По Божијој милости радови на храму Светог свештеномученика Атиногена, на вучедолској ледини, која је прије 140 година натопљена крвљу Црногораца, Херцеговаца и турских освајача, у славу свијетлих жртава за ослобођење Херцеговине и проширење Црне Горе, требало би да буду окончани до краја октобра ове године. Како је „Дану“ казао Жељко Лучић, члан Одбора за изградњу светиње, радови су почели 2008. године, када су темеље освештали митрополит црногорско – приморски Амфилохије са епископима захумско – херцеговачким Григоријем, будимљанско – никшићким Јоаникијем и умировљеним захумско-херцеговачким Атанасијем.
Након паузе од скоро четири године кренуло се са радовима 2012. године лијепо, сложно и без подјела, каже Лучић, подсјећајући зашто је дошло до застоја у градњи.
– Управни суд Црне Горе у два наврата је поништио рјешење које је „кочило“ извођење радова на цркви, јер је светиња, наводно, подизана без дозволе. Храм је ипак остао на темељима, дозвола од надлежних је одобрена и уз помоћ донатора, приложника, Вучедолци и потомци јунака ове славне битке радују се наставку радова на богомољи. Као што смо утемељили светињу, тако лијепо настављамо и њену градњу. Хтјели смо да градимо по божијим и људским законима. Сачекали смо да добијемо дозволу од државе и хвала Богу добили смо је. Некоме је засметало што се на једном од главних мјеста новије историје Црне Горе и Херцеговине , подиже светиња да очува наше памћење и да споменемо жртве и јунаке. Радови су настављени. Црква је озидана, а ових дана биће стављена, под кров јер је бакар већ набављен, а постављена је и браварија – каже Лучић. Захваљујући се свим приложницима и донаторима, посебно предузећу „Табаковић“ из Билеће које им је испоручивало камен за изградњу храма, Лучић најављује да ће крајем октобра црква бити освештана. Вриједност радова до сада је премашила 200.000 еура, каже Лучић.
– Уз Табаковићеве не могу а да не поменем и породицу тенисера Новака Ђоковића која је у два наврата уз помоћ пријатеља обезбиједила знатна средства, баш као и Миљан Алексић, предсједник општине Билећа, иначе предсједник Одбора за изградњу храма Бранислав Баћовић и Ђоко Кривокапић из Београда, такође члан одбора и моја маленкост – каже Лучић. Напомиње и да су организоване донаторске вечери у Никшићу, Београду и Швајцарској, те да су слогом, љубављу и вјером у Бога привели радове крају.
Неопходно је, додаје Лучић, још новца како би ова јединствена љоптица засијала у пуном сјају, а вјерни народ имао храм каквих је мало на нашим просторима.
– Надамо се помоћи донатора и добротвора, али и сабрању да у здрављу, и са вјером у Господа освештамо храм чија површина је у основи 100 квадрата. Надамо се да ће нас послужити и вријеме, да ће мајстори бити мало агилнији, а оних који са вјером у Бога прилазе светињи, моле се сабирају у цркви неће фалити – каже наш саговорник.
Иако још није „засјео“ у звонику, са Вучјега дола се ка истоку и западу увелико шири звук звона, дар приложника Бранислава и његовог сина Миљана Баћовића, Весељка Мирковића, Неђељка Комненића и Црквене општине Прељина.
Црногорском и херцеговачком војском на Вучедолској бици 28. јула 1876. године командовао је књаз Никола, уз помоћ сердара Јола Пилетића и Баја Бошковића, војвода Петра Вукотића и Пека Павловића. Хроничари су забиљежили да је у овој бици погинуло и рањено 4.000 Турака, а међу погинулима су поред Селим-паше била и три пуковника, три потпуковника и 168 нижих официра. Заплијењено је око три хиљаде пушака, 21 застава. Погинулих Црногораца и Херцеговаца је било 70 и 118 рањених.
Лидија Никчевић
Извор: Дан
Фото: Епархија будимљанско-никшићка (архива)
