Његово Високопреосвштенство Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас на Лазареву суботу са свештенством и вјерним народом Свету архијерејску литургију у манастиру Подмаине код Будве.
На почетку литургије митрополит је произвео монаха Јоакима у ипођакона а касније у току службе у ђакона. Обукао је брата Бориса у искушеника а у току Литургије крстио и миропомазао нове хришћане, Теодору и Лазара.
Након читања Јеванђеља Митрополит је појаснио да је крштење, просвећење свјетлошћу Христовом, облачење у Христа који је вјечна и непролазна свјетлост.
-Онај који се у Христа крсти, он прима у себе Христа Бога као вјечну и непролазну свјетлост, бива просвећен свјетлошћу Богопознања и задобија дар вјечног и непролазнога живота. Као што дјете када се рађа долази у овај свијет и обасјава га овоземаљско сунце, тако и дјете које се рађа Христом бива просвећено небеским, вјечним сунцем Христом, Богом чија је светлост у темељима свеукупне творевине Божије која је уграђена првенствено у словесна, разумна бића, архангеле, анђеле, серафиме, херувиме, прејестола, Господства, власти, и у човјека који је створен по лику и подобију Божијем, по Његовој слици и прилици. Човјек је с једне стране пуноћа Божанске творевине, а с друге створен и саздан по лику и подобију Божијем. Нешто Божанско зрачи у души људској и то је најчудеснији дар који човјек добија у Тајни крштења, новога рођења, казао је владика.
Он је рекао да је тјелесно рођење од оца и мајке за овај свијет, а рођење у тајни крштења је рођење Духом Светим за непролазни живот.
– Смисао земаљског живота није у њему самоме, него у ономе на шта је човјек призван. Не да се роди, прође и нестане, него да кроз овај земаљски живот задобије вјечни и непролазни живот, Божанску свјетлост. То је смисао Тајне крштења која се запечаћује Тајном Духа светога. И сам Господ је рекао, кад је тјелесно отишао из овог земаљског живота, да нас неће оставити саме него ће нам послати Духа који ће нас уводити у сваку истину и откривати Бога као вјечну истину, даривати Своју свјетлост и Божанску светодуховску благодат коју примамо и у нашем живљењу на земљи а коју нам Господ посебно даје на Божанственој литургији, силаском Духа светога на наш принос, претварајући хљеб и вино у Своје тијело и крв, казао је митрополит Амфилохије истичући да је Тајна Светог причешћа сјећање на Христово распеће и Васкрсење, што је и смисао нашега земаљског живота, јер Он је са нама, међу нама и Његова свјетлост је она која нас освећује и просвећује.
Тумачећи данашње Јеванђеље владика је рекао да је Лазарево васкрсење припрема за Христово Васкрсење. Христос је заплакао над својим пријатељем Лазаром и кроз те сузе сусрео се са највећом људском трагедијом, смрћу.
-То је једино мјесто у Јеванђељу гдје је Христос заплакао. Након тога је васкрсао Лазара, који је четири дана лежао мртав, и то његово васкрсење је припрема да пробуди у нама вјеру у Христово васкрсење јер ако Христос не васкрсне онда је узалудна вјера наша, рађање и живот на земљи, казао је владика и додао:
-Христово Васкрсење је пуноћа свега оног што се догађало од настанка свијета а васкрсења не бива без смрти. Од тајне крштења до нашег умирања на земљи, у свему се осијава Христов живот и истина о нама људима, зато се поклањамо Њему који је свјетлост свијета, које је наше освећење и просвећење, са којим крштавајући се умиремо да би са Њим заједно васкрсли силом Духа светога животворнога, да би вјечно служили Оцу, Сину и Духу светом.
Након светог причешћа митрополит је благосиљао славске колаче и честитао славу многобројним свечарима.
Архиепископ цетињски г. Амфилохије је служио и парастос Сави Коматовићу који је обновио манастира Подмаине.
По завршетку Божије службе казао је да помињући све оне који су се уградили у овај манастир посебно помињемо оца нашег Саву Коматовића који се овдје упокојио прије 20 година .
-Да није било оца Саве ми данас не би могли овдје да се сабиремо. Ова светиња је била оскрнављена још од 1837 г. а благодарећи њему који је овдје уложио труд, жртву она је обновљена и монашко братсво сабрано.
Митрополит је заблагодарио свима који су помогли даљу обнову ове светиње, оцу Бенедикту (пређашњем игуману) и оцу Рафаилу садашењем игуману манастира Подмаине, као и свом вјерном народу.
Весна Девић
Фото: Јован Радовић
