У Народном музеју отворена изложба поводом девет векова од рођења Стефана Немање. Изложене 23 копије фресака из средњовековних манастира и 85 експоната
Изложба „Завети и поруке. Стефан Немања – девет векова“, приређена у част обележавања девет векова од рођења родоначелника династије Немањић и утемељитеља српске средњовековне државе, отворена је у уторак увече у Народном музеју. Доба Стефана Немање и његових наследника представљено је кроз 23 копије фресака из средњовековних српских манастира и 85 оригиналних експоната.
Изложбу у обновљеном галеријском простору на првом спрату Музеја отворио је Дејан Ристић, државни секретар у Министарству културе.
– Нико у Србији досад није на достојан начин обележио девет векова од рођења Стефана Немање. С обзиром на наше богате фондове, дужност нам је да представимо оно што се тиче наше националне културе и уметности – рекла је Бојана Борић Брешковић, в. д. директора Музеја и додала да ће током поставке неколико пута бити изложено Мирослављево јеванђеље, које је као културно добро од изузетног значаја од 2001. излагано само пет пута, а последњи пут 2006. године.
Аутори изложбе су мр Емина Зечевић, кустос Археолошке збирке позног средњег века и мр Бојан Поповић, управник Галерије фресака.
[pullquote]ИКОНЕ
Четири изложене иконе, заједно са још неколико њих из Народног музеја, Музеја примењене уметности или црквених ризница, представљају комплетно наслеђе средњовековних српских икона, не рачунајући оне које су сачуване у другим земљама, пре свега на Светој Гори.[/pullquote]
– Изложба о великом владару базирана је на писаним подацима, првенствено из житија његових синова – истакла је Емина Зечевић. – Први пут су јавности представљена два оловна печата којима су оверавани документи. Један такав се налази у Ермитажу у Петровграду, а у документима се помиње да су сачувана још само три.
У првој сали изложени су панои са текстовима о догађајима из живота Стефана Немање, описи његовог изгледа из пера византијских хроничара, затим два крста реликвијара из Петрове цркве у којој је Немања крштен други пут и где је абдицирао у корист свог сина.
Уз портрете Немањића на копијама фресака из њихових задужбина изложени су и предмети који су припадали српским владарима. Заступљене су копије фресака из Студенице, Милешеве, Сопоћана, Ариља, Богородице Љевишке, Грачанице, Леснова, Псаче и Високих Дечана, као и оригинални фрагмент живописа из задужбине Стефана Немање, манастира Ђурђеви ступови код Раса.
Од владарског накита, израђеног у злату, могу се видети прстен краљевића Радослава из 1219-20, прстен краљице Теодоре (пре 1322) и запон хумског кнеза Петра (1222-28). Поред тога, приказан је и тањир цара Душана из 1345-55. са натписом и представом двоглавог орла.
– О средњовековној свакодневици сведоче накит и трпезно керамичко посуђе – рекла је Емина Зечевић. – Фискални систем средњовековне Србије представљен је нумизматичким материјалом, кроз прве коване новчанице, од краља Радослава до цара Уроша.
Међу иконама, као ремек- -дело, издваја се двојна икона Богородице Одигитрије, са сребрним оковом из цркве Богородице Перивлепте у Охриду. Овај сегмент употпуњују у копије фресака из Милешеве, Сопоћана, Краљеве цркве у Студеници и Грачанице.
НЕМАЊИНА ПОГАЧА
НА изложби су приказане и посуде у којима се служила и износила храна, држала течност на трпези… То су велики и мали лонци, зделе, црепуље, поклопци, вршници, велики крчази, питоси… Најзначајнији примерци потичу из великих занатских радионица Коринта, Солуна, Цариграда. А каква је храна припремана у овом посуђу, показује налаз комада погаче са локалитета Градина изнад Пазаришта (Рас). Међу „експонатима“ је и угљенисана пшеница, раж, зоб, јечам, просо, као и коштице брескве, са истог локалитета.
Извор: novosti.rs
