Izaberite stranicu

БИТОЉ, 6. јуна – О најновијем државном терору на верској основи који се спроводи према Православној Охридској Архиепископији, домаћа јавност је информисана једнострано и потпуно идентично од полиције и медија, који су пак, према најновијем извештају о људским правима америчког Стејт Департмента, заједно са судством, означени као најпроблематичнији делови македонског друштва.

У наставку, укратко ћемо скренути пажњу на разлоге најновијих полицијских претреса и малтретирања, као и на судске мере против Епископа, свештеномонаха, монахиња и верног народа Православне Охридске Архиепископије.

Православној Охридској Архиепископији, у два наврата, и по старом и по новом закону, одбијани су захтеви за регистрацију у судски регистар цркав и верских заједница. У том смислу је Тужилаштво одбило да заштити законитост. Православна Охридска Архиепископија је свеправославно призната Црква која има своју структуру у којој људи имају своје делатности и активности и једноставно, није могуће да ти грађани престану да постоје само зато што их држава, у последњих десет година, неправедно терорише на верској основи и одбија регистрацију Цркве.

Из истих разлога, легално је регистровано удружење грађана „Анастасија“, чија је основна делатност унапређење верских права и слобода у Р. Македонији (остваривањем свог законом гарантованог права, само оснивање удружења и његов рад је у сагласности са Законом о удружењима грађана и фондацијама, те следствено, чл. 2, Удружење има право на добит, донација намењених за остваривање својих циљева и активности, сагласно Статуту и Закону). Да је суд дозволио регистрацију, Православна Охридска Архиепископија не би имала разлога да своје делатности обавља преко удружења грађана. Удружење „Анастасија“ (које су основале монахиње), уговорило је куповину простора где ће припадници Православне Охридске Архиепископије моћи да остварују своје верске потребе. Са тим циљем су донатори, припадници Православне Охридске Архиепископије одлучили да помогну удружење, искључиво сопственим, личним средствима. Јавно тужилаштво пак, потпуно неосновано, противзаконски и без постојања икаквог доказа на коме би се заснивало постојање основане сумње за кривично дело „прање новца“, жели да представи да су средства донатора средства која је Архиепископ охридски Јован присвојио од расколничке Македонске православне цркве (МПЦ)! Но, да је реч о државном терору на верској основи, јасно указује и чињеница да је у судском процесу против Архиепископа Јована било инсистирано на инструкцијама Апелационог суда, да кривично дело утаје не подразумева да је неко стекао имовинску корист за себе, а вештачења и ослобађајуће пресуде за Архиепископа Јована су показале да он није присвојио никаква средства. Коначно, суду је познато да епархијски аутомобил, библиотека, мермерни стубови у битољском храму „Свети Димитрије“, зграда „Малина“ у Велесу, црквена економија „Васкрсење“ и сва покретна и непокретна имовина, за коју расколничка МПЦ оптужује Архиепископа Јована, нити у једном моменту нису били у његовом приватном власништву већ су и дан данас у неотуђивом власништву расколничке МПЦ, ради чега су и Основни суд у Велесу, који је два пута ослобађао Архиепископа Јована, и суд у Софији, Р. Бугарска, који је одбио екстрадицију Архиепископа Јована у Р. Македонију, остали запитани и зачуђени, како је уопште могуће да је Архиепископ Јован „проневерио“ чак и она средства која је, као надлежни Епископ, исплаћивао запошљенима као личне дохотке и како је могуће да је проневерио чак и исплаћене епрхијске рачуне за струју и комуналије! Управо зато, бугарски суд је одбио његову екстрадицију са образложењем да: „финансијске малверзације за које је оптужен Архиепископ Јован, нису ништа друго до политички прогон на верској основи“.

Да је реч о монтираном државном прогону, јасно се види из судског решења о истражном постуку у коме чак ни при једној оптужби појединачно не стоји израз да се претпоставља да постоји „прање новца“, већ решење за прогон изгледа, као да су истражни органи већ написали пресуду. При томе, Министарсво унутрашњих послова (МУП), све информације, супротно закону, пласира у јавност и тиме се прејудицира контрадикторни поступак који треба да се води пред судом. Исто тако, МУП ни у једном случају није смео са сигурношћу да тврди да је постојала намера да се опере новац, зато што се докази за то тек прикупљају и гради се оптужница. Истовремено, суд и полиција не поштују претпоставку невиности и, јавним приказивањем личних података и привођењем са лисицама на рукама пред камерама, као да су већ осудили дародавце Православне Охридске Архиепископије! И поврх свега тога, полиција малтретира чак и удара монахиње. При претресу су одузете матичне књиге крштених и венчаних, деловодне књиге са укупном коресподенцијом Православне Охридске Архиепископије које су искључиво црквеног карактера, и много других докумената и предмета, такође искључиво црквеног карактера! Какве то везе има са „прањем новца“! Недвосмислени утисак је да државни апарат, тоталитарним методама, гони припаднике Православне Охридске Архиепископије без закона и без суда.

У европском законодавству, што се тиче прања новца, постоји још један допунски, прецизнији израз: прање прљавог новца. То су средства стечена продајом дроге, проституцијом и другим недозвољеним активностима. У македонском законодавству чак и сам закон гласи: Закон за спречавање прања новца и других добити од кривичних дела и финансирање тероризма. У овом случају, нити постоје таква средства, ниту су пак иста испрана. Ради се о личним средствима донатора, која су уговором о донацији, по сопственој вољи и личној жељи била уплаћивана на рачун удружења „Анастасија“, искључиво ради остваривања верских потреба. У том циљу удружење „Анастасија“ има потписан и уговор за куповину простора.

У Р. Македонији постоје и многи други дародавци који су у сваком моменту спремни да донирају средства Православној Охридској Архиепископији! Обзиром на новонасталу ситуацију, очекујемо да власт започне и са њиховим прогоном и затварањем, као и са терорисањем свих оних који су припадници Православне Охридске Архиепископије.

На тај начин, власти Р. Македоније врше селективну примену закона. Свештеници расколничке МПЦ, спонзорисани од државе и расколничке организације МПЦ, за своја чинодејства, крштења, венчања, службе на гробљима, продају свећа и сл., грађанима не издају фискалне рачуне, тако да држава нема никакав увид и контролу над њиховим средствима, приходима и начином на који су исти остварени, но нико од њих није био на спектакуларан начин затваран као припадници Православне Охридске Архиепископије, који дарују своја лична средства на потпуно легалан начин! Исто тако, пред секуларном власти све религије требало би да су равноправне, док у овом случају, МУП-Македоније своју акцију против Архиепископа Јована, Епископа, свештеномонаха, монахиња и верног народа, именује са „Расколник“, чиме се свесно и недвосмислено ставља у службу расколничкој МПЦ, јер само она види Архиепископа Јована расколником; притом, треба истаћи да расколничка МПЦ нема доктринарно и евхаристијско јединство са православним црквама у свету, које МПЦ сматрају расколничком црквом, за разлику од Архиепископа Јована и Православне Охридске Архиепископије, који пак имају како доктринарното тако и евхаристијско јединство са свим помесним православним црквама.

Р. Македонија је јединствена земља у Европи, која, наносећи му немериву неправду, у последњих десет година већ по шести пут затвара једног Претстојатеља признате православне или било које друге хришћанске Цркве, у датом случају Архиепископа Јована. И док је он у затвору, по ко зна који пут покреће нове оптужбе против њега! Сада, настављајући да наноси неправду, одузимањем пасоша и отварањем нових процеса у којима прети затворским казнама још двојици Јерараха, Епископима Марку и Давиду, свештеномонасима Мојсеју и Иринеју, игуманији Кирани, настојатељки Олимпијади, монахињама Магдалини и Пелагији као и не малом броју грађана припадницима Православне Охридске Архиепископије.

Државни погром на верској основи, у 21. веку, у Европи, у Р. Македонији се наставља.

Извор: ПОА

Pin It on Pinterest

Share This