Izaberite stranicu

Ћирилица стоји и опстаће, али од нас зависи да ли ће се чувати и сачувати и да ли ће је као културну баштину преузети други, уколико ми и даље наставимо да је одбацујемо чак и тамо гдје је у званичној употреби, чуло се на калиграфској изложби приређеној вечерас у ризници Српске православне цркве (СПЦ) у Старом граду.

У организацији Српског пјевачког друштва Јединство Котор 1839, 19. маја је завршен прилично посјећен дводневни курс под називом “Калиграфска радионица”.

По ријечима пароха которског, протојереја – ставрофора Момчила Кривокапића, Српска православна Црква је сачувала ћирилицу у Црној Гори. “Одржавање радионице је  врло значајно. Свако чување ћирилице, свако стављање акцента на ћирилицу, нама додаје на ономе што је наша основа и звање. Ма колико би Црква данас требало да се бави само Јеванђељем, да није Српске православне цркве у Црној Гори, питање је гдје би ћирилица била. Нажалост, и у неким крајевима гдје нема протјеривања ћирилице, као у централној Србији, све мање је у употреби. Катастрофалан податак који сам чуо од наших гостију је да се ћирилица користи само 10 %, иако никакве репресије нема. То је вјероватно посљедица несрећних дешавања у још несрећнијој Југославији. Неко је имао добру намјеру, али чињеница је да је Југославија била гробница српског народа и српске културе”, казао је Кривокапић.

Књижевница Јања Тодоровић одржала је предавање “Ћирилица културна и духовна баштина српског народа”. Илуструјући проблем све мање употребе најсавршенијег писма на свијету, у којем свако слово има један глас, изнијела је и податак да су у централном дијелу  Србије сва имена градова написана латиницом. Постоји опасност, наводи даље, да уколико се српски народ одрекне ћириличне културне баштине, то преузме други. “Имамо сувише разлога да ћирилицу афирмативно држимо, не само у личном животу него институционално, колико је то могуће, а тамо гдје то није могуће да се организовано боримо за њу јер је вриједност коју не треба олако изгубити. И Свети Сава и Његош су писали ћирилицом. Иако су имали избор и били пред изазовом модернизма тих времена, остали су репер и темељне личности наше цивилизације и нашег идентитета и трајања кроз вјекове, али и свјетски и наднационални, што су били у сваком погледу и што је јако битно. Немојмо да будемо ми они који ће угасити ту свјетлост и прихватити да оно што и није само једино наше овлада нашим душама трајно. Мислим да за то имамо духовне силе, духовне снаге и да можемо. Нека словенски просветитељи, које ћемо за који дан прославити, Ћирило и Методије, буду с’ нама и да нам духовно тајанствено помогну у томе”, поручила је Тодоровић.

Публициста Душан Тодоровић представио је мултимедијалну видео презентацију „Култура ћирилице“ која се бави писменошћу Срба од најстаријих времена са освртом на прво познато словенско писмо – глагољицу, па до најстаријих ћириличних споменика од 9.в. и надаље до Вукове реформе и модерног доба.

Калиграфску изложбу и радионице приредиле су и водиле Татјана Јанковић и Снежана Ђурђевић.

Предраг Николић

Pin It on Pinterest

Share This