Izaberite stranicu

Досадашњи поступак показује да заправо ја, иако ће то некима изгледати чудно, браним правни поредак Црне Горе од неодговорних појединаца у органима државне управе, тј. у МУП-у. Можда бих се и предао, али, како кажу браћа Кучи, немам коме. Немам право да неправду прихватим као правду, лаж као истину, безакоње као закон, а злу вољу неких острашћених типова као њихову наводну „борбу да сачувају Црну Гору од Велибора Џомића, свештеника Митрополије“ и да на томе профитирају, каже за Портал Аналитика координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве

Координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве Велибор Џомић изразио је сумњу да уопште постоји званично мишљење Агенције за националну безбједност на основу којег је МУП Црне Горе одбацио његов захтјев за добијање дозволе за привремени боравак у Црној Гори.

– Ево годину дана како крију то наводно „мишљење АНБ“ као змија ноге, а на њега се позивају! Већ годину дана тражим број и датум тог акта, ако постоји, и непосредан увид у њега. Изгледа да су то измислили и да су потурили лажни доказ, јер у једном другом случају – који није био медијски интересантан – дали су и број и датум сличног мишљења и то имам у својој документацији. По свему судећи, нема документа АНБ, каже Велибор Џомић у разговору за Портал Аналитика.

Агилни свештеник Српске православне цркве већ дуже води спор са МУП-ом Црне Горе, али и полемише са челницима црногорске државне администрације. Ипак, подгорички парох искрено признаје да му није годила перцепција јавности након што је на Yоу Тубе објављен снимак гдје, заједно са учесницима славске вечере, пјева пјесму „Спремте се, спремте четници…“

– Јесам пјевао четничку пјесму и то пјесму из Првог свјетског рата која је пјевана и за вријеме Другог свјетског рата. Та пјесма није против Црне Горе и нема никакве везе са њом. Међутим, није човјек једна пјесма, нити се мишљење о некоме може стећи на такав начин. Ријеч је о једној приватној светковини, крсној слави код мог пријатеља, а на славама се увијек запјева и пјеваће се. Не знам ко је то снимао, али нема везе – жао ми је што ме није снимио и објавио и кад сам исте вечери на истом мјесту пјевао пјесме „Краљ Никола на умору благосиља Црну Гору“ и „Боловала зорна Зорка“! То су све моје пјесме. Изгледа да ћу морати да их поново отпјевам, па да се, поред мојих гласовних могућности, чују и оне у Црној Гори, истиче Џомић.

АНАЛИТИКА: Недавно сте били у Подручној јединици МУП-а у Подгорици на саслушању. Да ли ће МУП Црне Горе дјеловати у складу са упутствима Управног суда, па исправити незаконитости или се према Вама покреће нови поступак?

ЏОМИЋ: Франц Кафка је свој роман „Процес“ започео реченицом: „Мора да је неко оклеветао Јозефа К.“ И МУП је поступак против мене почео на исти начин: „Мора да је неко оклеветао Велибора Џ.“ То је мој утисак након годину и више дана ћераније по канцеларијама, редовима, шалтерима, судницама и медијима. Прекршили су све што се из разних закона могло прекршити и довели себе у правни ћорсокак тако да не знају како да изведу то што су наумили и да заврше поступак. Они ни данас нису сигурни да ли воде поступак по мом захтјеву или по службеној дужности, али им је – након бројних наредби и јавних иступа министра Брајовића – једино јасно да поступак треба да воде против мене и да ме што више малтретирају, провоцирају и шиканирају. Али, није им још увијек јасно да ме не могу изнервирати и испровоцирати да кажем да не поштујем Црну Гору и да се спакујем и одем одавде. Није мени тешко, а то сам и посвједочио, да са својим суграђанима сатима стојим у редовима у МУП-у по врућини.

Додуше, има и више добрих ствари у свему овоме. Прво, ја се раније нисам бавио управним правом, а сада сам на њима добро усавршио и ту важну правну област. Заиста су идеалан спаринг партнер у овом поступку. Друго, од неких људи који имају другачије погледе на свијет од мене сам добио људску подршку коју нисам очекивао тако да се показало да у Црној Гори, подијељеној по бројним питањима, има људи који заиста свједоче оне Бећировићеве стихове: „Сви су људи на свијету браћа – то је вјера права и најкраћа“.

АНАЛИТИКА: Па, у којој је „фази“ сада поступак?

ЏОМИЋ: Досадашњи поступак показује да заправо ја, иако ће то некима изгледати чудно, браним правни поредак Црне Горе од неодговорних појединаца у органима државне управе, тј. у МУП-у. Можда бих се и предао, али, како кажу браћа Кучи, немам коме. Немам право да неправду прихватим као правду, лаж као истину, безакоње као закон, а злу вољу неких острашћених типова као њихову наводну „борбу да сачувају Црну Гору од Велибора Џомића, свештеника Митрополије“ и да на томе профитирају.

Некима је, очевидно, стало да ми огаде Црну Гору, али у томе неће успјети, па да их је мајка по сто пута родила. Иако је овај процес почео на кафкијански начин сигурно се тако неће завршити.

АНАЛИТИКА: Да ли сте коначно сазнали – постоји ли то фамозно мишљење АНБ-а и да ли имате податке „како угрожавате националну безбједност“ након 17 година живота у Црној Гори?

ЏОМИЋ: Ево годину дана како крију то наводно „мишљење АНБ“ као змија ноге, а на њега се позивају. Већ годину дана тражим број и датум тог акта, ако постоји, и непосредан увид у њега. Изгледа да су то измислили и да су потурили лажни доказ, јер у једном другом случају – који није био медијски интересантан – дали су и број и датум сличног мишљења и то имам у својој документацији. По свему судећи, нема документа АНБ, али нећемо то пустити тако лако. А и то што су ми јесенас преко стола читали, ако су ми добро читали, нема никакве везе са националном безбједношћу Црне Горе. У свему овоме ми је једино жао нижих чиновника МУП-а из чијих очију видим тугу због тога што су, ради коре хљеба, приморани да, по налогу Ранка Кривокапића и Ивана Брајовића, крше законе и гријеше се о људе. Сад су их натјерали да ми некаквим закључком траже да себи у року од 8 дана обезбиједим приступ тајним подацима. Па то аргат не би написао, али пишу неки незнавени правници у МУП-у и само нека пишу.

АНАЛИТИКА: Овдје са породицом живите толико година. Могуће да је ово исувише лично, али ипак Вас питам – зашто нијесте затражили  црногорско држављанство када сте судбину, у великој мјери, везали за Црну Гору?

ЏОМИЋ: Прошле године је предсједник Вујановић, гостујући у емисији „Жива истина“ код Дарка Шуковића, рекао да ће ме – ако се обратим – предложити за добијање црногорског држављанства по посебном поступку. Ја сам се, након тога, и званично обратио предсједнику и имам доказе о томе. Одговора још увијек нема. Међутим, и да ме је предложио опет би предмет дошао код Брајовића. Они ми не дају привремени боравак као нешто што је посљедње, а камоли да ми дају црногорско држављанство!

Да немам право на боравак у складу са законом – не бих га ни тражио. Немам проблем у вези црногорског држављанства. Црну Гору волим чим толико дуго живим у њој и зашто не бих имао црногорско држављанство?

Ево, нека кажу: „на попе руку“, тј. држављанство – одмах ћу га узети.

АНАЛИТИКА: Очигледна је Ваша огорченост према политици врха СДП-а. А како СПЦ стоји са врхом ДПС-а; чини се да предсједник Филип Вујановић има више разумијевања за проблеме СПЦ од, рецимо, предсједника ДПС-а Мила Ђукановића?

ЏОМИЋ: Вриједи знати да се предсједник Вујановић, по слободној вољи, изјашњава као вјерник, а Ђукановић као атеиста. У вјерским и црквеним стварима увијек вјерник има више сензибилитета од оних који, по слободној вољи, немају вјерска увјерења. Ја се као правник често не слажем са неким Вујановићевим ставовима, али има ствари које се морају поштовати. С друге стране, Вујановић је правник и отуда су му црквено-правне теме схватљивије.

Но, Црква увијек, без обзира ко је на власти, има модус вивенди: сарадња – ако може или страдање – кад мора.

АНАЛИТИКА: А да ли сте и сами допринијели да Вас доживљавају као противника Црне Горе? Онај видео урадак емитован на Yоу тубе – када пјевате четничку пјесму „Спремте се спремте…“ није Вас баш приказао као пријатељски настројеног држави Црној Гори…

ЏОМИЋ: Јесам пјевао четничку пјесму и то пјесму из Првог свјетског рата која је пјевана и за вријеме Другог свјетског рата. Та пјесма није против Црне Горе и нема никакве везе са њом. Међутим, није човјек једна пјесма, нити се мишљење о некоме може стећи на такав начин. Ријеч је о једној приватној светковини, крсној слави код мог пријатеља, а на славама се увијек запјева и пјеваће се.

Не знам ко је то снимао, али нема везе – жао ми је што ме није снимио и објавио и кад сам исте вечери на истом мјесту пјевао пјесме „Краљ Никола на умору благосиља Црну Гору“ и „Боловала зорна Зорка“! То су све моје пјесме. Изгледа да ћу морати да их поново отпјевам, па да се, поред мојих гласовних могућности, чују и оне у Црној Гори.

Могло је да прође и без тог снимка и жао ми је ако је неко само на основу тога формирао негативно мишљење о мени. Ни Џомић, а ни било који други човјек, не стаје у једну пјесму. Треба прочитати и по неку моју књигу, научну расправу или чути шта говорим на службама у храмовима. Не треба губити из вида да смо и ми свештеници људи као и сви други и да нисмо у клишеу него је сваки од нас, као и сваки човјек, јединствен и непоновљив. Наравно, то не може да има везе за поступком за боравак.

Ево, рецимо, ја никада нисам прозивао једног актуелног министра због тога што му је дјед био у четницима. Ако ја због једне четничке пјесме не могу да добијем боравак како је онда он као четнички унук министар у Црној Гори?

АНАЛИТИКА: Знате да у Црној Гори велика већина баштини тековине антифашизма. Да ли Вам је сада, из ове перспективе, криво што се појавио снимак и да ли је тај снимак допринио да се покаже лоша слика о Вама?

ЏОМИЋ: Неспорна је антифашистичка оријентација Црне Горе, али не можемо да не знамо да је Црна Гора у рату дуже чувала Дражу Михаиловића од Србије и да га је амерички предсједник Хари Труман као антифашисту посмртно одликовао највећим америчким орденом. Ено му споменика у сред Чикага. Не би, ваљда, једна таква антифашистичка сила попут Америке дозволила подизање споменика Хитлеровом савезнику. Не можемо само да вјерујемо књигама комунистичких историчара. Објективна историја тог времена још увијек није написана. Прочитао сам много књига са обје стране о том периоду и ствар није црно-бијела како нам је приказивана више од пола вијека.

АНАЛИТИКА: Да мало изађемо са терена личних односа, на питање релација државе и цркве. Занимљиво је да у времену када Ви, као и многи други свештеници СПЦ, покушавате да се изборите за статус у Црној гори, Српска православна црква и даље не жели да се пријави и региструје у Црној Гори. Митрополит Амфилохије је недавно у разговору са Дарком Шуковићем у емисији „Жива истина“ одбио идеју о регистрацији. Зар на тај начин сам СПЦ не негира државу Црну Гору, зашто је проблем да се СПЦ пријави у Црној Гори када се СПЦ већ пријавила у Србији?

ЏОМИЋ: У Црној Гори не постоји регистрација него евиденција цркава и вјерских заједница на коју су, по Закону, обавезне само новоформиране вјерске заједнице.

АНАЛИТИКА: У чему је разлика?

ЏОМИЋ: Велика је разлика измедју евиденције, јер има деклараторни карактер, и регистрације, јер има – конститутивни карактер. Није, дакле, у питању негирање и непоштовање државе Црне Горе, како су то неки приказивали. Нисмо дужни да чинимо нешто што није прописано законским одредбама. С друге стране, годинама Митрополија апелује да се донесе нови Закон о правном положају цркава и вјерских заједница, али узалуд. Погледајте само упоредна рјешења у Хрватској, Словенији и Македонији у погледу регистрације и све ће бити јасно. Уосталом, Митрополит Амфилохије је Брајовића још у марту ове године службено обавијестио, пошто изгледа није знао, да у Црној Гори постоји Митрополија, али још увијек нема одговора. Ускоро ћу објавити један текст о уписима вјерских заједница у евиденцију МУП-а и то све на основу докумената. Из тога се може видјети да МУП нема ваљасте правнике и зато су рекордери по неодговорним изјавама и олаким оценама у медијима са једне и укинутим решењима од Управног суда са друге стране.

АНАЛИТИКА: Када говоримо о поштовању правног поретка Црне Горе, признаћете да се СПЦ није баш прославила, поготово када су у питању реконструкције и недозвољена градња на споменицима културе. Због чега се – осим часних изузетака као што је Ваш у погледу рестаурације цркве Светог Ђорђа у Подгорици – радовима на културно-историјским споменицима у ствари девастира културна баштина. Погледајте Острог, тамо је конак засијенио и заклонио ћивот Светог Василија Острошког. Мени то личи на непоштовање државе и њеног историјског насљеђа. Због чега СПЦ то ради без сагласности надлежних институција?

ЏОМИЋ: Црна Гора заиста има велики проблем у овој области и мало је простора да говорим о појединачним случајевима. Највећи број споменика је током претходног полувјековног периода девастиран и порушен, а онда је обнова девастираних цркава коју су иницирали вјерници – а Црква подржала – приказана као „девастација црногорске културне баштине“. Затим, нема довољно стручњака у Црној Гори у односу на број споменика културе. Не вјерујем да у овом моменту у Црној Гори има више од три архитекте са конзерваторском лиценцом. Треће, недовољно је издвајање из буџета за те сврхе. И на крају, још увијек постоји један ирационални идеолошки однос према свему ономе што Црква ради када је у питању обнова цркава.

АНАЛИТИКА: Што подразумијевате под тим „ирационалним односом“?

ЏОМИЋ: Видите, нама је увијек лакше да те сложене послове раде државне службе заштите, а средства за очување споменика културе да обезбиједи држава. Енормно је већи број прећутаних, а мањи одговорених молби.

Актуелни министар културе се, колико ми је познато, ниједном није срео са Митрополитом Амфилохијем и разговарао званично на ту тему. Зашто није затражио пријем ако му је дужност да брине о баштини? Може он да не воли митрополита Амфилохија и да се не слаже са њим, али његов однос према митрополиту не смије да утиче на културна добра православне провенијенције. Умјесто тога, они праве билтене, анализе, менаџмент планове и за то опредјељују енормна средства од којих се годишње може обновити и по 20 богомоља. Некима би највише одговарало да се ништа не ради, да стоје урушене цркве које су проглашене за споменике културе прије пола вијека, а они да сједе по канцеларијама и примају плате. И тако би, по њима, културна баштина била сачувана.

Ја сам имао изузетно коректну сарадњу са Ђорђијем Вушуровићем као директором Завода у погледу одобрења пројекта за обнову Цркве Св. Ђорђа и то свуда истичем. Резултат те сарадње је познат јавности. Било је у неким случајевима грешака и са наше стране и то ненамјерних, али смо ми, за разлику од неких, спремни да признамо своје грешке и да их исправимо. Али, морамо да сједнемо и стручно разговарамо ако треба данима и да нађемо најбоља рјешења. Вјерујем да ће брзо и то доћи.

АНАЛИТИКА: Али, у Србији је знатно другачија пракса. Тако је, рецимо, српски Републички завод за заштиту споменика кутуре у Србији реаговао приликом недозвољене градње у манастиру Жича и СПЦ се повиновала одлуци државних органа. У Црној Гори српска црква такве одлуке игнорише. Зашто?

ЏОМИЋ: Тамо имате другачији случај. Држава сарађује са црквама и вјерским заједницама, нема идеолошког односа према Цркви и издваја знатна средства за очување споменика културе. У Жичу су, рецимо, уложени милиони још од краја седамдесетих година прошлог вијека и улаже се до данас. Да не помињем Студеницу, Раваницу, Грачаницу, Пећку Патријаршију… Било је то и једно вријеме у Црној Гори, али се стало из идеолошких разлога. Црква је одувијек знала да поштује струку чим је цивилизацију и културу задужила таквим ремек дјелима. Али, и струка треба да поштује Цркву.

АНАЛИТИКА: Мало људи зна да сте стручњак за односе државе и цркве и да је тема Вашег специјалистичког рада “Начело одвојености цркава и вјерских заједница од државе и његова примјена у уставним системима Србије и Црне Горе”, а магистарског „Однос цркве и државе у уставима Србије и Црне Горе у XИX и XX вијеку“. У том смислу, занимљиво је да нијесте, попут представника Црногорске православне цркве, осудили потписивање Темељног уговора Црне Горе са Ватиканом. Да ли СПЦ сматра да се тиме на добар начин рјешава однос државе и цркве или видите шансу да, трагом те идеје, трајно дефинишете положај СПЦ у Црној Гори?

ЏОМИЋ: Ја лично, са правне тачке гледишта, одавно заговарам уговорно рјешавање односа измедју Цркве и државе. Нисам против закона, али закон представља израз једне воље, а уговор сагласност двије воље – Цркве и државе. На тај начин држава поштује цркве и вјерске заједнице као институције суи генерис, а и држава се поштује од стране цркава и вјерских заједница. Из тог разлога ја нисам био против уговорног рјешавања односа, али јесам против селективних, непринципијелних и правно неодрживих рјешења. Зато сам и изнио одређене стручне критике и примједбе на текст уговорâ Владе Црне Горе са Светом Столицом, Исламском и Јеврејском заједницом, али не са циљем да се они бојкотују него да заиста буду примјенљиви и на корист вјерника, друштва и државе. Не смије се губити из вида чињеница да Католичка црква данас у Црној Гори има овлашћења која имају државне цркве у неким државама. Тек ће ту настати проблеми, али да то оставимо времену које долази.

Што се тиче другог дијела питања, морам да кажем да Црква којој припадам има своје вишевјековно устројство, достојанство и идентитет. Она данас нема уговор са државом и питање је да ли ће га имати у блиској будућности, али има вјерни народ и ужива повјерење највећег броја становника Црне Горе. Можете имати стотину уговора, али ако немате народ и свештенство онда је то мртво слово на папиру.

АНАЛИТИКА: Да ли имате информацију о судбини Ваше притужбе Суду у Стразбуру?

ЏОМИЋ: Поступак је при крају и очекује се пресуда. Увјерен сам да ће Европски суд у Стразбуру уважити тужбе Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке и обавезати Црну Гору да исправи неправду у погледу непоступања по тадашњем Закону о праведној реституцији.

Драшко ЂУРАНОВИЋ

Извор: Портал Аналитика

Pin It on Pinterest

Share This