Izaberite stranicu

ЊЕМЦИ  О ИЗВОЂАЧУ РАДОВА  ДУКЉАНСКО  МОНТЕНЕГРИНСКЕ РАСИСТИЧКЕ ИДЕОЛОГИЈЕ

УСТАШКОМ РАТНОМ ЗЛОЧИНЦУ  СЕКУЛИ ДРЉЕВИЋУ

Уважени историчар пок. др Растислав В.Петровић, објавио је 1997.г. књигу ,, ЦРНОГОРСКЕ УСТАШЕ”, у којој је приложен документ са називом „ Црногорски сепаратисти“ који је достављен Опуномоћенику Министарства иностраних послова г. министру Херману Нојбахеру. Документ представља извјештај др Ханса Шафера, СС-Оберфирера, о пројектима др Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије који се односе на: државу, нацију, вјеру и културу. На документу се налазе и веома занимљиве констатације Хитлеровог министра о Дрљевићу и  његовим пројектима. Треба имати на уму да је министар Нојбахер као „летећи дипломата“ или Хитлеров опуномоћени министар за Балкан боравио од 1940. до 1945.г. у:  Подгорици, Тирани, Београду, Софији и Букурешту, и да је веома добро познавао историју и реално стање на терену током ратних година.
Због занимљивости прилажемо:  факсимил оригиналног документа на њемачком језику, факсимил табеларног приказа превода на српском језику као и текст превода са констатације Хитлеровог министра Нојбахера о Дрљевићу и  његовим пројектима на српском језику

Приредио: Јован Б. Маркуш

 
Prevod
Zaglavlje kao u originalu
Beograd, 10.12.1943.

Opunomoćeniku Ministarstva inostranih poslova u ruku

g. ministru Nojbaheru

                                                                                                 Beograd

TAJNO
Predmet: Crnogorski separatisti
Prilikom prvog dolaska u dodir sa dr Sekulom Drljevićem i Savićem Markovićem Štedimlijom u Zemunu. prvi je isticao svoje političke nazore o potrebi crnogorske samostalnosti, a pri tom je unapred priznao poteškoćc da se to ostvari u toku rata.
Drljević jc izjavio da je vođa crnogorskih autonomaša, kao i crnogorski književnik S. M. Štedimlija. Oni su mišljenja da Crna Ciora na temelju svoje nacionalne osobenosti i istorijskog razvitka ima pravo da vodi svoj vlastiti nacionalni i državni život. Dr Drljević jc prilikom poslednjgg razgovora opisao svoje nazore o narodu, veri i državi Crnogoraca kako slede:
Zabeleška olovkom: HANSI!
Drljević je  lopov!
Prvo plaćen od Italijana i odbačen, zatim upućen ustašama i danas plaćen od Hrvala! Veza potpuno bez vrednosti! Paraf: N(eubacher)
Narod:
Crnogorski narod razlikuje se prema mišljenju dr Drljevića u mnogome od stanovništva koje živi oko njega, svejedno da li su to Makedonci, Srbi ili Hrvati. On smatra Crnogorcc kao potomkc Ilira. Po raznim znakovima najbliži su im Albanci, kao i stanovnici Hercegovine i dalmatinskih predela svc do Likc. Iako Srbi i Crnogorci govore isti jezik, ipak to nije za narodnost odlučujućc.
Zabeleška olovkom: hrvatska kurva, plaćen otuda.
Vera:
Iako su Crnogorci takođe pravoslavni, pripadnici Srpske pravoslavne crkve, objasnio je dr. Drljević ipak se običaji crnogorskih pravoslavaca u mnogočemu razlikuju od srpskih. Ima čak crnogorskih svetaca koji nisu bili od srpske pravoslavne crkvc nikad potpuno priznati, iako uglavnoni njih u Crnoj Gori najviše poštuju. Drljević, izgleda, nastoji da se stvori slično kao u Hrvatskoj jedna crnogorska pravoslavna crkva. O tome je takođe u jednom članku knjige ,,Na Balkanu“ od Štedimlije dao bliže objašnjenje.
Sa strane olovkom: Potresno!
Država:
Drljcvić pokazujc da se crnogorska država od vajkada razvijala posebno od ostalog srpskog prostora. Dok su npr. skoro sva područja nastanjena Srbima došla pod viševekovnu tursku vlast, centralna područja Crnc Gore bila su skoro uvek slobodna od nekc stalne turske okupacijc. Takođe se i državna tvorevina u mnogome razlikuje od one u srpskim područijima, i to na taj način što je u Crnoj Gori važila do nasilne aneksije od strane jugoslovenske države čisto patrijahalna plemenska uprava.
Kulturni život:
Drljević takođe nastoji da u svojim navodima dokaže da crnogorski narod i u kulturnom obziru pokazuje osnovne crte drugačije od onih u drugim područjima. Pri tomc mogu sc, naročito u crnogorskim junačkim i ljubavnim pesmama, naći prizvuci na staro- grčke motive.
Zatim je Drljević izneo da je crnogorska samostalma državnost izbrisana tek od strane Jugoslavije novembra meseca 1918. godine uprkos više puta davanog uveravanja od strane Engleske i Francuske da će se samostalnost Crne Gore kod zaključenja mira ponovo uspostaviti.
U protokolima mira u Versaju i Sent Žermenu nije bio u Crnoj Gori sastavljen nikakav protokol ili kakav drugi zapisnik.
Crnogorci su se protiv te aneksijc odmah posle okupacije od strane Srba krajem 1918. godine branili – i to do 1926. godine – žestokim bunama i gerilskim borbama. Crnogorski ustanici opsedali su npr. decembra 1918. godine svoj okupirani grad Cetinje, koji je bio baš pred padom. Tada su francuske trupe, dolazeći iz Kotora cestom preko Lovćcna, došle iza leđa Crnogorcima.
Bilo je prirodno da su se posle sloma Jugoslavije crnogorski autonomaši odmah starali za svoju državnu samostalnost i : pri tom našli svakako na egoističku potporu Italiiana.
Sa strane olovkom: “koji su (Italijani) plaćali gospodina Drljevića!”
Drljević zamišlja granicu Cmc Gore koju je imala od 1918. tj. i područje najvećeg dela Sandžaka. Po mišljenju Drljevića stanovništvo Sandžaka, koje je većinom muslimansko, više je voljno da dođe pod crnogorsku vlast nego pod srpsku.
Vcć posle Balkanskog rata 1912. godinc Srbi su navodno vodili prema muslimanskom stanovništvu bezobzirnu politiku istrebljivanja. Veliki deo muslimana pobegao je tada sa srpskog područja, ostavljajući sav svoj imetak, dok se, navodno, sa muslimanima u Cmoj Gori i Sandžaku postupalo vrlo tolerantno i nisu mogli samo slobodno ispovedati svoju veru i pravo na vlasništvo.
Drljević je načeo i pitanje Boke Kotorske i izjavio da je područje Kotoia nekada doduše pripadalo Dalmaciji, ali da geografski i po stanovništvu pripada Crnoj Gori. Pri tome i za sam Rajh bilo bi važno da za sebe izgradi ovu prirodnu radnu luku na istočnoj jadranskoj obali. Jedna samostalna Crna Gora imala bi čak i interes kad bi Rajh uzeo Boku Kotorsku čvrsto u svoje ruke, ali bi ovo područje trebalo u bilo kakvom obliku ostati crnogorsko.
Upitan o jačini svojih pristalica, cmogorskih autonomaša, Drljević nijc dao nikakve konkretne podatke, nego je samo pokazivao da su, navodno, naročito u blizini Cetinja, u Nikšiću i u pravcu Podgoricc veći delovi stanovništva negove  pristalice. Drljević je uveren da je Nemačka zainteresovana za samostalnost Crnc Gore i da sada neće doneti nikakvo rešenje, koje bi u budućnosti isključilo mogućnost crnogorske samostalnosti.
Pored podvučeno plavom olovkom: LAŽ! i znak pitanja.

Dr. Schafer. s.r.

SS – Oberfiuehrer

Pin It on Pinterest

Share This