Izaberite stranicu

У оквиру обиљежавања стогодишњице мученичке кончине царске породице Романов у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је отварена изложба фотографија „Црна Гора и Романови“ и уприличено предавање о њиховом животу, страдању и светости.

Отварању су присуствовали  Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим (Александријска патријаршија),  Епископ городецки и веглужски г. Августин (изасланик Свјатјејшег руског Патријарха г. Кирила), умировљени Архиепископ медонски Руске зарубежне цркве г. Михаил и изабрани Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило.

Изложбу је отворио мр Славко Крстајић који је руководилац Православног палестинског друштва у Црној Гори, чиј је почасни члан био и краљ Никола са сином, престолонаследником  Данилом.

Изложба је конципирана у двије тематске цијелине и поставку чине копије фотографија које су снимњене у периоду од 1890-1915. У првој групи су фотографије царске породице Романов из њиховог свакодневног живота, које употпуњују представу о њиховом светачким ликовима, док су у другој одважна и отмена лица угледних Грбљана одјевених у  црногорску ношњу. Они су захваљујући добрим многообразним и вјековним везама Црне Горе и Русије, радили у Јерусалиму као каваси (водичи, заштитници поклоничких каравана) у оквиру Руске духовне мисије, Императорског православног палестинског друштва које је радило под покровитељством царског двора Романових и имало за циљ помоћ, заштиту и развој поклоничких путовања.

– Ово је само један мали дио свједочанства наших веза са Царском Русијом, Романовим и Руском православном црквом, која се по први пут објављују код нас захваљујући Државном музеју историје религије из Санкт  Петербурга. Поред каваса на фотографијама су и задужбине Романових, храм Светог Василија Острошког у Никшићу, Царев мост, камен темељац за Храм Свете Тројице на Цетињу, чују градњу су омели Балкански ратови, рекао је Крстајић и нагласио да ће се представништво ИППО у Црној Гори бавити неговањем нераскидивих веза народа Русије и Црне Горе, као и истраживањем тих веза и присуства ходочасника из наших крајева и Русије на Блиском истоку.

Истичући благодарност и задовољство што је имао прилику да присуствује отварању споменика цару Николају у Подгорици, Архиепископ медонски Михаил казао је да је дошло вријеме да се донесу закључци о догађајима од прије 100 година.

-Руски народ, они који су тешкоће издржали у својој држави и они који су се нашли у изгнанству сједињени су у духовном општењу и молитви, прихватању Царских мученика и њиховог подвига. У том јединству огроман је значај народа Србије и Црне Горе. Сви догађаји везани за Заграничну руску цркву били су до Другог свјетског рата подржани од стране српских патријараха. Ми тек данас схватамо шта се десило сједињењем Руске православне и Руске православне заграничне цркве и сада заједно прослављамо Царске страстотерпце и новомученике, истакао је Архиепископ медонски.

Он је казао да је читање писама царске породице у заточеништву, чије је штампање завршено 1960. године, људима у Русији дало потребна сазнања-слику о светости царске породице и пожелио да се она преведу и на српски језик јер њихово читање оставља даје јасну слику о побожности и вјери цара Николаја и његове породице, који су прибројани лику светитеља.

Захваљујући се СПЦ, Архиепископ медонски г. Михаило се посебно захвалио митрополиту Амфилохију што је својим учешћем на Сабору зарубежних архијереја допринео повољном решењу, јединству Руске цркве.

Епископ городецки и веглужски г. Августин  говорио је о дивним породичним односима Романових, истичући да су цар Николај и царица Александра били јако побожни, добри супружници и примјерни родитељи.

-Бог је Руској православној цркви дао највећу територију у свијету, да је чува и помаже другим народима, да окупља све народе који желе да живе по заповјестима Божијим и да буде противник силама зла. Владика Николај Велимировић нам је открио велику тајну да је Бог 1917. изабрао руски народ као жртву да послије тешких искушења постане  јача, казао је Епископ Августин и захвалио се митрополиту Амфилохију који је у данашње вријеме решио да на овакав диван начин прослави Царске  страстотерпце.

Митрополит Серафим Кикотис говорио је животу и мученичком страдању последње руске царске породице Романов, њиховим породичним и пријатељским везама  са Грчком. Мајка цара Николаја, Марија била Гркиња, сестра грчкога цара Георгија Првог.

Говорећи о значају царске Русије  на ширењу православља и ријечи Христове, Митрополит је казао да је Русија преузела на себе од пада Цариграда па до 1917. године, велико дјело ширења хришћанства међу народима.

– Имамо 5 вијекова дјеловања Русије на ширењу и учвршћивању православља. Прво у самој Русији а онда и међу народима који су страдали од Отоманске империје на овим просторима. Велики је допринос Русије био и да се одрже старе Цркве и Патријаршије (Александријске, Јерусалимске…). Међутим, највећи допринос је тај што је цар Николај успио да пронесе вијест о Христу на оним мјестима гдје се никада није чуло за Христа и име Божије. Не смијемо да заборавимо да смо сви Божија дјеца а тај дух мисионарства имао је цар Николај.  Једна од организација која је помагала његову мисионарску дјелатност је ИППО. Александријска патријаршија руковођена и поучена овим искуством руске браће врши своју мисију на територији Африке, казао је Високопреосвећени Серафим.

Подсјетивши да је највећа љубав дати живот свој за ближње своје, владика Серафим из Александријске патријаршије казао је да је то и порука царске породице.

О  Романовима као покровитељима православља на словенском југу говорио је проф. др Олег Колобов, предсједник ИППО Нижњи Новгород.

По ријечима Колобова гледајући изложбу „Црна Гора и Романови“ у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици, можемо наћи све одговоре, који се тичу судбине Русије и царске породице Романов, без којих не можемо да разумијемо прошлост нити схватимо будућност.

-Убиство царске породице је црна страница историје цијеле Русије не само због саме тежине убиства већ и због злочина над 5 дјеце. Злочинци који су убили Романове знали су шта раде. Покушај да се искоријени династија Романов која је владала 300 година, имала је за циљ обезглављивање Русије како би се спријечило даље развијање руског и православног  свијета. Послије 100 година од мученичког страдања цара Николаја и његове породице веома је важно да се православне државе консолидују у духовном и сваком другом јединству. При томе балканске државе, Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска морају да имају значајну улогу у томе с обзиром да имају искуство у борби са разним противницима Словена у широком историјском кругу, истакао је проф. Колобов.

Оцијенио је да је за нас православне веома важна тврда а можда и јединствена оцијена битисања према друштву и држави.

-Данас је важно да сви заједно и правилно схватамо основне особености савремених глобалних друштвених и међудржавних  процеса  и тачно опредељујемо базе и концепте укрепљења општесловенског и општеправославног јединства као и конкретне могућности развијања руског и цијелог православног свијета као најважнијег фрагмента човјечанства. Императив руске државности треба да буде сабирање свих руских земаља, квалитетно решење демографских питања и  руског православног присуства у свијету. Као резултат мисије Русије и православног друштва биће да се сви људи на земљи обједине против антихриста. Часови историје, укључујући тужни пут династије Романових, морају бити прихваћени и запамћени а као резултат тога је спас човјечанстава. Тако ће бити! Православци, Руси, Црногорци, Срби, са нама је Бог, поручио је проф. др Колобов.

Медијатор програма био је протојереј мр Предраг Шћепановић а наступио је и подгорички црквени Хор „Свети апостол и јеванђелиста Марко”.

Обиљежавање стогодишњице страдања руског цара Николаја Другог Романова и царске породице под називом „Породица Романов – сто година светости“ које организује Митрополија црногорско приморска почело је јуче Светом архијерејском литургијом и освећењем спомен-обиљежја Царским страстотерпцима у манастиру Дајбабе а биће настављено данас служењем Свете литургије у Храму Св. Петке у Будви а након тога отварањем представништва Императорског православног палестинског друштва за Црну Гору (у парохијском дому).

Весна Девић

Фото: Јован Радовић

Pin It on Pinterest

Share This