Izaberite stranicu

У манастиру Светих архангела на Михољској Превлаци код Тивта данас је служена литургију и парастос жртвама геноцида који је над Јерменима почињен у прољеће 1915 у тадашњој Отоманској империји.

Служио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије са свештенством, уз присуство старјешине епархије Јерменске апостолске цркве у Румунији епископа Татева Акобиана, нерезидентног амбасадора Јерменије у Црној Гори Хамлета Гаспариана и руског амбасадора у Подгорици Андреја Нестеренка.

Поред вјерника из Митрополије црногорско-приморске, на Превлаци су данас били и представници јерменске заједнице у Црној Гори.

„Данас овдје вршимо помен Јерменима-хришћанима, мученички пострадалим од безбозничке руке агарјанске 1915. године, као и оним Јерменима што су страдали крајем 19.вијека. Јерменски и наш српски народ дијеле историју великих страдања у отоманском ропству. Вјерност јерменског народа кроз вјекове Христу распетоме и васкрсломе, дошла је до свога врхунца управо 1915. године за вријеме страшног геноцида који је извршен над хришћанским јерменским народом у Отоманској империји“, казао је на крају богослужења Митрополит Амфилохије посебно наглашавајући да је и „сваки четврти Србин у Првом свјетском рату пострадао и погинуо од окупатора аустријско-германскога”.

Митрополит Амфилохије је повукао паралелу између Косова и свете јерменске планине Арарат и нагласио да су хришћанске заједнице данас на простору Блиског Истока, јужног Кавказа и сјеверне Африке веома угрожене.

„Косово је било и остаће хришћанска земља, али је данас је оно на распећу и данас се на Косову и Метохији ствара исламска земља. Исто распеће које је носио и наш народ и наше државе кроз вјекове, је и оно распеће које носи јерменски народ кроз историју. Од Арарата до Косова види се велики распети Христос, а истовремено на све четири стране свијета, сија свјетлост Христовог Васкрсења. Суд Божији и правда Божја свједоче и данас о том великом страдању јерменског народа, али истовремено и свједоче да ће из мученичке крви страдалих хришћана Јермена поновно васкрснути, у свој пуноћи својој, древна хришћанска земља Јерменија и да ће Арарат постати поновно мјесто са кога се свједочи спасење свега рода људскога. Крв мученика је сјеме за нове хришћане – послије распећа долази васкрсење”, поручио је Митрополит Амфилохије.

Митрополиту је заблагодарио јерменски епископ Татев Акобиан који је казао да данас „цијели свијет“ обиљежава 100. годишњицу масовног страдања Јермена.

„23. априла ове године свих тих преко 1,5 милиона погинулих су канонизовани и данас смо срећни да се они на небу моле за нас и свједоче о миру, правди и љубави„, рекао је он.

Амбасадор Хамлет Гаспариан нагласио је да је геноцид над Јерменима 1915, један од „најцрњих дана у историји хришћанског човјечанства„.

„Народ који је 3.000 година живио на тим просторима, био је уништен и прогнан са своје земље. Чудом смо се као народ, успјели спасити се од тог смртног удара и као птица Феникс, васкрсли смо из пепела, али је та велика траума заувијек присутна у нашим срцима. Јермени сада чекају да уз помоћ цијелог човјечанства, излијече ту рану. Немогуће је тај догађај избрисати из наших сјећања, али ми хоћемо да идемо напријед и да би то урадли, спремни смо да разговарамо са потомцима Турака који су направили тај злочин. Стотину година је прошло и они који су убијали 1915, више нијесу међу живима и кривица очева нема никакве везе са њиховим данашњим синовима“, казао је амбасадор Гаспариан позивајући турску Владу да се „помири са тамним странама своје историје. Ми смо спремни да се помиримо и опростимо, али је за то потребно да друга страна призна своју кривицу”, подвукао је Гаспариан.

У манастирској порти сабрани на богослужењу су могли да разгледају изложбу фотографија под називом „Прије 100 година – „Јерменска Голгота“.

Митрополит Амфилохије је затим у свету тајну брака увео младенце Александра Магуда и Ану Вукасовић.

Р.В.

[wpaudio url=”http://www.svetigora.com/audio/download/16727/26.04.2015.%20Mitropolit%20Prevlaka%20godisnjica%20genocida%20nad%20Jermenima.mp3″ text=”Тонски прилог Радија Светигора”]

Pin It on Pinterest

Share This