Протојереј Мирчета Шљиванчанин: Вјеронаука надилази грађанско образовање

Дјеца са вјеронауке при подгоричком Саборном храму са Божовићем и Ненадићевом

Вје­ро­на­у­ка је из цр­но­гор­ских др­жав­них шко­ла пр­о­тје­ра­на 1946. го­ди­не. Ка­ко та­да, та­ко и са­да, упр­кос сво­је­вре­ме­ној ини­ци­ја­ти­ви Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско – при­мор­ске `90. го­ди­на да се вје­ро­на­у­ка по­но­во вра­ти у шко­ле, као и по­тре­бе вјер­ни­ка за тим ви­дом обра­зо­ва­ња. Је­ди­ни из­у­зе­так, уна­зад по­сљед­њих 25 го­ди­на, би­ла је Па­ро­хи­ја у Ко­то­ру, у ко­јој се на­ста­ва вје­ро­на­у­ке одр­жа­ва ре­дов­но у ко­тор­ској цр­кви Све­тог Ни­ко­ле, ка­же про­то­је­реј Мир­че­та Шљи­ван­ча­нин, ко­ор­ди­на­тор Ка­ти­хет­ског од­бо­ра Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско – при­мор­ске.

Ипак, вје­ро­на­у­ка је све при­сут­ни­ја, а ства­ри су се по­че­ле ми­је­ња­ти ка­да је у трон це­тињ­ских вла­ди­ка уве­ден ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је.

– Упо­ре­до са ве­ли­ком ду­хов­ном об­но­вом на свим по­љи­ма цр­кве­ног жи­во­та ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је је по­себ­ну па­жњу по­све­тио об­на­вља­њу др­жа­ња на­ста­ве вје­ро­на­у­ке. Ми­тро­по­ли­то­вим до­ла­ском на Це­ти­ње ор­га­ни­зу­ју се шко­ле вје­ро­на­у­ке, и са­да, на­кон 25 го­ди­на има­мо око 40 шко­ла вје­ро­на­у­ке у Ми­тро­по­ли­ји ко­је дје­лу­ју при па­ро­хиј­ским хра­мо­ви­ма, не­ким ма­на­сти­ри­ма, па чак и град­ским на­се­љи­ма у ко­ји­ма не­ма цр­кве. Вје­ро­на­у­ку пре­да­ју ква­ли­фи­ко­ва­ни љу­ди ко­ји ову вр­сту обра­зо­ва­ња, али и вас­пи­та­ња, до­но­се на из­вор­ни, пра­во­слав­ни, ли­тур­гиј­ски на­чин, и тру­де се да дје­цу обра­зу­ју на истин­ским осно­ва­ма пра­во­слав­не вје­ре и жи­во­та по вје­ри – ка­же про­то­је­реј Шљи­ван­ча­нин. До­да­је да се вје­ро­на­у­ка пре­да­је по утвр­ђе­ном на­став­ном пла­ну и про­гра­му, а ко­ји је дик­ти­ран жи­во­том цр­кве. Све то ре­зул­ту­је број­ним ак­тив­но­сти­ма, у ко­ји­ма уче­ству­је ве­ли­ки број дје­це ко­ја по­ха­ђа­ју вје­ро­на­у­ку. До­каз то­ме су и не­дав­не број­не све­то­сав­ске све­ча­но­сти.

– Оно што је при­мјет­но у свим шко­ла­ма вје­ро­на­у­ке је­сте раст бро­ја уче­ни­ка. То по­ка­зу­је да дје­ца и њи­хо­ви ро­ди­те­љи у Цр­ној Го­ри же­ле да се обра­зу­ју и на овај на­чин, што је им­пли­ци­те до­каз да би би­ло до­бро да вје­ро­на­у­ка по­сто­ји и у др­жав­ним шко­ла­ма. Уво­ђе­ње вје­ро­на­у­ке у шко­ле не би ис­цр­пи­ло уче­ње о вје­ри. Јер, вје­ро­на­у­ка не под­ра­зу­ми­је­ва са­мо је­дан, два ча­са не­дјељ­но, не­го се овај вид обра­зо­ва­ња кон­ти­ну­и­ра­но од­ви­ја ци­је­ли жи­вот на ре­ла­ци­ји уче­ник, по­ро­ди­ца, шко­ла, цр­ква – ка­же про­то­је­реј Шљи­ван­ча­нин. О за­ин­те­ре­со­ва­но­сти дје­це и њи­хо­вих ро­ди­те­ља за овај вид обра­зо­ва­ња го­во­ри и по­да­так да је про­те­кле, 2015. го­ди­не, на тра­ди­ци­о­нал­ном Дјеч­јем са­бо­ру на Це­ти­њу уче­ство­ва­ло око 1.500 по­ла­зни­ка вје­ро­на­у­ке. За­ни­мљи­во је и да је број гра­ђа­на Цр­не Го­ре ко­ји су се на по­сљед­њем по­пи­су из­ја­сни­ли као вјер­ни­ци по­ве­ћао за де­сет од­сто у од­но­су на прет­ход­ни. Ипак, кор­пус вјер­ских пра­ва се не по­ве­ћа­ва, већ сма­њу­је, ка­же про­то­је­реј Шљи­ван­ча­нин. Та­ко се гла­со­ви оних ко­ји су про­тив уво­ђе­ња вје­ро­на­у­ке у шко­лу још уви­јек ја­чи у од­но­су на оне ко­ји се за­ла­жу да то по­но­во по­ста­не школ­ски пред­мет, из­бор­ни или ре­дов­ни. Као је­дан од ар­гу­ме­на­та про­тив уво­ђе­ња вје­ро­на­у­ке у шко­лу на­во­ди се мо­гућ­ност по­дје­ле дје­це.

– Вје­ро­на­у­ка се не учи не са­мо због пу­ког сти­ца­ња ин­фор­ма­ци­ја из мо­је вје­ре. Ка­да би то би­ло та­ко он­да би си­гур­но до­шло до не­ких по­дје­ла. Ме­ђу­тим, пра­во­слав­на вје­ро­на­у­ка под­ра­зу­ми­је­ва да чо­вјек (с)по­зна Бо­га и да кроз то по­зна­ње има пра­ви­лан од­нос, а то је љу­бав и пре­ма Бо­гу, и пре­ма сви­је­ту и пре­ма сва­ком чо­вје­ку. Истин­ски вје­ро­у­чи­тељ мо­же са­мо на пра­вим осно­ва­ма да по­ста­ви од­нос, а то је од­нос љу­бав, и то је је­ди­но што Цр­ква има у сво­јој би­ти и из­но­си пред сво­је вјер­ни­ке. Од­но­сно, истин­ско збли­жа­ва­ње љу­ди, а не кон­фрон­та­ци­ја. При­чу о по­дје­ли мо­гу да по­др­жа­ва­ју са­мо они ко­ји не по­зна­ју су­шти­ну вје­ро­на­у­ке. Је­ди­на и нај­ва­жни­ја ме­то­да вје­ро­на­у­ке је љу­бав и свје­до­че­ње, да по­свје­до­чиш љу­ба­вљу да во­лиш Бо­га и да та­ко вас­пи­та­ваш дје­цу – ис­ти­че про­то­је­реј Шљи­ван­ча­нин.

Ко­ор­ди­на­тор Ка­ти­хет­ског од­бо­ра МЦП Шљи­ван­ча­нин ис­ти­че и да ни­је­су оправ­да­ни ни раз­ло­зи оних ко­ји на­во­де да је до­вољ­но што у шко­ла­ма по­сто­ји гра­ђан­ско обра­зо­ва­ње. Ка­ко ка­же све­ште­ник, уоп­ште не­ма по­тре­бе да се пра­ви из­бор из­ме­ђу вје­ро­на­у­ке и гра­ђан­ског обра­зо­ва­ња. Јер, вје­ро­на­у­ка не ис­кљу­чу­је тај вид обра­зо­ва­ња.
– Ка­да би се вје­ро­на­у­ка уве­ла по­но­во у шко­ле, не би ис­кљу­чи­ва­ла гра­ђан­ско обра­зо­ва­ње, као што ни гра­ђан­ско не мо­же да по­пу­ни област ко­ја се ти­че вје­ро­на­у­ке. Ни­ко не спо­ри по­тре­бу да по­сто­ји гра­ђан­ско обра­зо­ва­ње, ко­је по­ма­же мла­дим љу­ди­ма у са­вла­да­ва­њу те­ма из са­вре­ме­ног жи­во­та, али, вје­ро­на­у­ка то на­ди­ла­зи. Вје­ро­на­у­ка у се­би са­др­жи све те те­ме, али их и на­ди­ла­зи. Ни у ком слу­ча­ју не мо­же гра­ђан­ско обра­зо­ва­ње да за­до­во­љи ду­хов­не по­тре­бе чо­вје­ка као бо­го­ли­ког би­ћа, ко­је свој сми­сао и циљ на­ла­зи у Бо­гу – на­гла­ша­ва про­то­је­реј Шљи­ван­ча­нин.

До­го­вор­ни час за но­ве ђа­ке вје­ро­на­у­ке у не­дје­љу

У под­го­рич­кој па­ро­хи­ји по­сто­ји чак се­дам шко­ла вје­ро­на­у­ке. Јед­на од њих је и шко­ла вје­ро­на­у­ке при под­го­рич­ком Са­бор­ном хра­му Хри­сто­вог вас­кр­се­ња ко­ју во­де вје­ро­у­чи­те­љи Па­вле Бо­жо­вић (ди­пло­ми­ра­ни прав­ник и сту­дент те­о­ло­ги­је) и Ана Не­на­дић (про­фе­сор му­зи­ке). При овој шко­ли дје­лу­ју три гру­пе по­ла­зни­ка, ко­ји су по­ди­је­ље­ни пре­ма уз­ра­сту. Нај­мла­ђу гру­пу чи­не дје­ца до осам го­ди­на, за­тим је ту гру­па у ко­јој су дје­ца од 8 до 14 го­ди­на, а у тре­ћој су мла­ди од 14 до 18 го­ди­на. По­ред ових фор­ми­ра­на је и гру­па ко­ју чи­не сту­ден­ти, а ко­ја, на­рав­но, под­ра­зу­ми­је­ва мно­го озбиљ­ни­је раз­го­во­ре о вје­ри. Сва дје­ца чла­но­ви су и два хо­ра ко­ји дје­лу­ју у окви­ру ове шко­ле вје­ро­на­у­ке, „Вас­кр­сен­ка“ – за нај­мла­ђе и „Св. Ко­зма Етол­ски“ – за ста­ри­ји уз­раст.

Бо­жо­вић до­да­је да ће ове не­дје­ље (7. фе­бру­а­ра), у 15 ча­со­ва у про­сто­ри­ја­ма Са­бор­ног хра­ма би­ти одр­жан до­го­вор­ни час за упис дје­це ко­ја до­сад ни­су би­ла по­ла­зни­ци шко­ле вје­ро­на­у­ке. На­рав­но, ако не­ко ни­је у мо­гућ­но­сти да до­ђе ове не­дје­ље, мо­же се у ве­зи шко­ле вје­ро­на­у­ке рас­пи­та­ти код не­ког од све­ште­ни­ка под­го­рич­ког Са­бор­ног хра­ма ко­ји ће им да­ти по­треб­не ин­фор­ма­ци­је.

Ка­ко ка­же Бо­жо­вић, из­у­ча­ва­ње вје­ро­на­у­ке до­но­си ви­ше­стру­ке ко­ри­сти дје­ци. Јер, и сви дру­ги школ­ски пред­ме­ти до­би­ја­ју сво­ју пу­но­ћу ако су осви­је­тље­на свје­тлом ко­је са­мо вје­ро­на­у­ка мо­же пру­жи­ти и та­ко их осми­сли­ти, ис­ти­че Бо­жо­вић. – На­рав­но, вје­ро­на­у­ка је зна­чај­на за спа­се­ње на­ших ду­ша и за наш жи­вот у цр­кви, а то је пред­у­слов за наш вјеч­ни жи­вот у ко­ји као хри­шћа­ни вје­ру­је­мо – ка­же Бо­жо­вић.

На­ста­ва функ­ци­о­ни­ше по пла­ну и про­гра­му, а школ­ска го­ди­на је по­ди­је­ље­на на два се­ме­стра.

– Дје­ца се си­сте­мат­ски упо­зна­ју са исти­на­ма пра­во­слав­не вје­ре, са жи­во­том у цр­кви, а по­чи­ње­мо уви­јек са тим дог­мат­ским ди­је­лом ко­ји на­ша вје­ра под­ра­зу­ми­је­ва и оног ди­је­ла на ко­јем се учи­мо ка­ко се по­на­ша у цр­кви, на слу­жби, у оп­хо­ђе­њу јед­них са дру­ги­ма, ли­је­пом по­на­ша­њу, од­но­су пре­ма ста­ри­ји­ма. Та­ко се мла­ђа дје­ца уче основ­ним ства­ри­ма, ка­ко се пре­кр­сти­ти, на­у­чи­ти Оче­наш, Сим­вол вје­ре, док ста­ри­ји уче ста­ро­за­вјет­не и но­во­за­вјет­не исти­не, о цр­кве­ним пра­зни­ци­ма – ка­же Бо­жо­вић. Циљ је, до­да­је он, да се дје­ца при­пре­ме, да по­ста­ну ак­тив­ни уче­сни­ци цр­кве­ног жи­во­та.

Живана Јањушевић

Извор: Дан