Izaberite stranicu

Икона Светог Саве на иконостасу цркве посвећене овом светитељу у селу Крајњи До у Ћеклићима

Све­ти Са­ва ни­је са­мо нај­зна­чај­ни­ја лич­ност у срп­ском на­ро­ду 12. и 13. ви­је­ка, он је и јед­на од нај­зна­чај­ни­јих лич­но­сти та­да­шње хри­шћан­ске Евро­пе.По­сто­је лич­но­сти зна­чај­не за свој на­род, за сво­је ври­је­ме и за сва вре­ме­на. Ме­ђу ове спа­да и Све­ти Са­ва, пр­ви ар­хи­е­пи­скоп срп­ски, осни­вач по­мје­сне Цр­кве Срп­ске, ве­ли­ки Про­свје­ти­тељ срп­ског и свих пра­во­слав­них сло­вен­ских на­ро­да.

Чи­ње­ни­ца је да је он је­дан од нај­све­ти­јих из­да­на­ка зе­мље Зе­те, од­но­сно Цр­не Го­ре. Ро­дом је са Риб­ни­це, ту гдје је данас Подгорица, а са њим и ци­је­ла све­то­род­на ло­за Не­ма­њи­ћа. За­то није ни­ка­кво чу­до што је он то­ли­ко био ве­зан за свој род­ни крај и што се ње­гов род­ни крај, у ужем и ши­рем зна­че­њу, вје­ко­ви­ма на­дах­њи­вао ње­го­вом лич­но­шћу и ње­го­вим дје­лом.

Све­ти Са­ва је утка­н у ду­хов­ни, кул­тур­ни и на­род­ни жи­вот древ­не Зе­те, од­но­сно но­ви­је Цр­не Го­ре, која је из ње и на њој из­ра­сла и ство­ре­на.Свети Сава је утемељитељ ове данашње Митрополије Црногорске и приморске. Он је тај који је поставио духовни камен темељац Црне Горе у ма­на­сти­ру Све­тог Ар­хан­ге­ла, на Михољској Превлаци код Тивта 1220 године, поставивши свога ученика Илариона Шишовића( који је из села Шишовића које припада племену Грађани у Ријечкој нахији), за свога наследника у ондашњој Зети,а данашњој Црној Гори. Упра­во на тој епи­ско­пи­ји Зетској, од­но­сно Ми­тро­по­ли­ји (од вре­ме­на ца­ра Ду­ша­на, 1346. г.) за­сно­ва­на је сва са­мо­свој­ност Зе­те Не­мањића, Бал­ши­ћа и Цр­но­је­ви­ћа, а уто­ли­ко ви­ше Цр­не Го­ре, у пост­цр­но­је­вић­ком пе­ри­о­ду, са­бра­не око це­тињ­ских ми­тро­по­ли­та, на­ро­чи­то оних из све­то­род­не по­ро­ди­це Пе­тро­ви­ћа Његоша. Та­ко је све­то­сав­ска ду­хов­на сло­бо­да по­ста­ла ко­ри­јен сло­бо­дар­ског ду­ха Цр­не Го­ре. Зет­ска све­то­сав­ска ми­тро­по­ли­ја је уни­је­ла на­род­ни је­зик у култ и кул­ту­ру са­мо­га на­ро­да и ти­ме га са­чу­ва­ла од, уви­јек при­је­те­ћи му, ла­ти­ни­за­ци­је, од дав­ни­на при­сут­ном на овим про­сто­ри­ма Из те вје­ков­не све­то­сав­ске тра­ди­ци­је Зет­ске ми­тро­по­ли­је на­ста­ла је и пр­ва штам­па­на књи­га на сло­вен­ском ју­гу, зва­на Ок­то­их. (Портал Ин 4 С)

Све што се догађало са нашим народом кроз протеклих 8 вјекова, све се то догађало заједно са светим оцем нашим Савом. Када се народ радовао и он се на небесима радовао, када је народ страдао и он је страдао, када је народ разапињан и он је био разапињан. И у она отоманска времена, и у ова новија времена када је дошло вријеме безбожништва у другој половини 20 вијека, када су безбожни људи убијали име Божије, истовремено је убијано име Светога Саве, као његовог живог свједока међу људима. Све­то­сав­ске про­сла­ве и школ­ске сла­ве ње­го­ва­не су у Цр­ној Го­ри све до 1946. г. ка­да је но­ва ате­и­стич­ка, цр­но­гор­ском тлу и ду­ху ту­ђа власт, уки­ну­ла Све­тог Са­ву као школ­ску сла­ву. Уки­да­ње Све­тог Са­ве у шко­ли зна­чи­ло је ра­ди­кал­ни за­о­крет у на­шем цје­ло­куп­ном обра­зо­ва­њу, за­о­крет са ка­та­стро­фал­ним по­сље­ди­ца­ма. Ра­дило се и ради о си­сте­мат­ском про­го­ње­њу из про­све­те Све­тог Са­ве, без ко­га је не­за­ми­сли­ва не са­мо на­ша древ­на про­све­та не­го и про­све­та 19. и пр­ве по­ло­ви­не 20. ви­је­ка.

Храм Светог Саве се налази у селу Крањи До( Подбуковица) у Ћеклићима. Подигнут на темељима неког старог храма. је први пут обновљен 1892. године, како то пише др Лазар Томановић, у књизи,, Педесет година на престолу Црне Горе 1860-1910.“(Цетиње, 1910), трудом и доброчинством војводе Ђура Матановића, сенатора и дипломате, сина попа Станка. Унутар храма су двије гробнице Матановића. Храм је у новије вријеме обновљен 2000. године, трудом и доброчинством сељана.

Данас можемо чути од оних који већ дуго раде на разарању бића Црне Горе и си­сте­мат­ском про­го­ње­њу из про­све­те Све­тог Са­ве да се за Светог Саву није наводно знало у Црног Гори и да је Светог Саву у Црну Гору ,, увезао“ 1856. године митрополит ,, извањац из Далмације“ Никанор Ивановић, избјегавајући да додају оно Његуш. Митрополит црногорски и брдски Никанор Ивановић – Његуш (рођ.1825. + 1894. год) потиче од породице која се из Катунске нахије, са Његуша , доселила у Горњу Далмацију (Дрниш).По мјесту одакле потичу презивали су се Његуш. Доласком на службу у Црну Гору митрополит Никанор се потписивао као Ивановић, по очевом имену.

Занимљиво је видјети како су митрополити и владари Црне Горе сматрали Катунску нахију и од када се име Светог Саве слави управо у Катунској нахији.

Митрополит Петар II Петровић Његош у пјесми ,,НАХИЈЕ“ о Катунској нахији, одакле су сви владари светородне лозе Петровић Његош, каже: ,, Ти си мати српске Горе Црне“. А књаз Никола I Петровић Његош у опроштајној ријечи на гробу катунског војводе са Чева Петра Вукотића 1903. године каже : ,, Катуњани- језгра Црне Горе, као што је Црна Гора понос цијелог Српства !“.

Прва документа о слављењу Светог Саве у Црној Гори, од њеног настанка 1482. године под тим именом, имамо управо у књигама која су штампане 1494. године у Црнојевића штампарији у Катунској нахији, тј.на Цетињу ( које по тадашњој административној подјели припада Катунској нахији). У календару Цетињског молитослова за 1494. годину у јануару се слави Свети Сава, у фебруару Свети Симеон Мироточиви и у новембру Свети Стефан Дечански. Вјеровали или не, репринт овог календара је објавила 1994. године Матица црногорска у књизи под насловом ,,Пасхални циклус Ђурђа Црнојевића“.

У наслеђу наше културне баштине, Војвода Божидар Вуковић Подгоричанин и његово дјело , представљају изузетну појаву.Најљепша богослужбену књига и примјер графичког занатства овог периода јесте Зборник — Празнични Минеј, чије је штампање почело 11. јуна 1536. а завршено 19. јануара 1538. године. Ову књигу је војвода Вуковић штампао на пергаменту и поклонио манастиру Хиландару. На њој је радио јерођакон Мојсије из Будимља. Она је украшена управо илустрацијама на којима су Свети Сава и Свети Симеон Српски и Свети Стефан Дечански и Свети Никола.

Није тешко закључити да од оснивања Црне Горе 1482, године, Црнојевићи и Петровићи Његоши славе ове светитеље. Треба погледати само државне календаре који су штампани на Цетињу у Његошевој књигопечатњи па све до Првог свјетског рата ,као и оне које је издавала краљевска Влада у емиграцији 1918. и 1920. Из њих се види да се прославља Свети Сава у континуитету и да се ту није промијенило ништа од настанка Црне Горе.

Из све­тог пре­да­ња За­ко­ног пра­ви­ла Све­тог Са­ве не­сум­њи­во је из­ра­сла и Сте­га а по­том и За­ко­ник Све­тог Пе­тра Це­тињ­ског, угра­ђен у те­ме­ље Пе­тро­вић­ке и да­на­шње Цр­не Го­ре.

Интересантно је примијетити да је Химна Светом Сави прва и најдуговјечнија химна у историји Црне Горе. Сва дјеца у Црној Гори су прослављала Светог Саву и пјевала школску химну. Свети Сава је био празник који су сви празновали од малога до великога, од старца до дјетета на челу са краљем и господарем Николом I. које је написао пјесму Светом Сави 1912. године коју су дјеца у школама на Цетињу рецитовала у част Светог Саве.

У Катунској нахији постоје два храма посвећена Светом Сави. И данас се Петровићи Његоши сахрањују пред храмом Светог Саве на Његушима који је подигнут у вријеме књажевине Црне Горе 1886. године. Храм Светог Саве који се налази и у селу Крањи До( Подбуковица) у Ћеклићима је подигнут такође у вријеме књажевине Црне Горе 1892 године.

Када се направи анализа броја храмова и манастира посвећених Светом Сави по појединим епархијама Српске православне цркве,из актуелног Календара Српске православне патријаршије, долази се до закључка да управо најећи број(12+1) имамо у Митрополији Црногорско – приморској чије је сједиште на Цетињу а то су: Манастир Савина-Херцег Нови, Манастир Светог Саве – Савина Главица-Грбаљ, храм Светог Саве у Манастиру Градиште- Паштровићи, храм Светог Саве –Његуши, храм Светог Саве- Крајни До-Ћеклићи, храм Светог Саве – Тиват, храм Светог Саве- Клинци- Луштица, храм Светог Саве – Херцег Нови, храм Светог Саве – Морињ, храм Светог Саве – Ђенаши- Паштровићи, храм Светог Саве – Крстац- Паштровићи, храм Светог Саве – Фрутак-Даниловград и порушени храм Светог Саве- Годиње – Црмница.

Храм Светог Саве у селу Ераковићи на Његушима је подигнут 1886. године. На гробљу око храма сахрањено је више значајних личности наше историје као што су: Војвода Божо Петровић Његош, дугогодишњи предсједник Владе књажевине Црне Горе и предсједник Сената, синови му Владимир секретар краља Александра Карађорђевића и Андрија познати адвокат , Станко Петровић Његош, командант добровољачког батаљона, Iван Лабуд Петровић Његош, народни посланик у књажевини Црној Гори, Љиљана Петровић Његош, знаменита његушица, сердар Перо Поповић, Зеко Машанов Поповић, алајбарјактар, Ђуро Поповић, командир…итд. Трудом и прилозима становника села Ераковића, Митрополије црногорско-приморске и других доброчинитеља храм је грађевински потпуно обновљен 2009. године, а у току је санација иконостаса. На челу одбора за обнову је Ђорђије Р. Петровић Његош, један од директних потомака брата владике Василија, познати спортиста и уважени грађанин Цетиња и Његуша. Около храма постоји активно лијепо уређено и одржавано сеоско гробље.

Све ове неспорне чињенице нам говори да су управо Свети Сава заједно са Светим Симеоном Мироточивим и Светим Стефаном Дечанским уграђени у темеље Старе Црне Горе чије је сједиште управо било у Катунској нахији на Цетињу.Ве­ли­ка је сре­ћа и бла­го­слов Бо­жи­ји, што је дух Све­тог Са­ве та­ко ду­бо­ко уткан у ду­шу и би­ће Цр­не Го­ре. Ни­ка­ква за­ра­за, па ни ова “дукљанска” ни­је би­ла у ста­њу ни­ти ће би­ти у ста­њу, да из­бри­ше Светог Саву из на­род­не ду­ше, ни­ти да га из ње ис­ти­сне.

Свечана пјесма у славу Светог Саве – прва и најдуговјечнија химна у Црној Гори

На почетку историјата химни у Црној Гори стоји школска химна или свечана пјесма у славу Светог Саве, првог српског просветитеља, која је извођена на Цетињу четрнаест година раније од државне химне Књажевине Црне Горе. Свети Сава као просветитељ званично почиње да се слави у Црној Гори као школска слава 1856. с појавом првих школе. Зато се у народу каже: „Свети Сава – школска слава“. На школским свечаностима ђаци су пјевали своју „Химну Светом Сави“. О првој прослави Светог Саве као школске славе 1856. године свједочи писмо учитеља Филипа Радичевића, у коме пише сљедеће: „Свечана служба у цркви са више свештеника и ђаконом, потом обучени иду у школску салу, за које вријеме слави се процесија са звоњењем звона пјевајући тропар Светог Саве. Школска сала декорисана је сликама књаза Данила и књегиње Даринке. Узвишено постоље за господара и књегињу, а поред тога на другом асталу спрам иконе Светог Саве освећење водице које свештенство обавља. Iза тога држи говор најбољи ђак, по свршетку кога пјевају укупно ђаци: „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави, Српске цркве врховној светитељској глави, итд. I послије овог пјевања из руке књаза Данила награђује се најбољи ђак… (Братство, 12-13, Београд, 1908, стр. 63-64). У броју бр.5 од 2.фебруара 1902. године„Глас Црногорца“ је прославу на Чеву овако забиљежио: „Пошто је одстојана св. Литургија коју су служили: Крсто Вукотић и Лука Николић ђаци су се пјевајући химну Св. Саве, вратили у школу. Светосавској прослави присуствовали су мјесни главари и мноштво народа из четири општине“ Државни празник – дан Светог Саве свечано је обиљежаван и у Краљевини Црној Гори. Краљ Никола и као пјесник је дао допринос обиљежавању прославе пред Савиндан 1912. године написавши дугу и поучну „Пјесму Светом Сави“. Данас, нажалост, ђаци немају своју школску славу ни химну, а прву и најдуговјечнију химну у Црној Гори могу чути само на свечаностима које приређује Православна црква у сарадњи са црквеним општинама.

Pin It on Pinterest

Share This