Недјеља Антипасхе или Томина недјеља је завјетни дан парохије Јошичке и Цркве свете великомученице Недјеље. Као и сваке године, у недјељу Томиног исповједања вјере, служи се света литургија са литијом кроз парохију. Тако је било и ове године.
Свануоје предиван дан, „ког створи Господ“, и још једна прилика да се „радујемо у њему“. Свету Литургију у Храму Свете Недјеље служили су више пароха из околних парохија, којом је началствовао високопречасни протојереј-ставрофор Предраг Видаковић, парох Бијељски, а саслуживали су јереји: Александар Папић, парох пођанско-сасовићки, Шпиро Живковић, парох морињски и Небојша Вуловић, као домаћин, парох јошички.
На крају свете Литургије, присутном народу обратио се отац Александар надахнутим ријечима, у којој је подсјетио на Томину вјеру, да му је било потребно да додирне Васкрслог Господа, и да повјерује у Њега. Нама је то омогућено на светом Причешћу, кроз које се непрестано сједињујемо са Господом, додирујемо Га, и обнављамо нашу вјеру.
По отпусту, уследила је литија кроз мјесто. Сва пуноћа Цркве, како Јошичан, тако и других вјерника из Боке, кренули су у опход кроз село, славећи Господа у пјесмама, крстовима, и иконама. Још једном су се испуниле ријечи тропара Цвјетне недјеље, „тако и ми, носећи побједне знаке кличемо“.
Литији су се придружили свештеници: о. Гојко Мрачевић, парох кумборски, о.Радован Томовић, парох ђеновићки, о. Илија Мотика, парох баошићки и о. Петар Петровић, парох тиватски.
Молитвом, пјесмама, вјером и сједињењем са Господом и напосле литијским ходом, мјештани и други вјерници још једном су заблагодарили Господу за чудо које је Господ некада у давним временима, учинио у овом мјесту, али и за сваки дан који им је поклоњен, за милост и љубав, којом нас Господ непрестано дарује.
По окончању литије, гостољубиви домаћини, припремили су трпезу љубави, у којој су сви окупљени узели учешће.
Нека би дао Господ, да ми макар будемо удионици Томине невјере, како бисмо спознали Господа, и имали само дјелић оне вјере коју је апостол Тома имао у Васкрслог Господа, нежалећи, да за Њега и пред Њега положи и свој живот, како би себе принио на жртву Господу и тиме потврдио своју вјеру у Њега.
