Свештеник Жељко Ћалић
[pullquote]
Храм Свете Петке свједок побожности Зећана
Храм Свете Петке у Голубовцима из 18. вијека саграђен је на мјесту гдје је постојала црква брвнара, што показује колика је била побожност ондашњих Зећана, који су и тешко вријеме ропства под Турцима градили богомоље надајући се у милост Божију и скоро ослобођење. Послије Другог свјетског рата храм је доживио судбину већине цркава у Црној Гори под безбожном власти, прича јереј Ћалић.
– Али, како је истинита ријеч да је свака сила за времена, а само Божија свевремена, тако и овај, као и сви храмови у Црној Гори доживљава своју велику обнову. Храм Св. Петке обновљен је и освештан 2009. године, и сада служи као Саборни храм доњозетске парохије – истиче Ћалић.
[/pullquote]
Велики људи умиру два пута, једном када више не буду на земљи, а други пут када нестану и забораве се њихова дјела, написао је Андрић скоро прије више од вијека. Међутим, обнављање и чување светиња у Зети свједочанство су да се поједини мјештани никада неће заборавити. Њихова имена остаће упамћена јер су свом народу подарили мјесто гдје се могу Богу молити и захвалити на свему што им је дао. Мјесто гдје је хришћанска душа, највеселија, најрадоснија, јер је најближа Богу. А уз добре људе човјек је увијек близу Богу.
У Доњој Зети, у парохији оца Жељка Ћалића и дан данас девет цркава одлијева зубу времена, иако су поједине саграђене још у 14. вијеку. Цркве опстају навише захваљујући прилозима и добротворним акцијама мјештана. Већина светиња у Зети сада сија најљепшим сјајем, сјајем људске доброте. О томе како се одржавају и како тече обнова на појединим храмовима говори отац Ћалић.
– Храм Преподобне мученице Параскеве у Курилу потиче из 15. вијека, президан је и увећан у 19. вијеку да би у другој половини 20. вијека био запуштен и доживио судбину већине храмова у Црној Гори. Црква је једнобродна грађевина са преслицом, карактеристичном за већину цркава у Црној Гори.
Свеобухватну обнову ова црква дочекала је на крају 20. и почетком 21. вијека, највише захваљујући труду и љубави ктитора, иначе мјештанина овога села, Радомира Станковића. Храм је у потпуности обновљен и као круна обнове урађен је живопис са златним листићима. Станковић наставља своје животно ктиторско дјело благословом митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Поред цркве гради се и конак, па ће његовом изградњом Зета добити нови манастир као прилог хиљадугодишњици прослављања Светог Јована Владимира. У склопу овог великог историјског пројекта су и капела на мјесном гробљу и спортско-рекреативни центар који су у изградњи – каже Ћалић.
И црква посвећена Светом Василију Острошком у селу Врањ, која је освештана, 2008. године, саграђена је прилозима мјештана Зете.
Литија око цркве Светог Василија Острошког
– Овај храм је саграђен у вишенационалној и вишеконфесионалној средини, а посвећен великом светитељу наше Цркве Св. Василију Острошком, поштованом од свих вјера и нација на овим просторима. Храм је један од најстаријих на овом простору, потиче из 14. вијека, из доба Немањићке изградње и обнове многих светиња на простору некадашње Зете. Више пута је страдао и обнављан. Свеобухватна обнова урађена је почетком 20. вијека, заслугом свештеника Филипа Мајића, знамените личности новије историје Црне Горе – прича отац Ћалић.
Парох зетски Ћалић подсјећа да је свештеник Филип Мајић својевремено обнављао и црква Светог Николе у Матагужима. Ова црква потиче из прве половине 14. вијека, а како каже отац Ћалић, велика је вјероватноћа да је саграђена на темељима још старије цркве из ранохришћанског периода. Залагањем Црквеног одбора, прилозима мјештана села Врањ и Матагужа, као и прилозима појединаца почела је обнова ове светиње прошле године.
– Да је ова црква изграђена на још старијим темељима упућује чињеница да се у непосредној близини цркве налази старо римско гробље. Данашњи изглед добила је почетком 20. вијека, када је трудом и заслугом знаменитог свештеника Филипа Мајића, црква двоструко увећана и сазидан јој је звоник. Турци су приликом повлачења са ових простора 1910. године цркву запалили, али је поп Филип Мајић својим залагањем успио оно што је ријетко коме полазило за руком, да наплати одштету. Тако је успио да за начињену штету на цркви добије од Турака 100 лира злата. `80. година прошлога вијека залагањем појединих мјештана Врања и Матагужа креће њена обнова. Године 1993. послије њене прве обнове митрополит Амфилохије је освештава и враћа у богослужбену употребу – каже Ћалић.
Б. Мараш
Извор: Дан
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/18984/12.06.2016.%20o.%20Zeljko%20Calic%20aktuelnosti.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]
