Select Page

Професор др Будимир Алексић, председник Политичког савета Нове српске демократије, позвао је све српске политичке странке и српске националне организације у Црној Гори, али и оне који профилирају грађанску државу и поштују људска права, да се окупе око једног циља и спрече „дискриминацију Срба коју спроводи режим у Подгорици“!
Одузимање идентитета почиње од затирања језика, у овом случају српског. Већ три године чекамо да се састане Комисија за израду наставног програма и преточи у дело договор опозиционих лидера са бившим премијером Игором Лукшићем како би српска деца у Црној Гори коначно могла да уче свој матерњи, српски језик, каже за „Новости“ Алексић.
Ми смо и уставно обесправљени јер српски језик није службени и поред чињенице што њиме говори и пише највећи број грађана. Ово наметање лично доживљавам као насилну асимилацију. И због тога позивам све Србе који су заступљени у партијама, српским институцијама, али и оне друге који се јавно оглашавају у одбрану права ЛГБТ заједнице да дигну глас и помогну најбројнијој језичкој заједници у држави да дође до свог права и слободно учи, пише и говори својим језиком! Црна Гора је земља апсурда, у којој језик доминантне већине није службени. То нема нигде на планети!
Алексић сматра да је последњи час да се сви Срби од мора до Дурмитора окупе око једног циља одбране идентитета у његошевској Црној Гори.
Највећа државна институција, Црногорска академија наука и уметности, не бави се пројектом израде речника српског језика, него црногорског, иако је то ствар политике, а не науке. Зашто ћуте седе академске главе над ћерањем српског језика, пита се професор. Неми су и над прогоном српских писаца из наставног програма што је све у функцији „чувеног“ идеолошког пројекта стварања новог црногорског човека, без идентитета и корена.
Алексић додаје да се у школским програмима, уџбеницима историје за основну и средњу школу, Срби третирају као „ванземаљци“.
Представљени смо као главни рушилачки и реметилачки фактор на Балкану од Великог рата па наовамо. А за књижевна и научна дела настала на српском језику која су стварали Срби из државног буџета се не издваја ниједан цент. Заиста је тешко наћи народ у Европи чија се права толико газе као што је случај са Србима у Црној Гори.
Случајно или не, али историја се понавља. Јер и пре 98 година дешавале су се сличне ствари. Још гори свећа за покој душа 14 учитеља из Бјелопавлића који су 1916. животима платили одбрану српског језика и ћирилице. Аустроугарски окупатор је увео посебне мере у школству да се уместо ћирилице уведе латиница, као да се из наставних програма избаце јуначке и патриотске песме и српска историја. Храбри професори нису хтели то да прихвате, већ су у војној команди у Подгорици потписали оставке уз образложење: „Ћирилица је српска историја, артерија, аорта српског национализма, а ми смо спремни да будемо српски учитељи и нећемо да будемо анационални. Да бисмо остали доследни позиву српског учитеља у Црној Гори, част нам је известити команду да са овим подносимо оставку на своју досадашњу дужност.“
Непожељни писци
Годинама се из наставних програма у Црној Гори избацују знаменити српски писци. Тако су уместо Милорада Павића и Матије Бећковића њихова места заузели Андреј Николаидис и Есад Мекули. Из уџбеника су нестали Свети Сава, Теодосије, Јован Јовановић Змај, краљ Никола Петровић… Избачене су чак и епске песме: „Женидба краља Вукашина“, „Хасанагиница“, док су „Женидба Милића барјактара“ и две песме Старца Милије сврстане у црногорску књижевност!
Буквар
У време Светог Петра Цетињског, а и касније, најмлађи Црногорци прва знања стицала су из „Српског буквара“. На Цетињу је, 1836. године, Његош објавио „Србски буквар“, а 1838. године „Србску граматику“.
Велиша Кадић

Извор: Новости

Pin It on Pinterest

Share This