Izaberite stranicu

Ђорђе Михаиловић, данас 85-годишњи старац у српској војној униформи са шајкачом на глави, већ педесет година чува гробље српских ратника у Солуну и свакодневно подсећа посетиоце на заборављена сведочанства о херојству и жртви спајајући идеолошки подељене Србе, а управо о њему ових дана је снимљен документарни филм “Последњи чувар” у режији Горана Вукчевића.
Ово је филм о човеку који има потпуно испуњење и који ће с овог света отићи пресрећан јер је вршио своју дужност свакодневно. То је веома дирљиво када видите као он пажљиво, без рукавица уклања сваку травку, сваки коров, листић и колико се неисцрпно даје сваком поклонику – каже за “Блиц” Горан Вукчевић, награђивани редитељ документарних серијала.

Ђорђе је познат онима који су одлазили на Зејтинлик или на летовање у Грчку, па су свраћали на српско војничко гробље у Солуну. Он је трећа генерација чувара гробља и нема мушких наследника, има супругу Фатину, ћерку и две унуке, те ће с његовим одласком отићи последња жива икона Првог светског рата.
– Родио се пре 85 година на гробљу, прво је био помоћник свом оцу, а после његове смрти је постао чувар и већ 53 године то самостално ради. Он је сваки дан на гробљу, готово да никада није путовао, а поседује невероватно знање српске историје, географије и зна тачно која презимена припадају ком месту – истиче он.
Камермани Вељко Павловић, Небојша Васић и Вукчевић покушали су да у неколико дана забележе сваки његов корак.
– Постоји прича коју он исприча сваком поклонику и посвећује се у потпуности било једном човеку или групи од 50 људи. Посетиоци стално траже да се сликају с њим, па ако се деси да неког одбије, за неколико тренутака потрчи за њим јер се покајао што ће тај неко отићи незадовољан. Увек рецитује стихове Војислава Илића млађег, и говори о краљу и отаџбини, чак и кад је то било врло непопуларно – објашњава Горан.
Он додаје да Ђорђе живи веома скромно, аскетски, али испуњен радошћу, па се и на дан када је пунио 85 година пред камерама није дешавало ништа неуобичајено.
– Није било никакве прославе нити обележавања, али смо му ми честитали и поклонили једну фотографију са снимања коју смо урамили и то му се изузетно допало. Он је имао ту несрећу да у року од две године остане без оца, мајке и брата када је сав терет пао на његова леђа. Њему следује пензија из Србије, али мислим да он никада неће отићи у пензију. Он је иначе једини који ће бити сахрањен у гробу где су му отац и деда јер је већ деценијама забрањено сахрањивање на Зејтинлику, али посебним декретом је одобрено да он буде последњи овде покопан – закључује Вукчевић.
[pullquote]Филм подржао Град Београд
Ниједна институција којој се екипа филма обраћала за финансијску помоћ није препознала важност пројекта.
– Ми смо снимање ипак започели сопственим средствима и изнад свега ентузијазмом којим нас је Ђорђе задојио. И онда, кад смо изгубили сваку наду, Град Београд и градоначелник Ђилас су прихватили да нам помогну – каже продуцент Наташа Павловић. Она додаје да се премијера филма очекује у Скупштини града до краја године.[/pullquote]

Извор: blic.rs

Pin It on Pinterest

Share This