На Спасовдан прослављена храмовна слава цркве Вазнесења Господњег у Подгорици

Дана 09. 06. 2016. године, на Спасовдан – празник Вазнесења Господњег, прослављена је храмовна слава цркве Вазнесења Господњег у Подгорици, те је том приликом и одслужена Света Литургија.

Светом Литургијом је началствовао старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, протојереј – ставрофор Драган Митровић, уз саслужење протојерејâ : Далибора Милаковића, Предрага Шћепановића, Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина, Николе Пејовића, Бранка Вујачића, као и протођакона Владимира Јарамаза.

У славу и у част Божију, током Свете Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.

Након читања из Светог Јеванђеља, многобројно сабраном вјерном народу, надахнутим и бодрим празничним пастирским словом, обратио се настојатељ Цркве Светих Новомученика Момишићких и парох момишићки – протојереј Никола Пејовић.

Отац Никола се у свом пастирском слову осврнуо на суштину и значај овога великога празника којег прослављамо, подвлачећи смисао нашег призвања у нашој датости али још и важније и у нашој задатости :

„Уче нас ови дани и ови празници, да је човјек са једне стране датост, а са друге стране задатост.

Датост је зато што нас је Бог створио и дао нам без наше заслуге све оно што имамо.

Дао нам је између осталог и таленте да у том свијету дајемо и ми будемо сарадници Божији.

Али Црква Божија и ови празници и ова сабрања откривају нам да није човјек оно што је датост, те да никада не треба да судимо о човјеку на основу онога што му је дато.

Него да на човјека и на себе и на свијет који нас окружује гледамо из онога што је задатост човјека.

На оно што је крајњи циљ и сваког од нас појединачно али и рода људскога и свијета у коме живимо .

Сваки празник нам открива ту датост и ту задатост.

Али ниједан празник тако опипљиво и реално нам не свједочи и не показује шта је то и који је то пут нашега живота, као што нам то показује овај празник Вазнесења Христовог.

То што се Христос као Бог вазнио на Небо и сјео са десне стране Бога Оца и није неко велико чудо, јер је Он одатле и дошао у овај свијет и очовјечио се и узео људску природу.

Али је чудо и за нас значајно то што је Он са том људском природом сјео са десне стране Бога и Оца и показао да је циљ свакога човјека управо да се нађемо са десне стране Оцу.“

Светим Тајнама Тијела и Крви Христове приступио је и присајединио се већи број сабраних, а након Светог Причешћа, у славску литију са трократним опходом око цркве кренуло је свештенство са вјерним народом, у чијем прикључку је освештан и пререзан славски колач.

Овогодишњи домаћин и кум храмовне славе господин Горан Чађеновић, припремио је пригодно послужење за сав присутни народ, а овом приликом кумство за следећу годину примио је господин Божо Куч.

Стога, евхаристијско сабрање и заједничарење у торжественом прослављању празника Вазнесења, настављено је за славском трпезом љубави.