Није било лако свештенику Миодрагу Тодоровићу да се ових дана вере по неприступачном терену Штирног дола недалеко од Никшића и дође до пећине на око две хиљаде метара висине. Ипак, вели, није било ни тешко да испуни жељу Пауна Мујовића, мештанина, да освешта драгуљ који је по предању био испоснички, хајдучки и чобански дом. Паун, наиме, намерава да пећину претвори у православну богомољу и поклони Српској православној цркви у Црној Гори.
Донео је отац Миодраг благослов епископа будимљанско-никшићког Јоаникија и добро утабао стазу којом ће ускоро проћи преосвећени владика.
[pullquote]
Верност традицији
Пећина, будући храм, дужине је 11,4 метра, док висина премашује четири метра. У њој би на литургији било места за око 50 људи, а испред улаза, на такозваним каменим балконима и до двеста!
– Мој ујак Радован Бећировић ишао је по пећинама и у њима проводио дане, налазио смирај. И ја следим његове стазе, а под овим каменим сводом разговарам са орловима и пчелама. Они су ми верни пријатељи, бољи чак и од неких људи – додаје Паун Мујовић. – Када се у пећини усели подићи ћу изнад њеног улаза велики крст који ће моћи дању и ноћу да се види до мора сињега.
[/pullquote]
Бог је овде био широке руке и дао је да небу под облаке другују сури орлови и пчеле. Живе скупа на љутим стенама. Мало повише пећинског отвора процветале су љубичице чији цветови шире мирис помешан са мирисом планинског сена ког вредни домаћини пласте у подножју планине.
У паузи тешких послова, од када знају за себе, љути горштаци се окрећу пећини и у помоћ призивају Господа, крстећи се са три прста. Тако је вековима.
– Освештали смо једну горску кућу која је била молитвени стан за калуђере подвижнике, али и уточиште бранитељима вере и слободе. Она се налази високо у планини – каже за Новости прота Миодраг Тодоровић. – Пећина се налази на имању Пауна Мујовића, који је тражио од владике Јоаникија да неко од свештеника изађе да освешта, окади и благослови стари храм и Бог је био милостив, па је мене одредио да то учиним. И на том малом простору буја живот много више неголи на неким градским трговима по Црној Гори.
Отац Миодраг подсећа да би данашње генерације морале да се угледају на велика дела својих предака, посебно када су у питању одбрана вере и слободе.
– Чували су их чак и тамо где су орловска гнезда. Ако мислимо да смо достојни својих предака, онда се морамо угледати на њих без обзира на то у каквим околностима данас живимо – наглашава свештеник Тодоровић.
А Паун Мујовић, сестрић чувеног епског барда хаџи Радована Бећировића Требјешког, исијавао је срећу после освећења пећине.
– Заблистао је крст, наше свето знамење у рукама проте Миодрага, а мирис тамјана разиграо је орлове и пчеле, овце и коње, гору и воду, неимаре на овој међи Дробњака и Мораче – беседио је Паун. А онда нам је рецитовао стихове ујака:
Мили Боже, шта се ово збива
Јел’ истина или човјек снива?
Богом, сестро, са планине вило дај ми кажи шта је ово било
Ил’ су змају украдена крила,
ил’ се неђе светиња приснила…?
Потом је Паун свечано обећао: – Даће Бог да једног дана из ове пећине одјекну звона која ће се надалеко чути. Овде сам се родио, растао, певао уз гусле, учио историју, схватао ко је вера, а ко невера. Пећина је живот, а ја сам из ње изашао као човек.
Велиша Кадић
Извор: Новости
