У Храму Христовог рождества у Мојковцу, у организацији Друштва српских домаћина и Српског националног савјета Црне Горе, одржан је парастос пострадалим учесницима Мојковачке битке и свим преминулим јунацима у одбрани вјере и отачаства. Обиљежавању 97 година од Мојковачке битке присуствовали су представници Удружења бораца ратова од 1990. године и чланови Српског културног центра „Патријарх Варнава“ из Пљеваља.
Отац Данило Дамјановић истакао је да Бог није могао гледати људски род како се пати и како се мучи у раљама сопствене слободе и свога гријеха. „И не тако давне 1916 године о Божићу на бојном мојковачком пољу мученици из рода нашега живот су положили за своју земљу и нису штедјели себе и знали су да вјера и дјела иду заједно“, казао је отац Данило.
„Знали су да су оне двије новозавјетне заповијести – љубав према Богу и љубав према ближњем свом брату ,увијек у истој равни. Зато сви они који су пострадали не само на Мојковачком бојном пољу већ и на Косовском и сваком другом гдје су Срби једино у одбрану,достојансвтено, јеванђелијски и библијски, никада агресивно и нападајући и мрзећи другога, бранили своје достојанство, боголику част, породицу, вјеру и светињу“, истакао је он.
„Оставили су јунаци топле Божићне домове, ни бадњаке нису принијели ни наложили али су ипак отишли да бране своју земљу у високим снијежним наметима са вјером у Господа и надом да че Божић прославити у топлим домовима њихова дјеца и потомство вјековима“, додао је отац Данило.
„Они су несебично дали себе за част и идеале и вјеру која је увијек млада и вјечна јер је Бог исти јуче, данас и сјутра.Ми њихово потомство, кад год можемо треба да се помолимо за покој њихове душе јер је то једино достојанствено што можемо урадити за њих и једино је то признато пред Богом и добрим племенитим људима који знају да је наше молитвено обраћање сједињење са Господом, како за покој њихових душа тако и ради нас и нашега спасења“, додао је отац Данило.
Након парастоса сви окупљени на челу са организаторима Српским националним савјетом и Друштвом српских домаћина,представницима чланова Удружења бораца ратова од 1990.године и члановима Културног центра „Патријарх Варнава „ из Пљеваља положили су вијенце никад заборављеним јунацима на споменик подигнут у њихову славу. Све присутне поздравио је предсједник Српског националног савјета др Момчило Вуксановић.
„Ми смо данас имали обавезу али и привилегију да дођемо на овај лијепи дан и одамо пошту мојковачким јунацима који су прије нешто мање од 100 година бранили част, име и образ српске Црне Горе. Као организације, ми смо дужни да чувамо нашу традицију и да се сјећамо наших јунака и подвига српског народа и да бранимо част и оно зашта су они дали своје животе“, казао је Вуксановић.
97 је љета од стравичног Божића када су наши преци за слободу, име и част народа нашег гинули- казао је члан Одбора Друштва српских домаћина Милисав Поповић.
„Док је трајало опело посвећено палим јунацима био сам загледан у зраке сунца који су кроз прозоре светиње Храма Христовог рождества гдје је било опело продирали и обасјавали унутрашњост храма. Размишљао сам и питао се какав је био тај Божић прије 97 година када је температура била -20. Мјештани су донедавно налазили у шупљинама старих стабала флашу коју је неки ратник носио да умије ране своје или туђе. Ове витезове са Мојковца никаква тама прогутати неће“, ријечи су Милисава Поповића.
Поповић је осудио неприсуство црногорских званичника.
„То што нема званичника државе ни Владе нека њима служи на част“, додао је он.
Вијенце су положили и чланови Удружења бораца ратова од 1990.године.
Вијенац на споменик палим борцима положили су и чланови српског културног центра „Патријарх Варнава“ из Пљеваља .
„Пљеваљска бригада је у Првом свјетском рату играла значајну улогу у одбрани одступнице србијанској војсци.93 дана је Пљеваљска (санџачка) војска одступала од и дала је велике жртве.Посебно морам да истакнем то да су многи пљеваљски домови остали после те битке пусти. Похвалићу се да су моји Јеловци имали братственичку чету и то у Бобовском батаљону. То је, како кажу неки историчари, сем Милошевића била једина братственичка чета у Црној Гори. Неки су остали у Мојковцу, неки су погинули од Дрине до Мојковца“, казао је Јеловац.
Божидар Јеловац казао је да је веома жалосно то што нико од црногорских главара није дошао да ода почаст овим заиста великим јунацима.
„Нажалост данас у Мојковцу нема ни предсједника Републике, ни премијера,ни министара Црне Горе. Нема ни предсједника Парламента.Ових дана они имају „већу обавезу“ а то је да прогоне српске свештенике из Пљеваља и да се надгорњавају по Црној Гори, да са како бих ја рекао ‘некаквом сектом’ налажу бадњаке.Али, да је којим случајем овдје генерал Кевеж или неко од Аустријанаца који су тих дана нападали Црну Гору, сигуран сам да би ту били сви- почев од предсједника Републике,преко премијера и министара. Убијеђен сам да би тада и од стране предсједника парламента био одржан и поздравни говор господин Кривокапић“, оцијенио је Јеловац.
Вијенци су положени и на споменик сердару Јанку Вукотићу, горостасу Мојковачке битке, највећем имену наше историје. „Јанко Вукотић је најсјајнија и најтрагичнија личност тога времена“, са поносом је о њему говорио предсједник Удружења бораца ратова од 1990. године Радан Николић.
„Најсјајнија јер је успио да са далеко мање бројном и оскуднијом војском и у одијелу и у храни и наоружању, само захваљујући фанатичном борбеном моралу и његовој војној стратегији побиједе далеко надмоћнијег аустро-угарског непријатеља. То што су тих дана урадиле Прва санџачка дивизија, Колашинска и Бјелопољска бригада, батаљони Ровачки, Ускочки и Дробњачки и одред Васојевићки јунаштво је над јунаштвима. Јунаштво које се може поредити само са јунаштвом српске војске приликом пробоја Солунског фронта. Јанко Вукотић је и најтрагичнија личност јер је после извојеване побједе, тадашња црногорска влада наредила разоружање те војске и на тај начин омаловажила све оне многобројне жртве“, казао је Николић.
Он је додао да је сердар Јанко Вукотић остао достојан себи и свом народу и када је било најтеже остао је уз оне који су се храбро борили за своју слободу,
„Сердар Јанко Вукотић,пошто је војска разоружана, црногорски краљ Никола побјегао за Италију и оставио народ и земљу непријатељу није хтио да слиједи његов примјер.Тада је рекао „Ја остајем са својом војском и народом и дијелeћи њихову судбину. „Тако је и било,допао је и ропства али га је и преживио и доживио да се данас слави и у Црној Гори, и у Србији и широм земаља које славе изузетне војне стратеге и људе какав је био Јанко Вукотић.Најљепше редове о Мојковачкој битци исписала је његова ћерка Василија Вукотић која је са Јанком дијелила све проблеме бојишта и команде. На крају да поменем и једну од посебних жртава – жртву два батаљона регрута, момака од 18 до 21 годину који су десетковани у снијегу, мећави и топовској паљби када су се против њих удружили и природа и непријатељи“, казао је Николић
Успомену на Мојковачку битку и јунаке који су живот дали за вјеру и отачаство чуваћемо од заборава, а наредне генерације и младе нараштаје српског народа учићемо да се поносе својом богатом историјом и храброшћу својих предака – закључено је по завршетку парастоса палим борцима.
Извор: Српске новине
