На "Тргу од ћирилице" у Херцег Новом "Матица српска" представила ан­то­ло­гиј­ску еди­ци­ју "Де­сет ве­ко­ва срп­ске књи­жев­но­сти" (видео)

Ве­че Ма­ти­це Срп­ске и про­мо­ци­ја ан­то­ло­гиј­ске еди­ци­је „Де­сет ве­ко­ва срп­ске књи­жев­но­сти” по­ка­за­ло је да је Трг од ћи­ри­ли­це ма­ни­фе­ста­ци­ја истин­ског књи­жев­ног ства­ра­ла­штва. Ни­је ово скуп ис­пра­зних и до­ко­них љу­ди, већ лич­но­сти ко­је су по­све­ће­не ли­те­ра­ту­ри, на­шој на­ци­ји и вје­ри. Ова­кви су­сре­ти пи­са­ца има­ју ви­ше­стру­ку са­др­жи­ну, ко­ја се не огле­да у де­кла­ра­тив­ним из­ли­ви­ма пре­ја­ких осје­ћа­ња и же­ља, већ у про­ми­шље­ном ли­те­рар­ном са­гле­да­ва­њу овог тре­нут­ка у ми­ле­ни­јум­ском жи­во­ту на­шег још јед­ном рас­ко­ма­да­ног на­ро­да.

Бе­сје­да ака­де­ми­ка Ми­ра Вук­са­но­ви­ћа, ди­рек­то­ра Из­да­вач­ког цен­тра Ма­ти­це срп­ске, до­пи­сног чла­на СА­НУ и про­фе­со­ра фи­ло­зоф­ских на­у­ка др Дра­га Пе­ро­ви­ћа, пред­сјед­ни­ка огран­ка Ма­ти­це срп­ског у Цр­ној Го­ри, по­ка­зје да је сва­ко ври­је­ме ра­зум­ним и свје­сним пи­сци­ма од­ре­ђи­ва­ло и по­на­ша­ње и оба­ве­зе, а они су их ис­пу­ња­ва­ли у гра­ни­ца­ма вла­сти­тих сна­га и мо­гућ­но­сти. нај­ста­ри­је срп­ске на­уч­не књи­жев­не и кул­тур­не ис­ти­ту­ци­је.

[pullquote]

Књи­жев­ност Ду­бров­ни­ка је и срп­ска

У еди­ци­ји се на­шла и по­е­зи­ја и про­за Ду­бров­ни­ка и Бо­ке Ко­тор­ске, јер „та књи­жев­ност при­па­да срп­ском кор­пу­су”.

– Ма­да ми не спо­ри­мо ни Хр­ва­ти­ма пра­во на њи­хов дио, иако је, као је пи­сао Ми­лан Ре­ше­тар, ро­ђе­ни Ду­бров­ча­нин, овај је­зик се зо­ве срп­ски или ка­ко су Ду­бров­ча­ни го­во­ри­ли „наш”. Би­ло је оштрих про­те­ста Хр­ва­та и овај про­јект је је у Хр­ват­ској на­зван „но­вим бом­бар­до­ва­њем Ду­бров­ни­ка”, а хр­ват­ско ми­ни­стар­ство кул­ту­ре је пре­по­ру­чи­ло Ми­ни­стар­ству кул­ту­ре Цр­не Го­ре да ре­а­гу­је, јер им на­вод­но узи­ма­мо Ње­го­ша и књи­жев­ност Бо­ке. Ови су, ис­пу­ња­ва­ју­ћи ту пре­по­ру­ку, про­те­сто­ва­ли, али ми смо јед­ним са­оп­штењем об­ја­сни­ли чи­ји је то књи­жев­ни кор­пус.

[/pullquote]

– Пре­ста­вља­мо ову ка­пи­тал­ну еди­ци­ју у Хер­цег Но­вом, гра­ду гдје су ства­ра­ли Иво Ан­дрић, Си­мо Ма­та­вуљ, Ми­ха­и­ло Ла­лић, Сте­ван Ра­ич­ко­вић. То је град гдје је ро­ђен Мар­ко Цар, то је мје­сто гдје су умр­ли Мар­ко Ми­ља­нов и Ми­о­драг Бу­ла­то­вић, гдје се вас­пи­та­вао Ње­гош. То је мје­сто гдје би тре­ба­ло да бу­де по­че­так сва­ког раз­го­во­ра о срп­ској књи­жев­но­сти. За­то ми је дра­го што њи­хо­ва име­на го­во­рим ов­дје на Тр­гу од ћи­ри­ли­це, мје­сту ко­је тре­ба да по­ста­не и оста­не остр­во ћи­ри­ли­це у ла­ти­нич­ном мо­ру – ре­као је ака­де­мик Ми­ро Вук­са­но­вић.

Он је под­сје­тио да се ове го­ди­не за­о­кру­жу­је 1.355 го­ди­на от­ка­ко су бра­ћа Ћи­ри­ло и Ме­то­ди­је бо­го­слу­жбе­не књи­ге пре­ве­ли на ста­ро­сло­вен­ски је­зик и пи­смо, ко­је је Вук са­вр­ше­но уоб­ли­чио са 30 сло­ва.

– Част ми је го­во­ри­ти о нај­ве­ћем по­ду­хва­ту у срп­ској кул­ту­ри ка­да је ри­јеч о из­да­ва­штву. За шест го­ди­на об­ја­вље­на су 72 то­ма на 35.000 стра­ни­ца, са 3.200 ка­рак­те­ра по стра­ни­ци, од Све­тог Са­ве, Сте­фа­на Про­вјен­ча­ног, До­мен­ти­ја­на и Те­о­до­си­ја, усме­не књи­жев­но­сти, до пи­са­ца ко­ји са­да ста­са­ва­ју. Хтје­ли смо цје­ло­вит по­ду­хват, да те­мељ­ник бу­де на сва­ком на­шем тлу. Да ни­ко не упе­ри пр­стом на то што ра­ди­мо, и да то тра­је. Кре­ну­ли смо од Све­тог Са­ве, ње­го­вих књи­га, спи­са и пи­са­ма, пре­ко Све­тог Си­ме­о­на, мо­на­хи­ње Је­фи­ми­је, Је­ле­не Бал­шић. Че­ти­ри књи­ге смо об­ја­ви­ли и пе­ту при­пре­ми­ли нај­ста­ри­је на­ше књи­жев­но­сти. Оку­пи­ли смо пи­та­ли­це, по­сло­ви­це, за­го­нет­ке, све што ис­ку­ша­ва на­шу му­дрост и па­мет. Да­ли смо ан­то­ло­гиу лир­ских на­род­них пје­са­ма, у ко­јој се стих за сти­хом, као ду­кат за ду­ка­том, ни­же. За­тим смо са­ку­пи­ли ба­ла­де уз ко­је су на­ше мај­ке и мај­ке на­ших мај­ки ли­ле су­зе за бол­ним Дој­чи­лом и дру­гим зна­ним и не­зна­ним ју­на­ци­ма – на­гла­сио је, из­ме­ђу оста­лог, Вук­са­но­вић.

Он је ис­та­као да у овом про­јек­ту ни­је би­ло иде­о­ло­шких или дру­гих огра­ни­че­ња и да је кри­те­ри­јум био са­мо књи­жев­на ври­јед­ност. Но­вац је сти­гао од прет­плат­ни­ка и љу­ди ко­ји су ре­кли да та еди­ци­ја по­треб­на и да љу­ди, по­себ­но у ди­ја­спо­ри, зна­ју ко су и ода­кле су. Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре Ср­би­је се оглу­ши­ло о наш про­је­кат, сма­тра­ју­ћи га ме­га­ло­ма­ниј­ским – ка­зао је Ву­ка­со­вић.

Уче­шће на Тр­гу од ћи­ри­ли­це је оба­ве­зу­ју­ће јер је у Цр­ној Го­ри на ди­је­лу бес­при­зор­ни про­гон ћи­ри­ли­це и ње­не спо­ме­нич­ке гра­ђе., на­вео је Дра­го Пе­ро­вић.

– Иако је и ла­ти­ни­ца на­ше пи­смо, ње­на ап­со­лут­ни при­мат је тир­јан­ски, јер нас оси­ро­ма­шу­је за не­про­цје­њи­во бла­го. Раз­ра­чу­на­ва­ње не са­мо са ћи­ри­ли­цом као пи­смом већ и са бо­га­тим ћир­лич­ним кул­тур­ним на­сле­ђем је бол­но. Еди­ци­ја „Де­сет вје­ко­ва срп­ске књи­жев­но­сти” је оно што је Ни­че на­звао мо­ну­мен­тал­ним од­но­сом пре­ма исто­ри­ји – ка­зао је, из­ме­ђу оста­лог, Пе­ро­вић.

Здравко Шакотић

Извор: Дан

Видео: Нови ТВ

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/19304/13_08_2016_trg_od_cirilica.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]