Учесници међународног научног скупа ”Религија, политика, право” изражавају своју благодарност организаторима овог научног савјетовања – Митрополији Црногорско-Приморској, Институту за упоредно право и Центру за проучавање религије и вјерску толеранцију, који су осјетили потребу за научним сагледавањем односа религије, политике и права као теме која се деценијама налазила на друштвеним маргинама. Посебну захвалност учесници овог скупа изражавају Његовом Високопреосвештенству Архиепископу Цетињском Митрополиту Црногорско-Приморском и Егзарху Најсветијег Трона Пећкога г. др Амфилохију и братству средњовјековног манастира Подмаине у Будви на гостопримству и покровитељству.
1.Религија, политика и право представљају друштвене категорије и као такве су значајне за науку. Током претходних деценија на овим просторима међусобном односу ових појава није посвећивана дужна научна пажња.
2. Несумњиво је да је ријеч о великој и значајној теми посебно данас у секуларним државама, јер је потребно да се, кроз научни приступ, јасно уочи не само историјска него и данашња неминовна повезаност религије, политике и права при чему свака од тих друштвених категорија, без обзира на њихову упућеност, повезаност и испреплетаност, увијек задржава своје посебности.
3. Религија и вјера данас, као и увијек, имају посебно мјесто не само у индивидуалном човјековом животу него и у читавом друштву. Цркве и вјерске заједнице своју мисију врше у конкретним политичким и правним системима држава у којима се налазе те и на тај начин представљају друштвене и правне категорије.
4. Конференција је испунила свој циљ – окупила је велики број научних посленика и гостију. Нарочито се захваљујемо учесницима из Русије, Италије, Аустрије и Енглеске што показује да је конференција повезала научнике са ширих географских простора. Рад конференције је обиљежило и објављивање зборника радова на скоро 1000 страница у коме је своје реферате изложило 58 аутора.
5. Референти су, полазећи од различитих теоријских поставки, отворили бројна питања у својим рефератима и дискусијама, али и понудили цјеловите одговоре на постављена питања.
6. Религија и вјера представљају изузетно значајан друштвени феномен који је до сада био неоправдано маргинализован из идеолошких и политичких разлога. Констатовано је да је неопходно континуирано истицање значаја религије и вјере, као и наставак истраживања односа религије, политике и права. Неопходно је да се на факултетима теолошких, политичких и правних наука прида већи значај изучавању ових појава.
7. Религија и вјера су кроз мисију цркава и вјерских заједница, а посебно традиционалних, дале немјерљив допринос развоју морала, културе, просвјете и свеукупног друштвеног напретка. Носиоци политичких функција и јавних овлашћења ту и такву улогу религије и вјере веома често, посебно у тоталитарним режимима, нису препознавали.
8. Модерне демократске државе данас у својим бројним актима не само да наглашавају неопходност успостављања и вођења континуираног дијалога са представницима цркава и вјерских заједница него и непрестано истичу конкретни допринос религије и вјере, цркава и вјерских заједница развоју људског друштва.
9. Неопходно је да се приликом припреме и доношења прописа којим се регулише правни положај цркава и вјерских заједница, као и других прописа који се на њих односе, искаже разумијевање вјерских посебности и разлика, као и да носиоци јавних функција покажу додатну одговорност у погледу непрестаног дијалога и старања о унапређењу положаја цркава и вјерских заједница и остваривању права на слободу вјероисповијести.
10. Ова научна конференција може да послужи као примјер изузетне сарадње црквених и научних институција коју је обиљежило међусобно уважавање и која је као такву неопходно наставити на друге сличне теме.
