Рођење оног који је изабран пре древних времена да буде Претеча и Крститељ – Христу Богу, молитвено је прослављен 7.јула, шест месеци пре рођења Спаситеља свега света, у Цркви Победоносца Георгија, под Горицом.
Пошто је ишао у духу и сили Илијиној, он се још у утроби мајке своје праведне Јелисавете (сестре од тетке Пресвете Богородице) испунио Духа Светога и показао се као последњи од Пророка и први од Апостола – јер је познао да Благодатна носи у утроби Својој, Бога, кога је гласом мајке своје проповедао, узвеличао и припремио му људе своје.
Гласом, вапијућег из пустиње.
Овим празничним Литургијским Богослужењем началствовао је старешина Светог Храма, протојереј-ставрофор проф.др. Велибор Џомић уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и уз молитвено учешће протојереја-ставрофора Милуна Фемића и протојереја Јована Радовића.
Свечано Сабрање, увеличано је појањем мешовите певнице овог Храма.
Вернима се по читању Светога Јеванђеља празничном беседом обратио старешина Храма, протојереј-ставрофор проф.др. Велибор Ђомић:
,, У име Оца и Сина и Светога Духа
Чусмо браћо и сестре данашње Јеванђеље, једно истинито сведочанство, о рођењу Светога Јована, Пророка, Претече и Крститеља Господњег, колико чуда и чудесних догађаја, који су стали у овај један догађај, којима смо се данас подсетили, о догађају, који како Св. Апостол и Јеванђелист Лука нелажним речима сведочи у Светом Јеванђељу, да је чуо народ ондашњи, народ по горској Јудеји и ондашњој земљи Израиљској и разгласи овај догађај и тај глас је ето стигао и допро овде до нас, колико векова касније, и што је још важније, ставише они људи који су били присутни који су гледали то чудо, који су видели знамење Божије, који су видели јављање Божије у том дану, у том догађају, у тим данима, који су претходили у тој чудесној победи Божијој над свом творевином, свом творевином људском, јер Захарија човек у годинама и Јелисавета жена његова такође у годинама, не само што их је Господ обрадовао у таквим позним годинама када су се сви закони биологије и природе противили томе, да их је обрадовао рођењем мушкога детета, него догађајем, који је заправо, увод у нашу Тајну Спасења. Толико чуда и толико догађаја у том једном догађају који смо данас овде молитвено саосетили и са којим смо се духовно сјединили и сједињујемо се кроз Света Богослужења, кроз молитве, кроз пост, кроз читање и слушање речи Божије из Св. Јеванђеља. Колико чуда, колико догађаја и све стаје у један догађај. И тај један догађај опет у онај догађај велики, у долазак у Оваплоћење Сина Божијег, Богочовека Исуса Христа који је после тога примио своје земљаско људско обличје, али оставши и даље човек – походио народ свој, да дође као Спаситељ као Искупитељ. А овај коме наденуше име Јован, јавља се као Његов Претеча, као онај који долази испред Њега да приправи народ да буде спреман да сретне, да осети, да види, да се сједини са својим Спаситељем, да успроповеда народу оне чудесне речи чији ехо далеко чујемо до наших дана и чији ће се ехо далеко чути до краја свијета и вијека – најдубље речи, упућене палој природи људској – покајте се јер се приближило Царство Небеско. Дошао је Божијим чудом, Божијим знамењем, Јован, од родитеља својих од Захарије и Јелисавете на земљу, од почетка још из утробе матере његове пре његовог зачећа. Дакле, јавља се Господ и видите колико се само догодило чуда у том догађају и у тој тајни великој његовога оца, честитога, смиренога, Богобојажљивога, човека Захарији који је сусревши се са Архангелом Гаврилом док је кадио старозаветни Храм, који ни сам није могао да поверује у ту Благовест коју је чуо на светом месту ондашњем, која му је саопштена, која му је речена, ни мање ни више, него од Анђела Божијег и то од каквог Арханђела, Арханђела Гаврила који му се јавио и који му се указао. Који је стао пред њим и дао му Балаговест, да ће да га Господ обрадује, њега и његову супругу Јелисавету, жену у годинама, да обрадује старост њихову, младошћу Јовановом. Али, он, гледавши Анђела, чувши то будући човек смирен, скроман, човек вере, није могао у то да поверује. У том моменту је проговорила његова људска природа – да ли је мислио да му се приказује, да је то неко виђење, сновиђење, али му је Господ преко Анђела Господњег дао нову потврду не, казну, неко ново потврђивање, запечаћивање те нове Благовести коју је чуо од Архангела Гаврила, – а остао нем и од момента и када се родио Јован до момента када су требали да му надену име. И када му је Господ дао да проговори оне речи, анђелске речи које је чуо од Архангела Гаврила, који је заправо кум Јовану Крститељу који му је наденуо име. Ни то, сам по себи, него по Вишњој заповести Божијој. Таквих чуда и чудеса у само једном догађају који стаје у све потоње догађаје спасења рода људскога, спасења човековог. Ту велику истину, ту велику тајну, тај ехо, тих ријечи, тога чуда које се разгласио по гори Јудеји, како каже Апостол Лука, и ми овде данас молитвено прослављамо, примамо, духовно се саображавамо, враћамо своје мисли, своја размишњаља у тај дан у то чудо Господње у дан рођења Св. Јована Пророка, Крститеља Господњег. Ми се исто, заједно са тим истим честитим народом Божијем који се поклонио том чуду, који је видео то знамење Божије на Јовану – ми се њему поклањамо и зато смо се ми и сабрали у овом Светом Храму да молитвено Литургијски прославимо овај велики дан и догађај за спасење рода људског. И није случајно кад чујете када говоре људи данас и рођенданима, о дану рођења некога, да се често чује од људи црквених, да се само три рођендана, три спомена рођења у Цркви прослављају: спомен Христовог рођења. спомен Рођења Пресвете Богородице и спомен Рођења Јована, Пророка, Претече и Крститеља Господњег. Управо, браћо и сетре, конкретно за овај дан и догађај, празник, управо због ових и оваквих чуда, овог чудесног Божијег јављања, вишекратног, кроз рођење Јованово које се догодило у оно време – појавило се чудо над чудима, тајна над тајнама али свака тајна стала је у ту Тајну у то чудо, које је дошло, у ту Тајну Рођења Богочовека Христа. Уз све оно што је он чинио, проповедајући људима покајање и сведочећи личним примером, постом, молитвом, одевен у кострет, – сведочио и позивао на покајање и на крају, своју главу, своју лобању, свој живот, приложио у спомен те истине и тога чуда, пострадавши у време цара Ирода јер је сведочио оно што је истинско, оно што је Божије, оно што је морални закон на коме се држе темељи човечанства, онај морални закон који кад год су људи погазили, – разарили су темеље домова, темеље човечанства и темеље цивилизације и опет наново кретали и опет и опет и опет и изнова градећи, па заборављајући људи тај морални закон, који је у то време поред осталог био оличен у томе да не може да узме рођаку за жену. Дакле, у време цара Ирода, пратимо, све то што се догађало са Јованом и тај морални закон који је он проповедао и духовни закон који је проповедао ми памтимо, чувамо, кроз Цркву Божију, кроз савест честитога народа Божијег, кроз сведочење свештене мисије Црквене Божије – до дана данашњега; тај духовни закон, духовни закон покајања, зато што треба да познамо своје грехове, да познамо да се приближило Царство Небеско, и тај морални закон који је основа духовног закона, нема браћо и сестре без поштовања и чувања моралног закона. Може човек да пада у моралном смислу, овако, онако, онолико или оволико пута, мање или више, али исправља се, поправља се, враћа се овим речима, овим темељем цивилизације, темељем човека, темељем породице, друштва, државе, свега онога што постоји на земљи кроз речи – покајте се јер се приближило Царство Божије. Ми данас у овом, Светом, свештеном и Апостолском посту молитвено прослављамо овај дан и догађај, ово чудо, ову тајну, ову Благовест и све оно што се догодило ради нас и ради нашега спасења, молећи се Св. Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем, свима нама да подари снаге да се уздржимо и одржимо у чувању и поштовању моралног закона, да нам свима подари сузе истинског покајања, сузе радоснице, сузе које обнављају човека, да би сви заједно са свим небеским војскама, са великим чудотворцем и јавитељем роду људском, Светим Архангелом Гаврилом и свима светима, заједно славословили и клањали се Оцу и сину и Светоме Духу, Тројици Једносуштној и Нераздељивој, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин “
Пошто је у току Апостолски пост, они који су се појачаном молитвом, постом и исповешћу припремили, приступили су Светој Чаши, сјединивши се са Телом и Крвљу Господа и Спаса нашега Исуса Христа.
Након прочитаних благодарствених молитава по примању Светих Тајни, Свето Сабрање је по устаљеном обичају наставило заједничарење у црквеном објекту, која се налази непосредно уз зидине Светога Храма.
Елза Бибић
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/19123/07_07_2016_Besjeda_protojereja_stavrofora_Velibora_Dzomica_na_Ivanjdan.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]
