Надамо се да ће ова црква, отварајући своја врата свима и позивајући све, убудуће сабирати народ овог краја и све оне који буду жељели да дођу, да се помоле под сводовима ове светиње и да ће храм дати нови живот овоме мјесту, казао је владика Јоаникије
У плужинском селу Бајово поље, први пут откад постоји то мјесто, јуче су се чула црквена звона и ријеч божија из новосаграђене цркве која је посвећена Св. Јовану Крститељу, а коју су сложно градила тамошња братства Јововић и Јовићевић. Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са свештенством и монаштвом обавио је чин освећења храма, а потом је служио и свету архијерејску литургију током које су свету тајну крштења примили Татјана и Марко Јововић.
-Надамо се да ће ова црква, отварајући своја врата свима и позивајући све, убудуће сабирати народ овог краја и све оне који буду жељели да дођу, да се помоле под сводовима ове светиње и да ће храм дати нови живот овоме мјесту. Потпуно смо увјерени да ће тако бити, јер гдје би човјек дошао да се одмори, орасположи, да добије снагу и обновљење ако не у свој завичај, казао је епископ Јоаникије.Предсједник одбора за изградњу храма Видоје Јововић истакао је да су црквом у Бајовом пољу обогатили духовни простор цијеле Пиве, чији је центар сабрања и чувања вјере православне манастир Успенија Пресвете Богородице. Јововићи и Јовићевићи, истакао је он, одлучили су јуна 2009. године да граде цркву у селу, чији темељи су освештани три године касније.
-Што не стигоше да ураде наши преци, урадисмо ми ововремени потомци, мотивисани оданошћу Господу и приврженошћу светој Српској православној вјери и цркви. Колико смо били сложни на ријечима, толико смо остварили слоге и на дјелу. У тим напорима нијесмо били сами, подржали су нас бројни донатори из окружења на челу с Општином. Њихови прилози нас обавезују на незаборав и захвалност, рекао је Јововић.
Члан одбора Тома Јововић нагласио је да планирају фрескописање цркве, као и изградњу мањег парохијског дома у њеној непосредној близини. Одбор ће своје даље активности, казао је он, препустити млађима, а братственици ће се сваке године окупљати у светињи и то, највјероватније, на Ивањдан, празник рођења Св. Јована Крститеља.
-И поред чињенице да села изумиру, у Бајовом пољу живи одређени број људи, а сматрам да ће се становништво све више враћати овом крају. Имају црквена звона коме звонити, барем оног дана када се будемо окупљали, казао је Јововић.
Уз чланове два братства, градњу цркве су помогли бројни донатори, међу којима су Митрополија црногорско-приморска, манастир Острог, општина Плужине, људи добре воље, а посебно братственици који одавно не живе у Бајовом пољу, али их за родни крај вежу гробови предака. За несебичан труд и пожртвовање владика је архипастирском граматом одликовао одбор за градњу цркве и све његове чланове, као и донаторе, док су братственици уручили захвалнице онима који нијесу из тог краја, а на било који начин су учествовали у градњи. У умјетничком дијелу програма учествовали су гуслари Максим Војводић и Станко Кнежевић, као и мушко пјевачко друштво КУД-а „Пива“.
Дуг прецима, залог потомцима
Радост у очима братственика због освећења цркве била је безгранична. Старина Момир Јововић има више од 82 године и један је од приложника за градњу, иако је из Бајовог поља отишао још педесетих година прошлог вијека. Како је казао, светиња није се раније могла подићи, јер су за село и Пиву у протеклим деценијама биле изузетно тешке прилике.
-Овај простор некад је служио за пашњаке Турцима, а 1862. године братство Јововић је дошло и заузело ове просторе. Правили су куће, а онда је Други свјетски рат овдје затекао више од 30 породица Јововића и једну кућу Јовићевића. Била су то тешка времена, а ова садашња су још тежа. Међутим, данас се радујемо и ми и душе наших предака којима смо дуг одужили, а потомцима добар залог оставили- рекао је Јововић.
Име по Бају Пивљанину
Пивски памтиша, историограф и књижевник Коста Радовић казао је да је село Бајово поље добило име по хајдуку Бају Николићу Пивљанину који је био родом из сусједног села Рудинице. Прикључивши се чети Лима Барјактара, прича Радовић, Бајо је морао да се докаже да је хајдук па је добио задатак да уклони једног турског бега који је својевремено харао Пивом.
-Добио је задатак да негдје на улазу у ово поље сачека тог турског бега, што је Бајо и урадио. Бега је убио, као и његову пратњу, а заплијенио му је одијело и коња. Од тада се ово мјесто зове Бајово поље и вјечито ће тако остати, иако је хајдук Пивљанин живот положио на Вртијељци, бранећи Цетиње и Црну Гору, испричао је Радовић.
Биљана Брашњо
Извор: Дан
Фото: Жељко Шапурић; Епархија будимљанско-никшићка




















