Ове године навршава се 1000 година од државотворности и 10 година од независности Црне Горе, как веле наши мудраци…
Значи, не обиљежава се датум када је Михаило Војислављевић примио краљевске инсигније (знамења) 1077. године, и када је проглашено „Словенско краљевство“ (јер је Михаило носио титулу“ Rex Sclavorum“, и нико нигдје не помиње никакву Дукљу). Него, обељежава се годишњица када је Бугарски цар откинуо главу Јовану Владимиру, који је убрзо потом посвећен у народу. (Они га зову Владимир Дукљански, мада је Карло Топија 1382. године лијепо написао на надвратнику своје цркве код Елбасана, на три језика, коме посвећује цркву: СВЕТОМ ЈОВАНУ ВЛАДИМИРУ.)
Државотворност Црне Горе, тако, почива на мученичкој смрти једног светитеља. То значи да Црна Гора више није секуларна држава, него да њена „самобитност“ исходи, извире, произилази из Житија светачког, или Синаксара. То значи да црногорска државност дубоко црквена!
Мултиетничност, мултиконфесионалност, одвојеност Цркве од Државе…, евеоатлантски принципи… Тога више нема, господо. Хиљадугодишњицом државности Црне Горе коју прокламујете погазили сте све принципе за које се залажете и скочили сте себи у стомак.
Е, сада, када они који, у својој потреби заокруживања бројева, измишљања великих јубилеја, схвате какву су будалаштину направили, мораће за следеће године да траже неки нови датум.
Смијешни мали Дукљани….
Археолог мр Младен Загарчанин
