Select Page

Изјава протојереја-ставрофора Обрена Јовановића, секретара Митрополије, поводом говора Гојка Влаховића, предсједника Удружења бораца и антифашиста Колашина, објављеног у дневном листу ДАН, 15. јула 2013.
Митрополит Амфилохије, као пастир Цркве Божије, био је и јесте дужан да помене и да опоје сваку проливену крв у немилосрдном и несрећном братоубилачком рату, који је нажалост пратио борбу против окупатора. Они који желе да затру гробове и спомен на своју браћу, рођаке и комшије, који су били њихови идеолошки противници, боље да се запитају о својим грешкама и застрањењима у жару револуционарне борбе, која је текла упоредо са отрпором завојевачу. То су многи стари комунистички револуционари одавно признали, али г. Влаховић изгледа нема снаге да се с тиме суочи.
Митрополит је сахрањивао и опојао сваку душу са једнаком молитвом Богу. Не ради се ту о величању ових или оних, него о праву сваког Божијег створења на достојну сахрану и спомен. Ако се уређује гробље, и треба да се уреди, војника Трећег Рајха или фашистичке италијанске војске, зар треба гробља своје браће затријети и забранити, као што је рађено деценијама, и њиховој дјеци и породицама да их спомињу, неправедно бацајући љагу на потомке, који су, то је сигурно, ни криви ни дужни ни заслужни, за мане и врлине својих предака.
Господин Влаховић и његови истомишљеници би требало да знају да мртви не могу да мрзе нити да науде било коме, а да мисија нас, који још ходамо по земаљском шару, треба да буде помирење, а не ширење мржње и на будуће генерације. То су по бијеломе свијету урадили и народи које су се вијековима борили једни против других, а некмоли неће, понекад и дјеца рођене браће, која су, сплетом несрећних историјских околности, била на супротним идеолошким странама.
Заборавља г. Влаховић да су неки од носилаца Тринаестојулског устанка (као нпр. Јаков Кусовац) били официри те омражене Југословенске војске у отаџбини. 13. јул, као датум који символизује праведни отпор окупатору, као ономе који одузима човјеку богомдану слободу, и који представља почетак модерне црногорске државности, није био пригодан дан за произношење овакве бесједе. Заправо, мислимо да оваква бесједа није пригодна ни за какву прилику, јер ствара мржњу и продубљује подјеле и подстиче посмртне подјеле међу потомцима оних који су на обе стране часно положили своје животе за идеале слободе, иако се понекад нису могли сагласити како она изгледа.

Pin It on Pinterest

Share This