Радост Васкрсења у Паштровићима пресељена је на Васкршњи понедељак у још једну Божију башту, на острво Свети Стефан у Цркву Светог aрхиђакона Стефана, гдје су са окупљеним вјерним народом Свету празничну литургију служили протосинђел Климент Бољевић, намјесник манастира Прасквица, јеромонах Игњатије Мијовићи, игуман лавре Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали у Подгорици и протојереј Драгослав Ракић, надлежни парох паштровски.
У току Свете литургије у Христа Светом тајном крштења обукао се Стефан.
На крају литургијског сабрања празничним словом обратио се парох Ракић који је повезао празничну симболику Великог понедељка и Свету тајну крштења.
-Са првим даном по Васкрсењу, дану пуноће свега што живи и дише, свих бића и цијеле васељене, имали смо прилику да видимо и учествујемо у првом кораку човјеког бића у његовом духовном животу, успињању ка Господу живом и Васкрслом и његовом кретању ка васкрсењу, животу вјечном. Брат наш Стефан данас је посвједочио вјеру у васкрсење, потврдио и поставио темељ своје вјере на које је свако биће позвано а то је облачење у Христа, тражење и задобијање благодатног печата Духа светога на својој души, казао је отац Драгослав.
Тумачећи прочитано Јеванђеље протојереј Драгослав је рекао да је и новокрштени Стефан посвједочио ријечи у којима се каже да Бога нико није видио, Син Његов јединородни Га је објавио.
-У овим ријечима видимо превелику љував Божију према човјеку, према бићу по Његовом лику створеном, јер Господ није дошао у некој другој сили и облику човјеку страшном и страном, него узима обличје слуге, наше обличје, показујући нам колико смо за Њега битни. Радује нас својим доласком јер нам кроз Њега љубављу својом дарује нови почетак, ново рађање, да сваки који вјерује у Њега и благодатно се обуче у Њега, као данас Стефан, може да послије свих животних страдања и смрти задобије мјесто у вјечности, истакао је парох паштровски.
Говорећи јеванђељским ријечима у којима Јован Крститељ на питање народа да ли је он Христос о којем се пророкује, одговара да је он дошао да поравна стазе за Његов долазак, отац Драгослав је казао да нас те ријечи заједно са празником Пасхе позивају да и ми непрестано настојимо да поравнавамо стазе у срцима и душама нашим за благодатни улазак Христов у њих.
-Гледајући ову дивну Свету тајну непрестано се сјећамо и нашег дана крштења и шта смо ми то добили, шта нам је то даривано тог дана и каква дјела чинимо од тада до данас. Обучени смо у Христа. Лик Божији носимо у себи. Нека Господ подари вјере и снаге и васкрсавање свега у нама да бисмо се достојније могли молити, служити и носити име Христово. Посебно смо дужни старати се о душама оних који ових дана нису нашли времена у срцу своме за ове радосне сусрете са Господом и једних са другима, јер једино вријеме испуњено Божијим благословом, љубављу и благодатним Његовим присуством јесте право вријеме, казао је у надахнутој бесједи протојереј Драгослав Ракић.