У Недјељу 7. по Духовима одслужена је Литургија у цркви Свих Светих на Великом Пијеску код Бара.
Литургију су одслужили надлежни парох протојереј Јован Пламенац и свештеник Миодраг Марковић из Мораваца код Љига.
Протојереј Јован Пламенац је, након што је прочитао Јеванђеље, изрекао пригодну бесједу, у којој је, поред осталог, казао:
„Вјера два слијепца из јеванђељске приче коју смо управо прочитали је, у ствари, наша конекција са Богом. И нама се, као њима, догоди невоља у животу: или ми оболимо, или наш укућанин, пријатељ… Онда радимо оно што смо чули у Цркви да је потребно: дајемо имена за помињање на проскомидији, молимо се Богу и у цркви и код куће, палимо свијеће, дајемо милостињу… А опет, не ријетко, наша, или наших ближњих, болест напредује, па и одемо из овог живота. Онда они који остану знају да ропћу на Бога зашто није помогао. А знамо да може да помогне и да је многима помогао.
Одемо код Светог Василија Острошког да затражимо оздрављење. Па и код њега сви не нађемо утјеху. И опет се љутимо, јер знамо да је многима помогао. А да ли смо се, притом, присјетили да смо прије него смо дошли код Светог Василија били код оне жене за коју смо чули да „зна нешто“, која је помогла овоме, ономе, код оџе који нам је урадио „запис“, код биоенергетичара и ко зна гдје све? Она барска вјештица из Горског вијенца не само да није умрла, него се намножила.
И буде нам боље. Барем нам се тако чини. Али, то не траје дуго. Убрзо нам бива све горе и горе. И онда одемо код Светог Василија Острошког.
Међутим, да зло буде веће, ми код Светог Василија одемо са оним истим поривом у себи са којим смо пошли код врачара, очекујући и од Свеца што и од врачара – магију, „абракадабра“. И онда додатно пострадамо. Зашто? Зато што наша вјера није чиста као у она два слијепца, што Свецу, и Богу, приступамо својим сујевјерјем.“
Након Литургије, вјерни су се сабрали у монтажној црквеној сали, гдје су, уз послужење, разговарали са једним од водећих патриотских српских интелектуалаца овог времена режисером и писцем Драгославом Боканом, и прослављеним кошаркашем, судијом и посебно тренером (у Белгији и Француској) Савом Вучевићем и његовом још славнијом женом Љиљаном (прије него се удала Мугошом), једном од најбољих рукометашица Југославије.
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/19289/07.08.2016_o.Jovan_Plamenac_Veliki_Pijesak.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]
