Бити православан значи бити радостан, а без Христа и без Васкрсења у овоме свијету били би само залудни путници, поручио је протојереј Предраг Шћепановић, парох подгорички, говорећи у Ризници Српске православне цркве у Kотору о „Крстопоклоној недјељи“ у оквиру циклуса предавања током Великог поста који организује Српска православна црквена општина Котор.
„Често на то не стављамо акценат, али управо је Крстопоклона недјеља, управо је Велики часни пост, прилика да се сјетимо свих ствари, ко смо, одакле смо, зашто нас је Бог послао на овај загонетни свијет, куда идемо, има ли живота послије смрти, има ли васкрсења… Људски је некада пасти и посумњати. Међутим поред хиљаду толиких свједока као што је Свети Василије и многи Свети, просто не требамо да бринемо о томе има ли, већ само треба да идемо тим путем као у оној дивној причи о мраву који је кренуо за Цариград и када су му се смијали. Рекао је то у пјесми пјесник Благоје Баковић, да зна да неће тамо стићи, али му је битно да умре на путу за Цариград. Е то је оно што ће Бог судити о нашим намјерама, да ли смо у овоме свијету, и то је оно по чему се православље разликује од других филозофија. Ево драги нам будизам, који је пријатељски расположен према нама, није нам кроз историју чинио зла. Међутим Махатма Ганди је говорио да Индија не може са Русијом док се она не окане безбожништва и материјалзима и да на копљима и на мртвим тјелесима нису Енглези и Европљани донијели хришћанство, можда би сва Индија била православна и хришћанска. Управо, дакле, бити православан значи бити радостан. Значи радујете се и веселите се.Како је говорио велики Пушкин, „у невољи, у боли крај недаћа свих, уз тешке губитке и тугу клету, бити природан, насмијан и тих, највећа је умјетност на свијету”. А радосни можемо бити само ако ријешимо проклета вјечна питања, питања смрти и ако схватимо да је Васкрсење основни циљ и смисао нашег живота, онда и можемо бити радосни. Без Христа, без Христовог Васкрсења у овоме свијету бићемо залудни путници који ће лутати као у Сахари у пустињи овога живота, тражећи изворе. Међутим, око нас жуборе ријеке живота, жубори живога Бога. Ту тајну воде коју смо примили на Светом крштењу треба у себи да обнављамо и да се купамо том водом, а Бог нам је дао своје тијело, своју крв, дао нам је и Крст свој да са тога Крста чекамо свијетло Христово Васкрсење”, казао је између осталог парох подгорички, протојереј Предраг Шћепановић.
Предраг Николић
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/18621/11.04.2016.%20KATEDRA_o.Predrag%20Scepanovic_Krstopoklona%20nedjelja.mp3 “ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]
