Књига Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) „Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац“ добитник је књижевне награде „Марко Миљанов“ Удружења књижевника Црне Горе за 2017. годину.
Жири у саставу Матија Бећковић (предсједник), Будимир Дубак (члан) и Владимир Поповић (члан) ову одлуку је донио једногласно.
Награђену књигу објавила је ИИУ „Светигора“ – Цетиње у оквиру изабраних дјела Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија (књига XXIV) у библиотеци Свети Петар Цетињски.
Награда ће Митрополиту црногорско-приморском г.Амфилохију, аутору књиге „Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац“ , бити уручена у уторак, 8. маја у 12 часова испред музеја Марка Миљанова на Медуну.
Текст Образложења жирија преносимо интегрално:
Удружење књижевника Црне Горе
Жири за награду „МАРКО МИЉАНОВ“
Образложење жирија за награђену књигу „Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац“ Митрополита Амфилохија (Радовића)
У оквиру изабраних дјела Архиепископа Цетињског и Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) „Светигора“ је 2017. године објавила двадесет четврти том, под насловом „Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац“. У књизи су сабрани есеји, бесједе, предавања и Житије Светог митрополита Петра II – Цетињског пустињака и Ловћенског тајновидца.
Његош је извор Амфилохијевог трајног надахнућа и изазова за тумачења, која настају већ дуже од пола вијека, у различитим приликама и поводима. Најранији текст у овој књизи датира из 1963. године, под насловом „Размишљања над Његошевом Биљежницом“. Већ у том младалачком раду двадесет петогодишњи богослов трага за коријенима цјелокупног Његошевог дјела, усредсређујући се, прије свега, на религијско-философске димензије и дубине Ловћенског тајновидца.
Током више деценија, нарочито откад је наслиједио славну катедру црногорских владика, Митрополит Амфилохије се непрекидно враћа Његошу, богонадахнуто понирући у загонетке и тајне највећег српског пјесника.
Након знаменитог дјела „Религија Његошева“ (1911) Светог Николаја Велимировића, књига Митрополита Амфилохија о Његошу најзначајније је дјело о религији Цетињског пустињака. Како и сам каже: „Много је проучаван утицај античке литературе, античке драме, епа и философије на Његоша, али не богослужбеног и литургијског језика“. И заиста, ко је позванији од Митрополита Амфилохија, и самог пјесника и великог богослова, да освијетли најдубље изворе Његошевог надахнућа. Он показује утицаје богослужбене поезије и литургије на Његоша, који је као пјесник, богослов и философ незамислив без Октоиха. Митрополит Амфилохије ту јединствену религију Његошеву открива непрекидно и доследно: од ране пјесме „Црногорац свемогућем Богу“ преко „Луче микрокозма“ и „Горског вијенца“, до „Биљежнице“ и Тестамента. Све код Његоша, и живот и дјело, у знаку је благодарности Господу.
Нарочиту цјелину у овој књизи представља „Житије Светог митрополита Петра II – Цетињског пустињака и Ловћенског тајновидца“, са тропаром и кондаком. У Житију Митрополит Амфилохије трага за генетским, географским и духовним коријенима, из којих је изникла и формирала се горостасна личност Његошева. Писац Житија уочава како се у „његовој младој пријемчивој души спаја ловћенски бескрај и Стричева молитвеност Цетињског манастира, огледани и спајани са плавим дубинама мора, као и одјеци подловћенског народног епа са тајнама природе, богословља и људске мисли“.
Уз основне биографске податке о Његошу Митрополит Амфилохије ставља тежиште на духовну и књижевну димензију Ловћенског тајновидца. Нарочито истиче његово ћутање, кад је „надахнут непрекидним богомислијем, знао, у духу молитвених тиховатеља, како свједоче савременици, дуго да ћути… Данима је ћутао, или гледајући тајне, или се враћајући од виђења“.
Дјело Митрополита Амфилохија „Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац“ својеврсни је мозаик, који у обиљу вриједне литературе о Његошу заузима јединствено мјесто. Захваљујући дубинским тумачењима Његошевог људског и књижевног портрета Митрополит Амфилохије представља незаобилазан путоказ за читање и разумијевање ремек-дјела, које Његоша ставља у саме врхове свјетске књижевности.
Стога се жири једногласно опредијелио да књижевна награда „Марко Миљанов“ припадне најугледнијем члану Удружења књижевника Црне Горе, Митрополиту Амфилохију, чије цјелокупно, велико дјело, оличава примјере чојства и јунаштва у данашњој, распетој Црној Гори.