У Црној Гори је регистровано укупно 23 вјерске заједнице, а не 19 како се то донедавно упорно спекулисало у јавности.
Јавно саопштаваним нетачним подацима о броју вјерских заједница прикривале су се чињенице о четири вјерске заједнице чије је сједиште у Сутомору. Ријеч је о Црногорској католичкој цркви, Црногорској протестантској цркви, Црногорској демохришћанској цркви и Црногорској адвентистичкој цркви.
Једино представници поменутих вјерских заједница нијесу позивани на јавне расправе које су државни органи организовали у вези са спорним Владиним предлогом закона којим се регулише слобода вјероисповјести у Црној Гори – пише портал „Сутоморске новине“.
Из Министарства унутрашњих послова Црне Горе, наводи портал, саопштено је да поред набројаних, на подручју општине Бар, којој припада и Сутоморе, сједиште има још три вјерске заједнице, и то – Барска надбискупија, „Јеховини свједоци“ и Бахаи заједница Црне Горе.
Бар је, након Подгорице, град са највећим бројем вјерских заједница (седам). У Главном граду сједиште је пријавило десет вјерских организација: Мешихат Исламске заједнице у Црној Гори, Црква Христовог јеванђеља, Хришћанска вјерска заједница “Јеховини свједоци”, Католичка мисија “Тузи”, Хришћанска адвентистичка црква, Еванђеоска црква “Ријеч Божја” (промијењен назив у Христова црква браће), Ред војске гостољубљивих светога Лазара од Јерусалима за Црну Гору, Католичка вјерска заједница – Фрањевачка Мисија Малесије, Јеврејска заједница Црне Горе и Црква Исуса Христа светаца последњих дана у Црној Гори. Јеховини свједоци регистровани су и у Херцег Новом, гдје је и сједиште вјерске заједнице Црква Христовог Јевађеља.
[pullquote]
Конкордат (ни)је угрожен
Након што је МУП у марту 2013.године регистровао Црногорску католичку цркву са сједиштем у Сутомору, тадашњи амбасадор Црне Горе при Светој столици Антун Сбутега, упркос бурним реакцијама које је то произвело, посебно због чињенице да Црна Гора и Ватикан имају потписан темељни уговор, тзв. Конкордат, саопштио је да то неће имати утицај на тај документ и односе двије државе.
[/pullquote]
Которска бискупија је пријављена у Котору. Тзв. Црногорска православна црква регистрована је на Цетињу. У Никшићу је сједиште Библијске Хришћанске заједнице, као и тзв.Црногорске православна цркве – Црквене општине Никшић, као организационе јединице тзв. Црногорске православне цркве, чије је сједиште на Цетињу. Занимљиво је да су два правна субјекта регистрована под именом „ЦПЦ“, иако је у називу никшићке „филијале“ организације коју предводи самопроглашени лидер те НВО Мираш Дедеић дефинисано да се ради о организационој јединици „ЦПЦ“ са Цетиња.
Поједини представници традиционалних цркава и неких вјерских заједница сматрају да је питање вјерских слобода и те како осјетљиво и у неким сферама се, тврде, питање вјера поистовјећује са националним опредјељењем и односом према држави, те се скоро вјерско осјећање доживљава као патриотизам.
Према статистици Монстата, у Црној Гори 72,5 одсто људи се изјашњава као православци, око 19 одсто да су исламске вјероисповјести, око 3,5 одсто као католици и 1,26 одсто атеисти.
Владин предлог закона којим се регулише слобода вјероисповјести у Црној Гори, наишао је на јавним расправама и уопште у јавности, на оштре критике због својих дискриминаторских одредби, због којих би највећу штету могла да има Српска православна црква, односно њена Митрополија црногорско-приморска.
Нацртом закона о слободи вјероисповјести Влада Црне Горе жели да замијени закон који је регулисао ту области, а који потиче из 1977 године. Нови закон се односи на правни положај вјерских заједница у држави и штити право појединца на слободу и избор вјероисповјести и утицаће на дјеловање вјерских заједница.
Новим законом о слободи вјероисповјести у Црној Гори који је Влада објавила у форми нацрта за Српску православну цркву и Митрополију црногорско-приморску је апсолутно неприхватљив. Како због процедуре током које није консултован нико из ове цркве, тако и због низа одредби које дискриминишу најутицајнију и најпопуларнију институцију друштва у држави.
Предсједник Правног савјета Митрополије црногорско-приморске и парох подгорички Велибор Џомић, подсјећају „Сутоморске новине“, раније је саопштио да је дух предлога закона такав да су цркве и вјерске заједнице друштвено штетне.
„Нацрт закона, осим тога што је припремљен на дискриминаторан и нетранспарентан начин, контрадикторан је у бројним одредбама сам себи. С друге стране, говори се о промовисању сарадње са вјерским заједницама, а заправо се грубо нарушава лаичка држава, секуларност државе, начело одвојености цркава и вјерских заједница од државе. Покушава се једним агресивним државним интевенционизмом уплитати у унутрашња питања цркава и вјерских заједница. Дух закона једноставно је такав да су цркве и вјерске заједнице заправо друштвено штетне, а не друштвено корисне категорије. И имајући у виду, како је било и како је усвојен овај Нацрт закона мислим да он нема будућности“, сматра Џомић.
МУП: Брисања није било
У посљедње двије године није било захтјева за брисање вјеских заједница из евиденција које води Министарство унутрашњих послова, изузев захтјева за промјену сједишта, што је захтијевала Црква Исуса Христа светаца последњих дана у Црној Гори, са сједиштем у Подгорици, саопштено је из МУП-а.
Извор: Ин4С
