Izaberite stranicu

[picasa width=”550″ height=”440″ autoplay=”1″ showcaption=”0″]https://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/15201211[/picasa]

[wpaudio url=”http://www.svetigora.com/audio/download/10883/Monografija_o_Milesevi_15.06.2012.mp3″ text=”Промоцијом издања о манастиру Милешеви завршена Светигорина едиција Немањићки манастири”]

ГАЛЕРИЈА

БЕОГРАД, 17. јуна (Светигора прес) – Издавачка кућа „Светигора” представила је 15. јуна у Медија центру у Београду последњу од десет књига о немањићким манастирима, монографију о Манастиру Милешеви. О књизи су говорили Високопреосвећени Митрополит црногорско приморски др Амфилохије Радовић, др Милка Чанак – Медић, др Драган Војводић и, у име „Светигорине” редакције, професор Весна Тодоровић.

Говорећи о пројекту Немањићки манастири, митрополит Амфилохије, под чијим се благословом радио овај велики посао, поред осталог је рекао:

– Ова лоза Немањића је нешто изузетно међу свим владарским лозама на Европским просторима. Да би то појаснио Владика се вратио манастиру Дечанима којем је посвећена прва књига у Едицији.

-У Дечанима, у наосу, са десне стране, налази се одсликана Јесејева лоза. Лоза царска, изабраног Божјег народа, која завршава у пуноћи личности Христове. С друге стране, у припрати Цркве одсликана је лоза Немањића, гдје је корјен свети Симеон Мироточиви, до потоњег изданка те владарске лозе, Уроша Немањића. То што је лоза Немањића одсликана као пандан Јесејевој лози није случајно, већ указује да је преко те лозе, преко њене улоге и значаја, српски народ конципиран као изабрани Божји народ. Лоза Немањића је значајна и по томе што она није просто само владарска лоза, као што је то најчешће у другим земљама, него је та лоза поред владара имала и људе који су утицали на свеукупни духовни културни,национални, државотворни живот српскога народа. Само поменимо светога Саву, али и остале Немањиће владаре, који су поред тог периода владарског државотворног имали и други дио свога живота који су завршавали као монаси.

Вертикала лозе Немањића и њено зрачење видно је на све области човјековог народног живота. Свеукупна култура и плод народног живота од Симеона и прије Симеона, Мирослава, Првослава, све је негдје попримило печат те лозе. Од ријеке Таре до Милешеве је било седамдесет манастира(…) Манастир Милешева у маломе слика ту вертикалу историјског, националног, културуног српског народа, одсликава и зрачење тог народа и његове културе шире од тих простора, органска прожимања Истока и Запада. Отуда и она реченица, која се преписује светоме Сави, да смо ми Исток на Западу и Запад на Истоку. Исток је унутарње устројство, сјај, љепота доживљаја. У спољашњем слоју долази до симбиозе Истока и Запада, која је својствена нашем историјском бићу и нашем историјском простору.

Сврха ове едиције није да задовољи радозналност људи који се баве историјом, који се баве умјетношћу, архитектуром, него је њен циљ да разоткрије собом и да укаже све те димензије светородне лозе, да открије тај њен значај који је пресудан, који је изузетан.

Др Милка Чанак-Медић је казала да вјерује да су књиге из ове едиције стигле у многе домове и у ђачке торбе. По усвојеној методологији, као и остале књиге из ове едиције и „Манастир Милешева“ садржи врло опширан историјски дио, затим приказ аркитектонских,умјетничких и других вриједности, археолошких, ризничих које постоје у манастиру. Нагласак је ипак стављен на историјски дио који је најпотпуније приказан и изложен, са освртом на многа збивања, догађаје и личности које освјетљавају Милешеву, њен настанак и њене вриједности. Нарочито се говори и посебно истиче свети Сава. Милешева се зове његовим домом, не само зато што су тамо положене његове мошти, него и зато што је он учествовао и савјетовао краља Владислава о градњи његове задужбине.

Књига која је изашла врло је значајна јер шири сазнања о том значајном црквеном средишту. Како је цијела едиција замишљена са врло складним преломом гдје је уравнотежен однос између текста и илустрација, које су бројне, и гдје је тежиште стављено на што бољу информисаност читалаца, дакле која је намијењена широком кругу читалаца, има своју функцију и то се показало већ доста пута у издањима која су објављена.

Уз др Драгана Војводића и Весне Тодоровић, члана редакције овог значајног Светигориног подухвата, на представљању је учествовала и новинар Сања Лубардић, која је водила програм.

Pin It on Pinterest

Share This