Изузетно занимљиво предавање „Друштвене мреже ново слобода или ново ропство у галерији Бућа одржао је ђакон Ненад Илић, овом приликом промовишући и књигу која се бави овом темом, а коју је написао уз помоћ својих пријатеља са Фејсбука. Предавање је организовало Братство православне омладине „Свети Пантелејмон из Тивта.
Можда је ово стање данас у коме живимо, у овој цивилизацији коју дијелимо, најбоље описао Достојевски у „Браћи Карамазовима и у „Великом инквизитору. Као да је генијални писац видио будућност. Јер, каже, доћи ће вријеме кад ће се људи јагмити да продају своју слободу за хљеб. Ово је вријеме кад је хљеб проглашен за највећу вриједност. Кад су пуна уста слободе, али не праве слободе, него разних слобода, неких глупости коЈе ми живимо и дијелимо. Духовне вриједности су постале егзотични додатак на живот, нису насушна потреба. Насушна пОтреба је хљеб, а кад кажемо хљеб мислимо на све остало, материјално уживање. Данашњи човјек је остао без смисла, без слике Богочовјека. Он је остао без жеље за Богочовјеком у себи. Па, и ми из Цркве кад свједочимо о Њему, то испада као неки теолошки термин. Нешто као лијепо и фино, а уопште не умијемо да га свједочимо како треба. Има изузетака, али недовољно за оволико разливену слику човјека. У младости да се снађем. У зрелости некако да преживимо, да платим рачуне, одгојим породицу, а у старости бавимо се искључиво својом тјелесношћу, здрављем, постајемо слуге фармацеутске индустрије каже ђакон Илић. Односно, додаје Илић, смисао постаје одржање у животу а не стизање ка Богочовјеку.
Зашто, немамо појма. Традиција није, како каже Густав Малер, обожавање пепела, него одржавање ватре. Моћна реченица. Ми то цијенимо, радимо, али нисмо пренијели садржај на ово вријеме. Нисмо нашли превод тога како би помогли нама самима. Е сад, друштвене мреже као нови феномен. Данас готово нико нема потребе за стицањем општег знања. У традиционалним културама пуно тога се учило напамет. Испоставило се да је то важно. Данас не знам нешто, ја укуцам у телефон, Гугл је ту. Тако стављамо протезу на мозак. И стварају се проблеми. Некад смо приватност испољавали кроз дневнике. Историја приватности се споро развијала. Дневник је био нешто најинтимније. Изборио си се за приватност у свијету гдје нема много приватности. А данас друштвене мреже су супротан процес. Оно што је било најинтимније, најличније постаје јавна ствар. Наш дневник на друштвеним мрежама дијелим одмах са пријатељима, са пријатељима пријатеља. Постоји страховита потреба да будемо повезани. Човјек је биће које постоји на повезаности. А, сваком животу могу осмислити двије једноставне мале заповијести: Воли Господа Бога свим срцем, свим умом и свом снагом својом, и друго: Воли ближњега свога као себе саме. Кад бисмо успјели да остваримо ове двије заповијести наш живот би имао смисла. Цијела прича има само те двије мале заповијести. Поштујмо их и нећемо упадати у замке истакао је у предавању ђакон Ненад Илић.
Живана Јањушевић
Извор: Дан