Izaberite stranicu

Празник Светог Саве, првог Архиепископа српског, просветитеља и учитеља, свечано је прослављен у Саборном храму парохије Кучко – Братоножићке и љеворечке Вазнесења Господњег на Ублима
Свечаност је започела Светом Литургијом коју је служио надлежни парох јереј Драгослав Ракић, и по завршетку у празничној бесједи истакао: „…прослављајући данас једну велику, свестрану и по свему велику  личност, а прије свега истинског човјека, ми прослављамо Господа, Богочовјека, Онога са Којим је Свети Сава и наше личности и наше национално биће обликовао у тренутку великих искушења нашег народа и наших просора. Кроз дјело Светог Саве наш народ у читавом тадашњем свијету добија препознатљив идентитет. Образовању враћа изгубљени образ Божији а васпитање постаје храна цјелокупног бића човјековог…
Ми не бисмо смјели да заборављамо, као што заборављамо, нити да се стидимо као што се стидимо свог тог богатства, духовног, културног, материјалног, нарочито у овом времену када се све вриједности човјековог бића и постојања уништавају на најлукавије и безобзирије начине… Данашњи савремени човјек темељећи се на ставовима појединих философа да је човјек мјера и максимум свега избацује Бога из сваке поре живота и друштва и сам себе проглашава за Бога, настоји да обликује себе физички и материјално до лажног савршентва, не будући свјестан свога све већег робовања свему материјалном, стварајући тако нова Божанства и идоле, пропадљиве и трулежне, којима се клања и без којих не може…
Православни и светосавски народ због структуре свог бића и Лика Божијег у њему, до сада је по мало каснио за тим трендовима, зашто, зато што је увјек био везан за вјечност, за Живог и Васкрслога Бога, али у овим временима и наш народ слијепо трчи за њима и мијења вјечну карту за карту у једном смијеру, царство и достојанство личности и бића да ухвати свјесно своје робовско прво мјесто… Па зар може Бог бити у исто вријеме и роб…
Свједоци смо да је и наука која је од увјек била под окриљем морала, етике и философије данас изгубила душу и постала средство за стварање материјалних комфора и разних анималистичких ставова… и као што човјеку кад узмемо душу остаје леш, тако бива и са државом, народом, европом и свијетом када се из њих истјера Бог…  Желимо ли да живимо на гробљу?
У овим данима треба да будемо постојани и усправни и слободни иако је тешко али да нас води пут Светог Саве, а не неморалисти, робови и ходајући лешеви, јер циљ светосавског пута јесте да што више божанског унесе у човјека и свијет око њега, да оваплоти Бога у човјеку и свијету, и да кроз јеванђелске врлине човјек успије да стекне власт над собом и на тај начин преобрази себе и сав свијет…
Просвећујмо се светошћу, јер просвета је пројекција светости, и молимо се да наша просвета осјети светост и врати је у своје системе, као што је од увјек овај светосавски народ вјеронауком био свјетлост свијету… јер просвета која нема Бога, она човјека дегенереше, претвара у разне животиње, ликове и своди само на чула, и будући само хуманистичка тако је наметнула и лажни сукоб између Цркве и школе… “
„Заволите Бога као што он заволи вас“ написао је Свети Сава у Кондаку Светом Симеону, а то је његова порука свом Српском и свим народима, да бисмо угледајући се на њега повратили и изградили карактер, образ, савјест, мудрост, разум и прије свега чинећи живот човјечанским и и богочовјечанским,  задобили и духовне и небеске али и овоземљаске дарове, мир и радост свакој души и сваком народу…“
У оквиру свечаности уприличена је и светосавска приредба у којој су полазници вјеронауке као и друга дјеца својим рецитацијама развеселила своје родитеље и све присутне присјећајући нас на радостан и креативан начин, каква је била и каква би требала и данас свакодневно бити радост православног, светосавског ђака, ученика и човјека.
У наставку свој дјеци су као и сваке године о празнику Светог Саве додијељени слатки поклон пакетићи.

Свештеник Драгослав Ракић

Pin It on Pinterest

Share This