ љепше звучи, тј. са тим именом као да добијају силнији мач у својим рукама. Њихова држава, њихов језик!). Међутим, ко зна ишта о науци, историјском току, насљеђу, зна да се на свим просторима данашње Црне Горе говорио једино српски језик (о чему говори његова језичка структура, која се уклапа у шири српски језички континуум); и зна да се тај језик, на свим просторима данашње Црне Горе, именовао једино као српски (и као народни и као стандардни, као уставна категорија – а никада као црногорски), казала је Јелица за портал ИН4С.
И ко зна ишта, додаје она, о стандардизацији језика и о језичкој политици, зна да црногорски језик није задовољио критеријуме било какве стандардизације, нити је језичка политика у Црној Гори имала додирних тачака са било каквом цивилизацијском праксом.
-Дакле, Црна Гора је са својом језичком политиком посљедњих деценију и по свјетски феномен. Паралеле не можемо повући ни са једним простором свијета. Све је произашло из сфере огољене политичке диктатуре, присиле, сијања страха, одузимања права… Ипак, и поред свега, једина већина у Црној Гори, с обзиром на опредјељење грађана Црне Горе, тиме и једина језичка већина, јесте – српски језик, наглашава Стојановић.
Према њеним ријечима, Црној Гори су потребне огромне количине присиле, пласиране из центара политичке моћи, да би Црну Гору одвојила од свог тока, од своје историје, од свога народа, под цијену највећег уцјењивања, присиле, репресалија.
–Докле тако, и докле ће моћи!? Као лингвиста, водећи се научним аргументима, знам да се у Црној Гори говори српски језик (ма како га називали); као историчар језика да је српски језик језик историјског континуитета Црне Горе; као неко ко је упознат са принципима норме и стандардизације да црногорски језик није ни нормиран, ни стандардизован, да је настао као посљедица неадекватне језичке политике (тј. насиља политике над језиком); да је овај пројекат био и биће на штету Црне Горе, да Црној Гори овакви промашени пројекти добро не доносе. Напротив, изричита је Стојановић.
Додаје да је као говорник српског језика, као грађанин Црне Горе сам, мимо свега овога, још и дискриминисана, обесправљена, те да су јој одузета основна права.
–Дакле, осим што се спроводи насила над језиком, спроводи се и насила над онима који су се опредијелили за име српског језика. Као научник, тражим научни истину, трагам за њом и свједочим је, а као грађанин Црне Горе, и говорник српског језика, тражим (мада засад узалуд) да ми се омогуће најосновнија права: српски језик у службеној употреби (што је све, и што и устав Црне Горе прописује), и ћирилицу као службено писмо. Ова нова изјава (као и неколике друге у посљедње вријеме) говори да је ова власт већ потпуно изгубила компас, да ће декретима покушати да наметне и (не)дисање ваздуха. Шта друго да кажем!? Осим, веома је лијепо, часно, природно у Црној Гори (управо у Црној Гори!) говорити српским језиком, и звати га његовим истинским и историјским именом, не лагати вјекове, науку, себе ни своју земљу, ни свој народ, закључује Стојановић.
Посланик Нове српске демократије Будимир Алексић оцијенио је да, уколико ДПС припреми закон којим ће санкционисати све оне који не говоре по црногорски, морали би се први казнити премијер, предсједник и предсједник Скупштине Црне Горе.
„Ако посланик Миодраг Вуковић мисли да се тим законом уведе ијекавско јотовање, и два нова слова „žj (ź)“ и „šj (ś)“ у скупштинске материјале, да наметне тим језиком да се говори у Скупштини Црне Горе, онда прво мора да санкционише Мила Ђукановића, Душка Марковића и Ивана Брајовића“, казао је Алексић за портал ИН4С.
Такође, додаје, и да њих тројица и сви остали посланици ДПС-а служе чистим српским језиком, који су насилно преименовали у црногорски.
Извор: ИН4С
