Izaberite stranicu

У понедељак, 15. јула 2013. године, када Црква Божија прославља Полагање часне ризе Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор жички, Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у заједници „Земља живих“ у Брајковцу, поводом славе ове обитељи. Епископу су саслуживали свештеници жичке, бачке, нишке и шумадијске епархије.
На Литургији је присуствовао и директор Канцеларије за односе са црквама и верским заједницама, господин др. Милета Радојевић, са својим сарадницима, председник Градске општине Лазаревац, господин Драган Алимпијевић, као и многи представници друштвеног и културног живота града Лазаревца. Овогодишња слава је уједно и јубилеј заједнице, јер већ пет година, са благословом нашег Владике Јована, ова заједница успешно ради на ресоцијализацији својих штићеника. За то време много је изграђено и урађено у сваком погледу. Свакако оно најважније је оздрављење личности, које се чудесно збива љубављу Господњом, и повратак „блудних синова“ на исправан пут.
У својој надахнутој беседи Владика нас поучава да су наше молитве, Пресветој узнете на Светој Литургији, принете за спасење целог света и за све нас. То што се ми не спасавамо, то је наш промашај, наше погрешно опредељење. Али се ми Мајци Божијиј молимо за све, најпре за помоћ заједници у којој се налазимо, да Господ помогне онима који се овде подвизавају, боре против себе, онога што је у нама негативно. Молимо се да их Господ сачува и оздрави. Сваки човек је болестан ако учини грех, а за грех се не покаје. Црква и јесте болница у којој се ми лечимо од наших болести. У њој се налазе лекови за све наше болести. Налазе се ако знамо Цркву да слушамо и ако знамо кад који лек треба да употребимо. А лек исцељује само онда када га узимамо са вером и на време. Ако овај духовни лек узимамо својевољно, без надзора Цркве, онда он постаје отров и смртоносан је. И данас у Цркви многи својевољно лече и преписују духовне лекове. Међутим, без благослова Цркве, овај лек не бива спасоносан. Али, овај истински духовни лек и оздрављење, духовно освешћење и просвећење, су нам заиста неопходни. Но, свега овога не може бити без присуства Духа Светога у нама. Без Духа Светога у нама човек постаје живи мртвац. Зато и живот као највећи дар Божији не смемо да прокоцкамо узалуд. Треба да га проживимо достојно Бога и човека, а то је могуће само ако будемо, већ овде, непрестано молили за Царство Божије. Ако преко Литургије Царство небеско не нађемо овде, нећемо га нигде наћи. То и јесте улога и задатак хришћана у свету, да земљу претварају у небеса, а људе у богове по благодати. Такав живот и размишљање у коме је све Царство Небеско, човеку доноси и све остало. Без Царства Небеског у нашим молитвама, мислима, срцу и души отварамо врата оном другом царству у којем царују злоба, пакост, мржња и оговарање. Зато и морамо бити чувари душа својих, јер је душа око нашег бића. Пре него што човек било шта и учини, било добро или зло, најпре је то у себи, у својој души пожелео. А тако како чини, тако ће му бити и враћено. Зато пожелимо спасење другом човеку, да бисмо и сами били спасени. Добро и зло постоји у свима нама. Свети оци нас уче да побеђује оно што у себи хранимо. Ако хранимо добро, оно побеђује, ако хранимо зло, оно надјачава. Ми хришћани треба да будемо сведоци живе вере у Христа Спаситеља и проповедници ове вере. А вера се најбоље проповеда и сведочи својим делима, личним животом и учешћем у Цркви Божијој. Јер без дела вера је мртва, каже апостол Јаков. Ко верује не припада себи већ ономе у кога верује. Права вера је слободна јер нас ослобађа од самих себе и свих ствари. Она је даровање и принос самога себе за ближње.

За овај принос и несебично даровање себе својим ближњима, штићеницима заједнице „Земља живих“, за делатну веру и љубав према Цркви, Владика шумадијски Господин Јован, одликовао је протојереја Александра Новаковића, правом ношења напрсног крста. Преосвећени је подсетио да крст треба носити у смирењу и да се крст, његова сила и моћ, најбоље сагледавају када човек клечи пред крстом. Само тада крст бива оно што и јесте, красота и лепота Цркве. Велика жртва је изградити човека и вратити га на прави пут, ако је са њега скренуо. Ово одликовање призив је на још већу жртву братства храма Светог влкмч. Димитрија.

Директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, др. Милета Радојевић, обратио се окупљеним верницима рекавши да је важност оваквих пројеката препозната и у Влади Републике Србије и да ће свака иницијатива заједнице „Земља живих“ бити подржана.

Уследила је Трпеза Љубави коју су за присутне припремили штићеници заједнице са својим старешином протојерејем-ставрофором Александром Новаковићем.

Извор: Епархија шумадијска

Pin It on Pinterest

Share This