У Бајовом Пољу код Плужина Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије освештао новосаграђени храм

Надамо се да ће ова црква, отварајући своја врата свима и позивајући све, убудуће сабирати народ овог краја и све оне који буду жељели да дођу, да се помоле под сводовима ове светиње и да ће храм дати нови живот овоме мјесту, казао је владика Јоаникије

У плу­жин­ском се­лу Ба­јо­во по­ље, пр­ви пут от­кад по­сто­ји то мје­сто, ју­че су се чу­ла цр­кве­на зво­на и ри­јеч бо­жи­ја из но­во­са­гра­ђе­не цр­кве ко­ја је по­све­ће­на Св. Јо­ва­ну Кр­сти­те­љу, а ко­ју су сло­жно гра­ди­ла та­мо­шња брат­ства Јо­во­вић и Јо­ви­ће­вић. Епи­скоп бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ки Јо­а­ни­ки­је са све­штен­ством и мо­на­штвом оба­вио је чин осве­ће­ња хра­ма, а по­том је слу­жио и све­ту ар­хи­је­реј­ску ли­тур­ги­ју то­ком ко­је су све­ту тај­ну кр­ште­ња при­ми­ли Та­тја­на и Мар­ко Јо­во­вић.

-На­да­мо се да ће ова цр­ква, отва­ра­ју­ћи сво­ја вра­та сви­ма и по­зи­ва­ју­ћи све, убу­ду­ће са­би­ра­ти на­род овог кра­ја и све оне ко­ји бу­ду же­ље­ли да до­ђу, да се по­мо­ле под сво­до­ви­ма ове све­ти­ње и да ће храм да­ти но­ви жи­вот ово­ме мје­сту. Пот­пу­но смо увје­ре­ни да ће та­ко би­ти, јер гдје би чо­вјек до­шао да се од­мо­ри, ора­спо­ло­жи, да до­би­је сна­гу и об­но­вље­ње ако не у свој за­ви­чај, ка­зао је епи­скоп Јо­а­ни­ки­је.Пред­сјед­ник од­бо­ра за из­град­њу хра­ма Ви­до­је Јо­во­вић ис­та­као је да су цр­квом у Ба­јо­вом по­љу обо­га­ти­ли ду­хов­ни про­стор ци­је­ле Пи­ве, чи­ји је цен­тар са­бра­ња и чу­ва­ња вје­ре пра­во­слав­не ма­на­стир Ус­пе­ни­ја Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це. Јо­во­ви­ћи и Јо­ви­ће­ви­ћи, ис­та­као је он, од­лу­чи­ли су ју­на 2009. го­ди­не да гра­де цр­кву у се­лу, чи­ји те­ме­љи су осве­шта­ни три го­ди­не ка­сни­је.

-Што не сти­го­ше да ура­де на­ши пре­ци, ура­ди­смо ми ово­вре­ме­ни по­том­ци, мо­ти­ви­са­ни ода­но­шћу Го­спо­ду и при­вр­же­но­шћу све­тој Срп­ској пра­во­слав­ној вје­ри и цр­кви. Ко­ли­ко смо би­ли сло­жни на ри­је­чи­ма, то­ли­ко смо оства­ри­ли сло­ге и на дје­лу. У тим на­по­ри­ма ни­је­смо би­ли са­ми, по­др­жа­ли су нас број­ни до­на­то­ри из окру­же­ња на че­лу с Оп­шти­ном. Њи­хо­ви при­ло­зи нас оба­ве­зу­ју на не­за­бо­рав и за­хвал­ност, ре­као је Јо­во­вић.

Члан од­бо­ра То­ма Јо­во­вић на­гла­сио је да пла­ни­ра­ју фре­ско­пи­са­ње цр­кве, као и из­град­њу ма­њег па­ро­хиј­ског до­ма у ње­ној не­по­сред­ној бли­зи­ни. Од­бор ће сво­је да­ље ак­тив­но­сти, ка­зао је он, пре­пу­сти­ти мла­ђи­ма, а брат­стве­ни­ци ће се сва­ке го­ди­не оку­пља­ти у све­ти­њи и то, нај­вје­ро­ват­ни­је, на Ивањ­дан, пра­зник ро­ђе­ња Св. Јо­ва­на Кр­сти­те­ља.

-И по­ред чи­ње­ни­це да се­ла из­у­ми­ру, у Ба­јо­вом по­љу жи­ви од­ре­ђе­ни број љу­ди, а сма­трам да ће се ста­нов­ни­штво све ви­ше вра­ћа­ти овом кра­ју. Има­ју цр­кве­на зво­на ко­ме зво­ни­ти, ба­рем оног да­на ка­да се бу­де­мо оку­пља­ли, ка­зао је Јо­во­вић.

Уз чла­но­ве два брат­ства, град­њу цр­кве су по­мо­гли број­ни до­на­то­ри, ме­ђу ко­ји­ма су Ми­тро­по­ли­ја цр­но­гор­ско-при­мор­ска, ма­на­стир Острог, оп­шти­на Плу­жи­не, љу­ди до­бре во­ље, а по­себ­но брат­стве­ни­ци ко­ји одав­но не жи­ве у Ба­јо­вом по­љу, али их за род­ни крај ве­жу гро­бо­ви пре­да­ка. За не­се­би­чан труд и по­жр­тво­ва­ње вла­ди­ка је ар­хи­па­стир­ском гра­ма­том од­ли­ко­вао од­бор за град­њу цр­кве и све ње­го­ве чла­но­ве, као и до­на­то­ре, док су брат­стве­ни­ци уру­чи­ли за­хвал­ни­це они­ма ко­ји ни­је­су из тог кра­ја, а на би­ло ко­ји на­чин су уче­ство­ва­ли у град­њи. У умјет­нич­ком ди­је­лу про­гра­ма уче­ство­ва­ли су гу­сла­ри Мак­сим Вој­во­дић и Стан­ко Кне­же­вић, као и му­шко пје­вач­ко дру­штво КУД-а „Пи­ва“.

Дуг пре­ци­ма, за­лог по­том­ци­ма

Ра­дост у очи­ма брат­стве­ни­ка због осве­ће­ња цр­кве би­ла је без­гра­нич­на. Ста­ри­на Мо­мир Јо­во­вић има ви­ше од 82 го­ди­не и је­дан је од при­ло­жни­ка за град­њу, иако је из Ба­јо­вог по­ља оти­шао још пе­де­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка. Ка­ко је ка­зао, све­ти­ња ни­је се ра­ни­је мо­гла по­ди­ћи, јер су за се­ло и Пи­ву у про­те­клим де­це­ни­ја­ма би­ле из­у­зет­но те­шке при­ли­ке.

-Овај про­стор не­кад је слу­жио за па­шња­ке Тур­ци­ма, а 1862. го­ди­не брат­ство Јо­во­вић је до­шло и за­у­зе­ло ове про­сто­ре. Пра­ви­ли су ку­ће, а он­да је Дру­ги свјет­ски рат ов­дје за­те­као ви­ше од 30 по­ро­ди­ца Јо­во­ви­ћа и јед­ну ку­ћу Јо­ви­ће­ви­ћа. Би­ла су то те­шка вре­ме­на, а ова са­да­шња су још те­жа. Ме­ђу­тим, да­нас се ра­ду­је­мо и ми и ду­ше на­ших пре­да­ка ко­ји­ма смо дуг оду­жи­ли, а по­том­ци­ма до­бар за­лог оста­ви­ли- ре­као је Јо­во­вић.

Име по Ба­ју Пи­вља­ни­ну

Пив­ски пам­ти­ша, исто­ри­о­граф и књи­жев­ник Ко­ста Ра­до­вић ка­зао је да је се­ло Ба­јо­во по­ље до­би­ло име по хај­ду­ку Ба­ју Ни­ко­ли­ћу Пи­вља­ни­ну ко­ји је био ро­дом из су­сјед­ног се­ла Ру­ди­ни­це. При­кљу­чив­ши се че­ти Ли­ма Бар­јак­та­ра, при­ча Ра­до­вић, Ба­јо је мо­рао да се до­ка­же да је хај­дук па је до­био за­да­так да укло­ни јед­ног тур­ског бе­га ко­ји је сво­је­вре­ме­но ха­рао Пи­вом.

-До­био је за­да­так да не­гдје на ула­зу у ово по­ље са­че­ка тог тур­ског бе­га, што је Ба­јо и ура­дио. Бе­га је убио, као и ње­го­ву прат­њу, а за­пли­је­нио му је оди­је­ло и ко­ња. Од та­да се ово мје­сто зо­ве Ба­јо­во по­ље и вје­чи­то ће та­ко оста­ти, иако је хај­дук Пи­вља­нин жи­вот по­ло­жио на Вр­ти­јељ­ци, бра­не­ћи Це­ти­ње и Цр­ну Го­ру, ис­при­чао је Ра­до­вић.

Биљана Бра­шњо

Извор: Дан

Фото: Жељко Шапурић; Епархија будимљанско-никшићка